Izvor: B92, 16.Mar.2009, 12:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Manje rate zbog pada "švajcarca"
Zagreb -- Švajcarska centralna banka izazvala je devalvaciju franka, što bi moglo da utiče na smanjenje rata kredita u ovoj valuti.
Slabljenje švajcarskog franka može biti dobro za građane koji su se zadužili u toj valuti
Proteklih godinu dana franak je snažno ojačao prema svim valutama, pa je Švajcarska centralna banka da bi sprečila njegovu dalju valute, izašla na devizno tržište i počela kupovinu stranih valuta. Tržišta su reagovala i u jednom danu >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << franak je prema evru i dolaru oslabio oko tri odsto. Jedan franak danas vredi 0,65 evra, odnsono 0.84 dolara.
Namerno izazivanje devalvacije franka, u kojoj su mnogi tražili utočište, podiglo je mnogo prašine.
"Neka počne valutni rat”, rekao je Chris Turner iz ING Financial Marketsa za Financial Times, ističući da i druge zemlje suočene s monetarnim ograničenjima, poput kamatnih stopa koje su gotovo nuli, mogu smatrati da je prihvatljiv izlaz u slabljenju valuta.
Za istočnu Europu jeftinji franak je dobra vijest. Kamatne stope na "švajcarce” proteklih godina su bile mnogo niže, pa su mnogi podigli kredit u toj valuti. No, zbog njegovog naglog jačanja, otplate kredita značajno su poskupile.
Od sredine 2008. franak je prema, na primer , mađarskoj forinti i poljskoj zloti ojačao 50 odsto. Kuna je prema toj valuti oslabila oko 10 procenata.
Jaki franak stvara probleme još jedino u matičnoj zemlji jer njene proizvode u inostranstvu čini nekonkurentnim.
Švajcarska centralna banka ocenjuje da su se ekonomski uslovi od decembra jako pogoršali i da postoji rizik od deflacije. Centralna banka drastično je smanjila procene rasta i sada očekuje da će BDP pasti od 2,5 do tri procenata umesto od 0,5 do jedan odsto, koliko je najavila ranije
Uz izazivanje slabljenja franka, švajcarska centralna odlučila se i na smanjenje kamatne stope, a najavila je i kreiranje dodatne likvidnosti jer nema straha od inflacije.
Sve bi to možda i bilo prihvatljivo da namerno slabljenje valute u uslovima krize ne pobuđuje ružne uspomene. Ako Švajcarsku budu sledile neke druge zemlje, a pretpostavlja se da je Japan prvi na redu, mogla bi oživi praksa nadmetanja u devalvaciji koja je postojala u vreme Velike depresije 1930-ih.
Nastojeći da ojačaju sopstvenu konkurentnost, zemlje su problem "prebacivale susedima”, čija je valuta preko noći postala precenjena, a proizvodi skupi. Problem je u tome što takvu igru ne mogu da priušte svi, niti svi mogu da devalviraju svoje valute odjednom. Neko mora da ostane sa precenjenom valutom da bi igra bila isplativa. Takva žrtva niko ne želi da bude. Upravo zbog toga analitičari smatraju da je potez švajcarske banke "alarmirajući”.
