Izvor: B92, 23.Nov.2013, 14:36 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dati milione na umetnost, da ili ne
Zamislite da potrošite 142 miliona dolara na umetničko delo i da vam još kažu da ste prošli jeftino.
Upravo to tvrde mnogi kritičari za sliku "Tri studije Lusijana Frojda" Franisa Bejkona koja je pre desetak dana postavila novi rekord kao najskuplja umetnina ikad prodata na aukciji.
Britanski nedeljnik Ekonomist izračunao je kako Van Gogov rad "Portret doktora Gašea" vredi još više kad se u obzir uzme inflacija. Ta slika je 1990. prodata za 82, 5 miliona dolara što >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << je ekvivalent današnjoj ceni od 148, 6 miliona dolara.
I dok se bogataši takmiče u toj nepojmljivoj igri miliona, postavlja se pitanje koliko im se to isplati. Možda bi takvo ulaganje u umetnička dela ili antikvitete, naravno, sa daleko manje nula, bilo pametno i za nas obične smrtnike?
Iskustva iz Velike Britanije gde su ta tržišta među najrazvijenijim na svetu pokazuju da se radi o rizičnom investiranju.
"Svetski superbogataši obaraju rekorde i guraju cene u nebesa, no na jeftinijim tržištima cene su u padu. U poslednjih deset godina prosečna cena garniture sudova ili ormara iz viktorijanskog doba prepolovljena je", rekao je za BBC Ričard Madlej iz britanske Asocijacije procenitelja i aukcionera.
Razlog zbog čega je umetničkim remek - delima cena stabilna ili čak raste dok niže razrednim umetninama vrednost skače gore - dole jeste taj da su ove potonje prepuštene na milost i nemilost modi.
"Starine nisu kul. Mladi više ne žele na zidovima da gledaju slike koje su kupili njihovi roditelji. Ne žele veliki viktorijanski sto u dnevnom boravku, već staklo i hrom", objasnio je Madlej.
Dobra je lekcija za one koji zanemaruju rizik ulaganja u umetnine priča sa tržišta proizvoda iz Kine i Japana.Nadmetanje za japanski porcelan 90 - ih je cene poguralo na rekordne nivoe, a danas je njihova vrednost daleko ispod.
S druge strane, kako raste raspoloživi dohodak u Kini, nova srednja klasa i bogatiji kupuju nazad umetnine koje su Kinu napustile u poslednjim decenijama. Kineska keramika, bronza, žad i rukotvorine od metala posebno su popularne.
"Jedna kineska keramička činija imala je početnu cenu od 200 funti, a prodata je za 37.000 funti", istakao je Madlej.Njegov savet onima koji kupuju umetnine jeste taj da to rade očima, a ne ušima.
"Dok gledate neko delo, ono mora da vam pruži užitak. Ne kupujte ga zbog toga što vam je neko rekao kako će ono za nekoliko godina vredeti mnogo više", zaključio je Madlej.
