Izvor: Blic, 13.Avg.2003, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ne mogu privatni biznismeni biti u Vladi
Ne mogu privatni biznismeni biti u Vladi
Nismo mahali kolektivnom ostavkom pred premijerom. U ponedeljak smo mu na sastanku postavili niz konkretnih pitanja, a on je konkretno odgovarao. Obavezao se da će se odazvati kad god treba da prisustvuje našim sednicama, da će u roku od sedam dana poslati odgovor na naše pitanje. To mi govori da smo još uvek na zajedničkom putu dok se drugačije ne dokaže. Razgovor je, u svakom slučaju, bio otvoren, mada ne baš uvek prijatan, kaže >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << za 'Blic'Stjepan Gredelj, član Saveta za borbu protiv korupcije, naučni savetnik u Institutu za filozofiju i društvenu teoriju.
Šta je premijeru bilo neprijatno da čuje?
- Ključna stvar na kojoj smo insistirali je naš stav, abeceda demokratije, da nosilac funkcije ne može biti u privatnom biznisu, zvao se on Janjušević, Kolesar, Gredelj, ili ma kako drugačije, i to je principijelna stvar.
Sukob interesa je notorna stvar. Makar iz moralnih razloga, morali su da odstupe od jedne od te dve pozicije. Ne može neko ko je na javnoj funkciji da koristi informacije koje mu obezbeđuje to mesto i da ih koristi u svom privatnom biznisu. To je ključno mesto. Premijer nije bio baš za to. On je više govorio o profesionalnim kvalitetima tih ljudi. Na kraju je došlo do konsenzusa da su te dve funkcije u suprotnosti. Uostalom, to je već prošla stvar. Pritisak javnosti je učinio svoje. Njen značaj ne svodi se na personal već na princip. To vam je kao abeceda, ne može neko da bude na te dve funkcije koje obezbeđuju sukob interesa, i ne može to biti ni posle pet godine nakon završetka mandata.
Šta mislite o kraju, ishodu afere 'Janjušević, Kolesar i pranje novca'?
- Apsolutno smatram da je teški konflikt interesa u pitanju i da tim ljudima nije više mesto na javnoj sceni, koliko god bili kvalitetni i zaslužni. Imam razloga da sumnjam i u profesionalnost jednog od njih. Činjenica je da je ubijen premijer i da je u datom trenutku Janjušević bio premijerov savetnik za bezbednost, da je vodio istragu. Nakon ubistva premijera, ja bih podneo ostavku kao savetnik za bezbednost premijera, ponavljam, ovo je moj lični stav.
Da li je premijer Živković komentarisao činjenicu da je Janjušević bio savetnik za bezbednost u vreme kada je premijer Đinđić ubijen?
- Ne, nije govorio ništa na tu temu.
Da li je govorio o aferi sa šećerom?
- Mi smo aferu sa šećerom izneli kao problem, rečeno nam je da će nam biti dostupni svi podaci, a mi ćemo izvesti procene. Ništa ne prejudiciram, stvari koje su u žiži javnosti moraju biti proverene.
O čemu ste tako dugo razgovarali s premijerom?
- Sastanak s premijerom je bio dug i, mogu reći, konstruktivan i otvoren. Neki medijski šumovi su otklonjeni. To znači da je možda bilo premalo direktne komunikacije između premijera i Saveta, što nije krivica Saveta. Utvrdili smo strategiju komunikacija, koja će biti intenzivna, zbog količine problema na koje Savet ukazuje i na koje će ukazivati svojim istraživanjima. Ono što je najvažnije, čini mi se da postoji politička volja da Savet nastavi da radi, bez obzira na izvestan zamor materijala koji se pojavljuje sasvim logično.
Šta je tako zamorno u radu Saveta za borbu protiv korupcije?
- Sam fenomen korupcije je težak za istraživanje. To je pojava koja je lepo zapakovana i teško je doći do dokaza, s druge strane, postoji nezajažljiva glad javnosti da se nešto desi, da padne neki srpski novi bogataš. U tom procepu ste između čekića i nakovnja. U svakom slučaju, važna je politička volja da ustrajemo i jedni i drugi. I mislim da je interes obostran.
Javnost je negde priželjkivala kolektivnu ostavku Saveta, kao dokaz da u vlasti ima korupcije? Niste želeli da tim činom to dokažete?
- Da ne preuveličavamo naš značaj, našu moć, koja je svedena uglavnom na moć javnosti. Dakle, mi nismo policija, nismo tužilaštvo, niti sudstvo. Oni postoje, je l’ tako? Druga je stvar da li rade nešto. Zanimljiva je formulacija da je javnost priželjkivala kolektivnu ostavku kao dokaz korupcije u vlasti. Takav dokaz nije potreban. Korupcije ima, inače zašto bi Savet postojao? Javnost je nestrpljiva, očekuje, želi krvožedno, kao u gladijatorskoj areni, da konačno padne neki veliki tajkun, ali oni padaju teško, to znamo iz iskustva drugih zemalja.
Da li za vas ima nečeg sumnjivog u očekivanju do koske osiromašenog naroda da vidi kako neki od tih tajkuna konačno padaju, pa ma kako to izgledalo krvožedno, kako kažete?
- Nije tu ništa sumnjivo, to je normalna reakcija ljudi, jer koliko god da se osvrnemo, gotovo je vidljivo da ima zloupotreba i da ima neobičnih bogataša, da ih tako nazovemo, paradržavnih a zapravo privatnih televizija, da imamo više prodatog šećera no proizvedenog, da ne znamo gde je novac od prodaje 'Telekoma'. To su priče koje je teško dokazati, sud traži dokaze. Za dokazima tih primera mi tragamo, i to smo rekli premijeru, on se obavezao da će nam u roku od sedam dana dostaviti svu dokumentaciju, šta ćemo naći, videćemo. Mi radimo pomoću papira, gledamo da li su, na primer, ugovori RTS -a i 'Pinka' štetni po državu, mi smatramo da jesu, a eksperti koje ćemo angažovati neke to utvrde.
Mi se principijelno bavimo problemom korupcije, što znači da smo odabrali nekoliko velikih slučajeva koje ćemo nastojati da istražimo, i da prikupimo dovoljno dokaza da bi to onda bilo predato nadležnim organima, i tu naša uloga prestaje.
Ali i sami dovodite u pitanje rad nadležnih organa, policije, tužilaštva i sudstva. Šta ćemo s njima? Pomirićemo se sa činjenicom da tu afere zastaju? Vi ćete da istražujete, a mi nikada nećemo imati jasno prozvanog krivca koji snosi odgovornost?
- Mi ne možemo biti savest kompletne vlasti i svih nivoa vlasti. Ako ne funkcioniše policija, to nije naš posao, zna se ko je ministar policije, koja je krajnja instanca odgovornosti, isto važi za tužilaštvo i za sudstvo.
Ko je kriv što se afere u tim nadležnostima gube kao u crnim rupama?
- Dajte vi meni taj odgovor, ja ga ne znam. Kad bih imao odgovor na to pitanje, bio bih predsednik UN. Savet raspolaže sa isuviše malo informacija. Naše je jedino da tragamo, kako možemo biti odgovorni za ono što radi republički tužilac?
Šta ćemo s tužiocem ako nam ne nudi odgovor, ako ne radi dobro, iako ste vi svoj deo posla obavili?
- Postoji institucija smene, izbora drugog čoveka. Dobar, mada brutalan primer imate na carini. Novi načelnik razrešio je Gordijev čvor korupcije, podelivši 350 otkaza. Rešenjem ovog upravnika 350 carinika je ostalo bez posla, ali to je jedini način kada se utvrdi korupcija, za drugi ne znam. Ali to radi organ uprave ili vlast, a ne Savet. Svi čekaju da budu pohvatani oni koji su učinili štošta sa milijardama dolara. Dajete dokaze, šaljite dokaze, a mi ćemo angažovati eksperte. Mi smo savetodavno telo i veću moć od toga nemamo, osim da neko treba da čuje naš savet i da ga pretoči u neku odluku.
Da li nam je potrebno telo koje ima veću moć, veće ingerencije u borbi protiv korupcije?
- Možda bi trebalo da mediji prouče odluku kojom je Savet osnovan, ali dok se nešto ne promeni, ta odluka važi. Da li bi trebalo učiniti nešto više? Možda, ali to ne bi bio Savet. U sastavu Saveta su intelektualci raznih profila, nisu profesionalci, policijski, iz tužilaštva; ne bismo mogli postati agencija, to je ipak za profesionalce. Ako sastavljate agenciju, učinite to bez mene, ja nisam policajac. Tanja Nikolić Đaković
.jpg)
