Izvor: B92, 17.Okt.2014, 13:35 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ovo je bačko čudo na Dunavu
Prosečna plata u Bačkoj Palanci je 66.000 dinara, nezaposlenost je svega 12 odsto, izvoz se meri stotinama miliona evra.
Aleksandar Đedovac, prvi čovek bačkopalanačke opštine u kojoj živi oko 66.000 ljudi, kaže da je ta opština zvanično i ove kao i prošle godine, najrazvijenija opština u Srbiji. "Iza nas su Beograd, Novi Sad, Niš i druge znatno veće sredine", kaže on.
Razvijenost opština, na osnovu visine domaćeg bruto proizvoda po stanovniku, iznos >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << prosečnih zarada, stope nezaposlenosti i drugih ekonomskih kriterijuma, rangira Vlada Srbije i obznanjuje svojom uredbom. Ta uredba za ovu godinu objavljena je 1. oktobra.
Mada to, zbog svega što mu se dešavalo, mnogi još nerado izgovaraju, za ekonomsko čudo u Palanci je, ne krije Đedovac, u velikoj meri zaslužan njen nekadašnji prvi čovek Mihalj Kertes. On je, svojevremeno, izgradio industrijske zone u svim selima opštine, pa investitori danas dolaze, što bismo rekli - na gotovo. Otuda i pogoni sa po 150-200 radnika u Mladenovu, Obrovcu, Tovariševu... A nije teško zaključiti šta oni znače za mesta sa ukupno hiljadu i po ili dve hiljade duša", kaže Đedovac.
"Vrednost bruto domaćeg proizvoda Vlada tek treba da saopšti, a što se drugih elemenata tiče, stojimo odlično. Prosečna plata je oko 66.000 dinara, imamo više od 17.000 zaposlenih, a oko 6.000 onih koji traže posao, pa nam stopa nezaposlenosti jedva premašuje 12 odsto, što je skoro dva i po puta manje nego u celoj Srbiji", kaže on.
Stubovi za srpske prilike gotovo nestvarnog ekonomskog prosperiteta Palanke su, naravno, nekadašnji socijalistički giganti koji su, na sreću, privatizovani na pravi način. Fabrika podova "Tarket" (bivši "Sintelon") zapošljava oko 1.000 ljudi, a od izvoza godišnje zarađuje više od 100 miliona evra. Tu je i "Karlsberg Srbija", ili bivša pivara u Čelarevu, u kojoj radi 550 ljudi.
"Ovogodišnja proizvodnja je premašila milion i po hektolitara, a investicije dva i po miliona evra", precizira, u izuzetno modernim pogonima u Čelarevu, Milorad Đurišić, direktor proizvodnje. ""Karlsberg" je ovu pivaru 2003. kupio za 60 miliona, a u međuvremenu je u nju uložio još 145 miliona evra", kaže on.
Tu su i firme koje su u međuvremenu, zahvaljujući preduzmljivosti samih Palančana, postale ne samo srpski giganti, poput fabrike sokova "Nektar" (oko 500 zaposlenih), i više desetina nešto manjih, ali uspešnih privatnih preduzeća.
Od ukupno 66.000 stanovnika opštine, u samoj Bačkoj Palanci ih je 34.000. Ostali žive u 13 sela. Ono što celu opštinu čini prosperitetnijom od ostalih u Srbiji jeste činjenica da joj sela ekonomski ne zaostaju za gradom, naprotiv.
"U Gajdobri, od 2.000 duša radi čak 1.200. U tom selu, praktično, radno mesto nema samo onaj ko ga ne želi", navodi Đedovac. U to smo se i sami uverili posećujući fabriku čarapa Real Knitting. Pre dve godine su je otvorili Italijani, uloživši oko deset miliona evra. Danas u njoj radi 980 uglavnom žena, ne samo iz Gajdobre i cele opštine Bačka Palanka, već i iz komšijskih opština Bača, Odžaka, Novog Sada...
"Ovde su nas doveli relativno jeftina, a stručna radna snaga, niže cene energenata i povoljne mogućnosti plasmana robe u Rusiju. Fabrika sada ima 17.000-18.000 kvadratnih metara prostora, a nameravamo da ga udvostručimo. Planiramo da ovde uložimo još desetak miliona evra", kaže Andrea Picolino, generalni direktor fabrike Real Knitting".
Italijanska računica je vrlo precizna i jasna: u Gajdobri se dnevno proizvodi 200.000 pari ženskih čarapa, pa ukupna godišnja proizvodnja dostiže 48 miliona komada, od čega u Rusiju odlazi čak 90 odsto, pa se i zarada meri desetinama miliona evra. S druge strane, Srbija je zahvaljujući i gajdobranskoj fabrici u kojoj se, uzgred, radi u tri smene, trenutno treći proizvođač čarapa u svetu.
Lokalna samouprava je preuzela svoju ulogu u ekonomskom razvoju. Danonoćno je u službi privrednika. Kancelarija za brze odgovore odavno besprekorno funkcioniše, traže se praktična rešenja i za posrnule firme...
"Fabrika kožne galanterije "Merkur" je, nekada, takođe bila zaštitni znak našeg grada, ali je u privatizaciji upropašćena. Mi se s tim ne mirimo, pa smo je, kao opština, od države otkupili za 54 miliona dinara i u završnim pregovorima smo sa dve firme iz Nemačke i Slovenije koje treba da je ožive", navodi Đedovac.
