Izvor: Ekologija.rs, 31.Mar.2015, 08:26 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Park u senci podzemlja
Konflikti gradskih vlasti i građana inicirani projektima preuređenja javnih prostora nikada se ne dešavaju bez razloga a osnov za ove sukobe se uglavnom krije iza problema netransparetnog donošenja odluka ili emocija ka starim gradskim stablima. Preuređenje gradova vođeno neoliberalnom logikom stvara uslove za razvoj isključivo privatnog biznisa dok se paralelno dešava nestajanje javnog i svima dostupnog prostora, što dovodi i do klasne segregacije stanovništva.
Kako najavljuju >> Pročitaj celu vest na sajtu Ekologija.rs << gradski čelnici u Beogradu, ispod Studentskog trga će se uskoro graditi garaža, a Akademski park, koji je sastavni deo trga, biće zaključan nakon ponoći. Protiv ovih poteza vlasti, uz konkretan povod seče drveća kojom je započela već druga rekonstrukcija parka u protekle tri godine, u nedelju su građani protestovali.
Verovatno će se mnogi zapitati zašto bi ljudi bili nezadovoljni time što će imati gde da se parkiraju, ili time što će im park nakon zamene drveća biti lepši i sređeniji, ili pak smanjenjem buke iz Akademskog parka tokom noći?
Ipak, da li je zaista tako, ili nam pomenute mere donose više štete nego koristi? Iako se one predstavljaju kao sasvim redovni poslovi komunalnih službi zaduženih za uređenje gradske infrastrukture i razvoj grada njihove posledice su mnogo više od pukog osvežavanja izgleda dela Beograda. Ukoliko budu sprovedeni, ovi zahvati će doprineti daljem disciplinovanju stanovništva, odnosno ograničavanju slobode okupljanja, kao i klasnoj segregaciji. Naime, ljudi sa manje materijalnih sredstava biće obeshrabreni da svoje slobodno vreme provode u javnom parku koji se nalazi u samom gradskom jezgru.
Zamena starog drveća novim sadnicama prošla je uz uobičajenu retoriku o povećanju broja stabala i ozbiljnosti opasnosti koju su po građane predstavljala stara, navodno bolesna stabla. Predstavnici Zelenila Beograd izjednačili su u razgovoru sa građanima razvijenu krošnju dosadašnjeg raskošnog drveća sa krošnjom posađenih pritkica, koje mogu da se nadaju da dostignu maksimalnu visinu od dva metra. Francuski park je prekomponovan u parterni (i sada više liči na povrtnjak), a senka je senka za njih (iako smo sigurni da nije isto u hladu divljeg kstena i ukrasne kruške). Kao i u nekim ranijim slučajevima uklanjanje drveća sa javnih površina je bila inicijalna kapisla za samoorganizovanje građana. I kao i u ranijim slučajevima i u ovom je teško poverovati da se razlozi za ovakve poteze isključivo pitanje hortikulture. Građani ne veruju da uklanjanje odraslog drveća i njihova zamena sadnicama ukrasnog drveća nema veze sa izgradnjom podzemne garaže na Studentskom trgu.
Uostalom, da li je odluka o izgradnji podzemne garaže ispod Studentskog trga opravdana, na koji način, i u čijem je interesu? Krajem šezdesetih godina ovde je otkriveno nepokretno kulturno dobro – arheološko nalazište Stari Singidunum.[1] Procenjuje se i da bi ispod čitave površine trga moralo biti vrednih ostataka, koji će iskopavanjem biti uništeni. Srpsko arheološko društvo neuspešno je pokušavalo da podigne svest javnosti i relevantnih institucija o ovom pitanju. Za razliku od arheoloških ostataka koji su u Tadeuša Košćuška sahranjeni ispod tramvajskih šina, onih koji su potpuno nepoznati i nevidljivi ispod Gradske biblioteke, ili koji će tek biti pokopani ispod novog hotela i tržnog centra u Rajićevoj – bar za ovo nalazište bi park i buduća pešačka zona mogli da posluže kao odličan i po nameni nekonfliktan prostorni okvir.
Lociranje garaže ispod Studentskog trga je neopravdano i sa stanovišta rešavanja saobraćajnih problema Beograda. Odluka o njenoj izgradnji je gest koji pokazuje da gradske vlasti zastupaju izrazito štetnu pro-automobilsku saobraćajnu strategiju.
Nastavak odličnog teksta na sajtu Mašina
.jpg)
