Izvor: Politika, 27.Apr.2010, 23:02   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Godišnje zaduženje države 2,5 odsto BDP-a

Međunarodnom monetarnom fondu stavljena na uvid prva verzija zakona o fiskalnoj odgovornosti kojim se postavljaju limiti potrošnje, budžetskih deficita i javnog duga

Od našeg stalnog dopisnika

Vašington, 27 aprila – Ministarka finansija Srbije Diana Dragutinović danas je završila boravak u Vašingtonu, gde je predvodila našu delegaciju na prolećnim zasedanjima Svetske banke i Međunarodnog monetarnog fonda. Pored učešća u radu tela >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << koja su formulisala konkretne politike za određene delove sveta, pa i za Srbiju, Dragutinovićeva je imala i niz bilateralnih susreta sa visokim funkcionerima američkog Trežeri departmenta (ministarstvo finansija), kao i sa čelnicima Svetske banke i MMF-a. To je bila tema intervjua koji je u Vašingtonu dala „Politici”.

Šta su glavne poruke sa oba zasedanja?

Prva je bila da je fiskalna politika svugde ključno pitanje i da sve zemlje moraju da se suoče sa svojim „izlaznim strategijama”: brže u onim zemljama čiji je fiskalni prostor uži, kao što je naš, i nešto sporije za one koji imaju više tog prostora za manevrisanje, a to su uglavnom zemlje proizvođači nafte. Poruka u ovom pogledu je da će sve zemlje morati da vode znatno restriktivnije fiskalne politike, kao i da sve zemlje treba da imaju unapred pripremljen paket mera za brzu intervenciju za slučaj da se suoče sa nekim nepredviđenim situacijama.

Treća poruka je da smo svi stigli do finansijskog dna i da počinje oporavak, negde brži, negde sporiji, ali nigde to nije onaj rast koji je bio pre krize, tako da fiskalne politike moraju da se oblikuju u skladu sa tim.

Jedna od velikih tema bila je i Grčka i njena fiskalna drama, koja utiče na Evropu. Da li utiče i na nas?

Mi se nadamo da će grčki problem ipak biti rešen uz pomoć EU i MMF-a, ali smo i mi dobili poruku da se pripremimo za neki najcrnji scenario, mada su šanse za takav razvoj događaja minimalne.

Naš bankarski sistem je prema Grčkoj izložen sa oko 16 odsto, ali treba imati u vidu da su Grci važni investitori u srpskoj privredi (investirali su preko dve milijarde evra). I Svetska banka i MMF su, međutim, optimisti da će se grčki problem sanirati i da neće naneti štetu regionu i ostatku Evrope.

Šta je rezultat vaših bilateralnih kontakata i razgovora koje ste vodili?

Sa Svetskom bankom je pokrenuto pitanje koje već duže vreme „gura” ministar Đelić – da Svetska banka treba da poveća svoj angažman prema Srbiji tako što bi se promenila dosadašnja formula o sredstvima koja mogu da nam budu stavljena na raspolaganje. O tome se pregovara već nekoliko godina i utisak je da smo blizu dogovora o tome, što je veoma važno, jer su krediti iz ovog izvora izuzetno povoljni.

Druga tema bio je paket pomoći – suma je oko 500 miliona dolara, mada još nije sasvim precizirana – ali je dogovoreno da ovogodišnja podrška budžetu bude 200 miliona. Kad su u pitanju pregovori sa MMF-om, teme su uglavnom bile poreska reforma, fiskalna politika i Zakon o fiskalnoj odgovornosti koji pripremamo i čiju smo im prvu verziju već dostavili.

Šta novo taj zakon treba da unese u finansijski sistem Srbije?

Pre svega da omeđi dugoročni horizont fiskalne politike: da se ona ne postavlja samo od godine do godine budžetom, nego da bude trasirana za periode od pet i više godina. Zakon će postaviti limite javnoj potrošnji i vremenske međaše u kojima će se ta potrošnja sanirati. Biće predviđeno da do 2015. udeo budžeta u bruto nacionalnom proizvodu smanjujemo za između 0,50 i 0,75 odsto godišnje, da bismo na taj način smanjivali i deficit i 2015. bili u ravnoteži.

Takođe, postaviće i limit učešća zarada javnog sektora u BNP-u, kao i izdataka za penzije. Predvideće i da javni dug ne može da bude veći od 40 odsto BNP-a (sada je između 31 i 32 odsto). Iz ovoga će biti isključeni eventualni izdaci po osnovu restitucije.

Na kraju, zakon će ograničiti zaduživanje države u toku jedne godine na oko 2,5 odsto društvenog proizvoda, što znači da ni deficit ne bi smeo da bude veći od toga.

Kakve su najnovije ocene MMF-a kad je reč o našem sprovođenju postojećih dogovora?

Mi smo im poslali naše najnovije podatke, posetu sa njihove strane očekujemo sredinom maja, kada će vršiti takozvanu četvrtu reviziju programa. Kad je u pitanju fiskalni deficit koji smo usaglasili sa njima (četiri odsto BNP-a), ispunili smo obavezu iz prvog kvartala, usvojeni su zatim svi poslovni planovi javnih preduzeća od posebnog interesa (osim, iz poznatih razloga, za „Jat”). Drugim rečima, ispoštovali smo sve obaveze dogovorene za prvi kvartal.

Šta je opšti utisak koji nosite iz Vašingtona?

To da se sve zemlje suočavaju sa sličnim problemima, da se svi pripremaju za restriktivniju fiskalnu politiku, kao i da će najbolje proći oni koji prvi krenu u fiskalne reforme.

---------------------------------------

Oporavak Srbije

Procena je da će rast u Srbiji ove godine biti dva odsto. Šta znači ta brojka?

Prvi kvartal je po pravilu najlošiji kad je reč o privrednim aktivnostima, pa nije dobro procene praviti samo na osnovu njega. Naša procena je da će ekonomija rasti između dva i tri odsto. To jeste rast, ali je za privredu kao što je naša ipak nizak i nedovoljan.

-----------------------------------

Krizni zakon i „deevroizacija”

Ovde smo razgovarali i o paketu finansijskih zakona koje pripremamo za sledeću sednicu Skupštine. Oni pre svega treba da nam obezbede da u rukama imamo sredstva za brzo reagovanje na nove situacije u privredi. Imaćemo, dakle, i „krizni zakon” i niko neće moći da Vladi prebacuje da nije pripremljena i da sporo reaguje. U vezi s tim smo usaglasili sve detalje.

Dogovorene su, inače, i razne vrste tehničke pomoći Ministarstvu finansija, za sprovođenje poreske politike, poreske administracije – i „deevroizacije” – smanjivanje uloge evra u ekonomiji Srbije, rekla nam je ministarka Diana Dragutinović.

Milan Mišić

[objavljeno: 28.04.2010]

Nastavak na Politika...

S media: MMF sredinom maja u Beogradu