Izvor: Politika, 23.Jun.2009, 23:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dve godine i 36 procedura do naplate duga
Svetska banka sugerisala da se uvedu i privatni izvršitelji, što domaći stručnjaci smatraju veoma opasnim. – Ukupne obaveze privrede na kraju prošle godine dostigle 4.900 milijardi dinara
Da bi se u Srbiji naplatila sporna potraživanja po osnovu komercijalnih ugovora potrebno je 635 dana i 36 procedura na koje se potroši gotovo 30 odsto vrednosti duga. To su prošlogodišnji podaci Svetske banke.
„Nemam, a i da imam odakle mi”. Ova rečenica iz >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << jedne TVparodije,kojom se tadašnji ministar finansija Božidar Đelić braniood zahteva budžetskog korisnika ministra energetike Kori Udovički, danas bi mogla da posluži kao dobra ilustracija – najčešći odgovor ovdašnjih dužnika na vapaje poverilaca da mimo suda naplate potraživanja.
Jedno je sigurno,u Srbiji danas svi svima duguju i retko ko kome plaća. A kad ne naplate ne mogu ni da plate i dužničko-poverilačko klupko se sve više zapetljava.
Prema podacima iz završnih računa koje je nedavno objavila Narodna banka Srbije,ukupne obaveze privrede na kraju prošle godine dostigle su 4.900 milijardi dinara (dugoročne 1.465 i kratkoročne 3.449 milijardi) nadmašivši vrednost njenog kapitala, od čega su dugovanja javnih preduzeća 627,2 milijarde. U proteklih šest meseci situacija se, pod naletom krize, dodatno pogoršala. Tvrdnju potkrepljuju i podaci Centra za bonitet NBS po kojima se broj blokiranih preduzeća i preduzetnika povećava po nekoliko hiljada kvartalno: sa oko 52.000 u oktobru na oko 57.000 u februaru, da bi krajem aprila u blokadi bilo 59.821, a 19. juna već 61.085 i to zbog 260.318.078.187 dinara (bez kamate) dospelih a neizmirenih računa koji su prinudno naplaćeni.
Dok se čeka da neko nešto preduzme, kako se platni tokovi ne bi potpuno zamrzli (ili da organizuje najavljenu multilateralnu kompenzaciju,ili da počne dosledna primena propisa o stečaju), ostaje podsećanje na mogućnosti koje poveriocima pruža zakon kako bi naplatili isporučenu robu, pružene usluge ili obavljene radove.
A nije ih mnogo ili tačnije dve su opcije – da tuži svog dužnika, pa da po dobijenoj presudi pokrene izvršni postupak ili da direktno uđe u, za privredu skraćeni, izvršni postupak.
Ako raspolaže fakturom ili nekom drugom ispravom kojom dokazuje potraživanje,može i bez utuženja da krene u proces prinudne naplate. Dužnik može da prigovori,ali prigovor neće odložiti izvršenje, osimako nema dovoljno jak argument – papir na osnovu koga bi to osporio, što se retko događa ili što je gotovo nemoguće.
Međutim, sam izvršni postupak traje dugo. Mada ima i onih koji imaju pare na računu a bezobrazno ne vraćaju dugove, u većini slučajeva dužnik nema novca i poverilac se može namiriti jedino prodajom dužnikovih pokretnih i nepokretnih stvari. A to tek možeda potraje u nedogled. I da na kraju bude nepovoljno za obe strane. Po pravilu, na javnoj licitaciji seprodaje ispod vrednosti, pa se poverilac teško namiruje, a dužnik ostaje bez stvari.
Novi zakon o izvršnom postupku, donet pre četiri i po godine, nije u celosti ispunio očekivanja. Najveća kočnica u procesu izmirenja jestefaza kad na scenu stupaju sudski izvršitelji. U jednom trenutku ti pomoćni sudski službenici treba da pronađu, popišu a posle oduzmu dužnikove pokretne stvari i sprovedu postupak, što ide sporo, jer niko nije zainteresovan dataj proces pogura.
Zato je Svetska banka sugerisala da se na teren uvedu i privatni izvršitelji, što domaći stručnjaci u našim okolnostima smatraju veoma opasnim. Uopšte, prinudno sudsko izvršenje, kažu, nikom ne donosi sreću i bilo bi zaista najbolje kada bi dugovi mogli da se naplatei bez toga.
U praksi se događa i da dužnik ima pare na računu,a da se ne izvršava sudska odluka ili platni nalog. Ako je tako, objašnjavaju stručnjaci, to je samo pitanje nesavesnog postupanja nekoga u sudu ili nekoga u posebnoj organizaciji za prinudnu naplatu u sistemu Narodne banke, jer bi blokiranje dužnikovog računa iprenos novcasa dužnikovog računa ka poveriocu trebalo da budeautomatski. Zahvaljujući elektronskoj obradi podataka,svim bankama se šalje nalog, i to za naplatu sa svih dužnikovih računa.
Ali, dovitljivi dužnici su, kažu upućeni, našli načina da izbegnu mač prinudne naplate: poslujući preko drugih firmipo sistemu – „moj račun je blokiran, ali ja posredstvom drugih pravnih lica naplaćujem svoja potraživanja, a sa njima se posle prebijam kroz kompenzacijui asignaciju”. Da je sve po zakonu i da je temeljnije kontrole,to ne bi moglo da se dogodi.
Međutim, ako dužnik ima ozbiljan prigovor na dokumenta koja u izvršnom postupku, odnosno pri pokušaju prinudne naplate predoči poverilac, jedino rešenje je tužba. A to je tek neizvesnost. Dug je put do sudske presude po tužbi, a i kad stigne presuda isuviše je sporo namirivanje u izvršnom postupku.
U periodu između 2003.i 2005. efikasnost je bila nešto veća, ali je vremenom opala.
Vesna Jeličić
[objavljeno: 24/06/2009]
