Izvor: S media, 17.Dec.2010, 14:25   (ažurirano 02.Apr.2020.)

EU menja Lisabonski sporazum

Lideri Evropske unije su na samitu, koji se danas završava u Briselu, dogovorili izmenu Lisabonskog sporazuma koja bi omogućila formiranje novog stalnog sistema za spasavanje članica zone evra koje dospeju u dužničke teškoće, ali nisu spremni da povećaju sadašnji fond za spasavanje, čemu se najviše protivi Nemačka, glavni pokretač ekonomije u tom regionu.

Pritisak na lidere je povećan nakon talasa nove zabrinutosti za Grčku, gde su se ove sedmice >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << ponovili protesti protiv strogih mera štednje.

Španija, za koju mnogi ekonomisti smatraju da je previše velika da bi mogla biti spasena postojećim fondom od 750 milijardi evra (992,85 milijardi dolara), takodje se juče suočila sa zabrinjavajuće visokim troškovima pozajmljivanja.

Kreatori politike evrozone su, medjutim, na noćašnjem sastanku u Briselu ocenili da je ta količina novca, za sada, dovoljno velika.

"Neće biti povećanja obima" tog fonda , rekao je premijer Luksemburga i predsednik grupe 16 članica EU koje koriste evro, Žan-Klod Junker.

Predsednik EU Herman Van Rompej je ukazao da je svega oko četiri odsto tog fonda iskorišćeno od njegovog formiranja u maju.

Bilo kakva pomoć teško zaduženim članicama bi, u okviru novog mehanizma, bila regulisana striktnim uslovim , sličnim velikim budžetskim kresanjima i merama za povećanje ekonomske konkurentnosti, nametnutim Grčkoj i Irskoj prilikom njihovog spasavanja.

Lideri EU su formiranje Evropskog stabilizacionog mehanizma (ESM) dogovorili na prethodnom samitu u oktobru, a ministri finansija izneli šire crte tog plana krajem novembra.

Taj fond ne bi služio samo za spasavanje. On bi, kao prvo, obezbedjivao zajmove za spasavanje članicama koje se suoče s krizom likvidnosti, odnosno, ako nisu u stanju da hitno pribave dovoljno novca za otplatu svojih dugova.

Od ključnog je, medjutim, značaja što će ESM moći da primora privatne kreditore da preuzmu na sebe deo tereta kada neka zemlja postane nesolventna.

"Ovo je velika ekonomska odluka", ocenio je predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo.

Barozo: EU će iz krize izaći snažnija

Taj mehanizaam će takodje pomoći u sprečavanju zemalja da u budućnosti nagomilavaju dugove jer će investitori podizati kamatne stope ukoliko postoje izgledi da pretrpe gubitke po svojim obveznicama.

"Svi se moraju pridržavati propisa i izbegavati da, na primer, holandski poreski obveznik mora da trpi zbog zloupotreba u Grčkoj", izjavio je premijer Holandije Mark Rute.

Ministri finansija 27 članica EU će sada početi rad na detaljima tog novog mehanizma, uključujući količinu novca koju će članice zone evra uplaćivati i rokove kada će tačno privatni kreditori biti uključeni u stalni sistem za spasavanje.

Junkerov plan za uvodjenje panevropskih obveznica radi stabilizacije troškova finansiranja slabijih članica nije naišao na podršku, s obzirom na odlučno protivljenje Nemačke. Junker, medjutim, veruje da konačna reč o evroobveznicama još nije izrečena.

Tanjug

Nastavak na S media...