Izvor: Politika, 11.Okt.2011, 23:06   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Kafa nije omekšala guvernera

Nije posao NBS da povećava profitabilnost banaka – odgovorio Šoškić privrednicima

Ni uz kafu, ali i ćevape, privrednici juče nisu uspeli da odobrovolje guvernera Dejana Šoškića da smanji obaveznu rezervu kako bi banke mogle da im ponude jeftinije kredite. Šalu na stranu, upravo je ovaj zahtev bio jedna od ključnih tema o kojoj su sa prvim čovekom Narodne banke raspravljali članovi Privredne komore Beograda na skupu pod nazivom „Kafa sa guvernerom”.

– >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Volim da odgovaram na to pitanje. Uvek me razveseli – našalio se guverner na konstataciju Milana Jankovića, predsednika Privredne komore Beograda, da su obavezne rezerve omiljeno pitanje domaćina.

Privrednici, ali i ministar ekonomije Nebojša Ćirić, smatraju da novac može da pojeftini ako centralna banka smanji obavezne rezerve, koje na dugoročne plasmane u evrima trenutno iznose 25 odsto. To znači da od 100 dinara koje od privrede i građana dobiju na štednju, bankari 25 dinara moraju da „ostave na čuvanje” Narodnoj banci Srbije, što je, prema njihovoj oceni, mera koja poskupljuje kredite. Guverner, međutim, ne misli tako. Zbog toga je juče okupljenim privrednicima strpljivo objašnjavao zašto bi takva odluka bila rizična.

– Smanjenje obaveznih rezervi ne znači da će se novac preliti iz banaka u nove kredite preduzećima. Podsetiću vas da banke kod NBS imaju čak 100 milijardi dinara na ime repo-operacija. Sutra taj novac mogu da povuku i plasiraju privredi. Ali čini mi se da nema dovoljno dobrih projekata – objašnjavao je guverner kako bankari zapravo radije kupuju dužničke papire NBS, uz zaradu od 10,75 odsto, nego što posluju sa privredom.

Kako kaže, centralna banka na dinarske obavezne rezerve bankarima čak plaća kamatu od 2,5 odsto. Da li je posao centralne banke da utiče na rast profitabilnosti bankarskog sektora, uzvratio je guverner privrednicima protivpitanjem. Jer, ako na dinarske obavezne rezerve bankari dobijaju kamatu od 2,5 odsto, a za oslobođeni novac mogu da kupe dužničke papire NBS, i to uz kamatu od 10,75 odsto – onda je to jako dobar posao, objašnjavao je Šoškić.

– Podsetiću vas i da je prošle godine u republički budžet iz Narodne banke Srbije otišlo 4,1 milijarda dinara dobiti. Pa vas pitam, treba li novcem poreskih obveznika da se povećava profitabilnost bankarskog sektora – kazao je guverner i dodao da niko ne može da garantuje da će oslobođene pare otići privredi.

Okupljene privrednike pitao je da li u situaciji kada inflacija, iako pada, još nije pala ispod nivoa od šest odsto (što je cilj za ovu godinu) NBS treba da oslobodi dodatnu količinu novca i tako poveća inflatorne pritiske. Treba li centralna banka da dovede u pitanje ono što joj je zakonski mandat i osnovni cilj – odbrana cena, pokušao je guverner okupljenima da dočara poziciju u kojoj se nalazi.

Još jednom je podsetio članove Privredne komore Beograda da su obavezne rezerve na dugoročne plasmane u dinarima smanjene i da NBS obaveznim rezervama pokušava da destimuliše kratkoročno finansiranje banaka koje, po pravilu, nagomilava valutne rizike.

Sa druge, strane, guverner ne poriče da para u privredi nema, odnosno da je realni sektor nelikvidan, dok su banke likvidne. U situaciji kada fiskalna pravila onemogućavaju subvencionisanje privrede iz budžeta, guvernerov recept za rešenje ovog gorućeg problema je jednostavan – država mora da izmiri svoja dugovanja prema privredi. Kad bi, donošenjem zakona o ograničenju rokova plaćanja, svako, pa i država, na vreme izmirivao svoje obaveze, problem dužničkog kola bio bi rešen.

A. Telesković

-----------------------------------------------------------

Nismo imuni na drugi talas

Od putanje raspleta grčke krize niko nije imun, pa nismo ni mi, ali imamo mehanizme preko kojih u velikoj meri ili u potpunosti možemo situaciju da držimo pod kontrolom. Ovim rečima je guverner Dejan Šoškić odgovorio na pitanje o potencijalnim negativnim efektima drugog talasa krize.

Prema njegovoj oceni, ključne posledice nove recesije u Srbiji mogu da budu smanjenje ekonomske aktivnosti, zbog pada izvoza u zemlje pogođene krizom, ali i zadrška investitora koji u periodu nestabilnosti oklevaju sa ulaganjem.

– Nova kriza je i nastala zbog nepoverenja investitora da neke zemlje ne mogu da vrate svoje dugove. Ukoliko Grčka dođe u tu poziciju, to će automatski istopiti aktive banaka – kazao je guverner i dodao da su ovdašnje banke nezavisna pravna lica od svojih matica i da to ne može da destabilizuje domaći bankarski sektor.

On ne poriče mogućnost da povlačenje novca iz zemlje može da se postigne i nerealnim povećanjem troškova, ali da NBS ima mehanizme da precizno prati tokove para.

objavljeno: 12.10.2011

Nastavak na Politika...