Izvor: Politika, 20.Jul.2009, 22:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Država kažnjava velike proizvođače hrane
Ljubiša Jovanović, direktor BD Agro iz Dobanovaca, tvrdi da ministar poljoprivrede nije jednako naklonjen svim kategorijama učesnika u proizvodnji hrane
Seljak u Srbiji u proseku ima pet hektara zemlje, tri svinje i dve krave. Na po hektar i po seje pšenicu i kukuruz, hektar je pod šumom a hektar je detelina. Od tri svinje ima 16 prasadi, od kojih pet-šest ugine a gaji i dve krave. Sa ovakvim „biznisom” zaradi za godinu dana 1.200 evra bruto, a kad odbije troškove >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << „poslovanja” čisto zaradi 500 evra. S takvom računicom seljak nije zainteresovan za agrobiznis i otuda toliko zaparložene zemlje u Srbiji. A „strategija” razvija agrobiznisa, Ministarstvo poljoprivrede upravo počiva na „malom” seljaku i sve pod parolom da se „tako radi i u Evropskoj uniji”.
Ne gledaju, međutim, svi s razumevanjem na takvo opredeljenje vlade i resornog ministra čija je rečenica „neću ja da hranim tajkune” postala „trade mark” državne poljoprivredne strategije, a pročitana je kao poziv da se Srbija vrati sitnom posedu i malom seljaku.
Jedan od najžešćih kritičara ovog koncepta je Ljubiša Jovanović, direktor BD Agro iz Dobanovaca, kompanije koja pred stranim delegacijama služi kao ogledno imanje u privatnom vlasništvu.
– To je neznalačko i nekompetentno tumačenje evropskih propisa. U državama Unije nema kombinata i ogromnih zemljišnih poseda, već je sistem konstruisan na principu „na posedu od sto hektara može da se gaji sto krava”. Po tom konceptu razvoja poljoprivrede, u Srbiji bi svi seljaci južno od Beograda imali po 20 grla stoke i bio bi to porodični biznis. Ako hoćemo model Evropske unije, onda naš model privatizacije tih firmi nije bio dobar. Morali smo, na primer, da kombinat „Bečej” privatizujemo tako da ga „pocepamo” na po 10 hektara i da hiljadu domaćina kupi tu zemlju i postanu vlasnici. Ali, država je prodala dve-tri hiljade hektara jednom kupcu. Kako posle svega toga država može da radi „kopi pejs” evropskog iskustva u Srbiji? To je konceptualna greška.
Jovanović kao argument za tezu o pogrešnoj agrarnoj strategiji države ukršta iskustva i primere svoje kompanije.
– Dnevno proizvodimo 26 tona mleka, a naredne godine proizvodićemo 75 tona sirovog mleka dnevno. Nije reč samo o količini, ključ je u održivom kvalitetu.Radimo s 35 odsto kapaciteta i mesečni prihod od mleka mi je 20 miliona dinara, a kamate koje plaćam su 16 miliona mesečno. A kako će da ostvari zaradu prosečno gazdinstvo u Srbiji koje dnevno ne može da isporuči više od 200 litara mleka – pita Jovanović.
BD Agro ne proizvodi samo mleko, ta kompanija ima zatvoren proizvodni ciklus i kompleksno se bavi agrobiznisom na 5.000 hektara i sa mehanizacijom u koju je za tri godine investirano šest miliona evra. – Tek posle tri godine uspeli smo da konsolidujemo posed – kaže direktor kombinata, a na pitanje šta onda ne valja, odgovara: – Ovde ništa nije u redu.
– Ministar poljoprivrede je doneo odluku da se veliki proizvođači izuzmu iz premija za mleko i da samo mali proizvođači mogu da ih dobiju. Time je ministar pokazao neprimerenu dozu arogancije u stavu prema pojedinim kategorijama učesnika u poljoprivrednoj proizvodnji. Cilj vlade bi, valjda, morao da bude da se u državi proizvede što više mleka. Nisam siguran da je to čak i ustavno. Ja sam građanin ove zemlje, plaćam sve poreze i ne vidim razlog zašto ministar diskriminiše velike proizvođače mleka.
Na pitanje gde državu može da odvede priča o favorizovanju malih proizvođača, Jovanović kaže:
– Pogledajte efekte. Da li je ta politika dala rezultate, da li je povećana proizvodnja mleka, koliko je novih farmi otvoreno, koliko je životinja uvezeno, kakvog je kvaliteta mleko. U Srbiji je na delu populistička, demagoška zamena teza koja poništava velike proizvođače, a tobože favorizuje male. Nemam ništa protiv da se favorizuju i mali, ali ni mali se ne ohrabruju – objašnjava Jovanović. I tu tezu dokazuje sledećim primerom. Kad je BD Agro pre tri godine počeo da radi, premija za mleko bila je 4,5 dinara i dobijali su je svi proizvođači. Sada je premija ukinuta velikim proizvođačima mleka, a malima se svela na jedan dinar.
– Da li je jedan dinar ohrabrenje? Ja mislim da nije – kaže Jovanović.
On smatra da Srbiji fali ozbiljna edukacija, a zatim i promotivna kampanja o popularizaciji proizvodnje hrane:
– To jeste velika šansa i predsednik države morao bi da formira nacionalni savet za agrar. Poljoprivreda mora „debelo” da se subvencioniše da bi se ohrabrila proizvodnja.
BD Agro kao proizvođač sirovog mleka održivog kvaliteta sada pripada grupi od jedan odsto farmi u Evropi koje proizvode najkvalitetnije mleko. U Kanadi je kupljeno 2.200 steonih junica „holštajn-frizijske” rase kao matično stado. – Mi smo dugoročno napravili dobar posao, naravno da postoji lični privatni interes za ovo što mi radimo ali najveći korisnik mogla bi da bude Srbija i srpski farmeri – kaže Jovanović.
Pre nekoliko dana gost ove kompanije bio je Pjer Trudo, vlasnik „Trudo internešenela” iz Montreala i kanadski izvoznik krava, koji je predložio da se BD Agro učlani u asocijaciju „holštajn Kanada”. Time bi ova srpska kompanija stekla pravo da za svako novorođeno tele u Srbiji ima paralelni kanadski sertifikat, što bi joj jednog dana omogućilo da kanadsku (odnosno srpsku) genetiku izvozi u Evropsku uniju. – Zato je ovo veliki, značajan i nacionalni projekat za Srbiju – kaže direktor dobanovačkog poljoprivrednog kombinata.
Država, međutim, BD Agro nije prepoznala na taj način.
– Naftu plaćamo kao i onaj ko proizvodi kompjutere ili belu tehniku. I PDV nam je isti. Ukinute su nam sve olakšice. Nemamo nikakvu nadoknadu ni za hektar bilo čega što proizvedemo, ni za litar mleka, nemamo nadoknadu za genetiku koju smo iz Kanade doneli u Srbiju... Jedino što imamo je nadoknada od grada Beograda od 5.300 dinara za junicu koja se prvi put oteli. Poštujem tržište i nisam se ljutio kad je pala cena mleka, to je bio ciklični pad u regionu i znao sam da će ići na gore kad se izađe iz faze tržišne depresije. Ali, znam takođe da je svuda u svetu primarna proizvodnja zaštićena, da se daju subvencije, da je primarna proizvodnja izuzeta od poreza i da ima paralelne cene goriva. Fond za razvoj Srbije ne finansira primarnu proizvodnju, jer to je stav vlade. Dakle, može da se s četiri-pet miliona evra podsticajnih para države uveze polovna oprema za mlekaru iz Evrope, ali ne može da se finansira farma, proizvodnja mleka. Nije tačno da nema para. Voleo bih da vidim koliko je država potrošila novca na razne štrajkače koji se valjaju po prugama, a ovamo nema za primarnu proizvodnju gde nešto može da se radi – kaže Ljubiša Jovanović.
Miša Brkić
----------------------------------------------------------
Tajkuni
– Šta znači tajkun, nek’ se jednom s time raščisti. Ako je to negativna kategorija, onda je to posao za tužilaštvo i sud. Ja nisam tajkun, nije ni Đura Obradović koji je nominalni vlasnik BD Agro, niti je to kanadski advokat iz Vankuvera Bil Rent, koga sam ja ubedio da neke svoje pare potroši u ovoj zemlji. Sav novac koji je došao u ovu firmu, došao je iz švajcarske banke, postoji potvrda Poreske uprave. Ne želim da me niko izjednačava sa kriminogenim tipovima. Mogli smo i da se ne bavimo proizvodnjom mleka. Mogli smo da rasteramo radnike i da sedimo na 1.700 hektara vlasništva, plus 2.200 u zakupu, čekamo neko bolje vreme, iznajmimo magacine ili polako prodajemo zemlju. Mi smo kažnjeni, nama niko ne veruje – kaže Jovanović.
[objavljeno: 21/07/2009]
.jpg)
