Izvor: Politika, 11.Apr.2015, 15:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tancovanje u inat crkvi i državi
Sve glasniji zagovornici ukidanja zabrane plesa na verske praznike u Nemačkoj. – U pokrajini Baden-Virtemberg 16 dana u godini na snazi je zabrana, ali i svake nedelje od 3 do 11 časova
Od našeg dopisnika
Frankfurt, Hajdelberg – Sa vrata se već čuju „zarazni” stihovi Manjifikove pesme „Hir aj kam, hir aj go”, dok di-džej Marčelo pokušava da u klubu, kako kaže, napravi atmosferu divljeg venčanja iz filmova >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Emira Kusturice. Možda mu to baš i ne uspeva, ali su se te večeri dobro zabavili Nemci i Balkanci svih nacionalnosti plešući uz miks arapskih, romskih pesama i pokoje Bregovićeve. A sve to nedaleko od Glavne železničke stanice u Hajdelbergu, u klubu smeštenom u starim stovarištima neodoljivo nalik onima u beogradskoj Savamali. I ništa ne bi bilo čudno da tog dana to nije bilo zakonom zabranjeno u većem delu Nemačke.
U nemačkoj pokrajini Baden-Virtemberg, baš kao i u još 12 od ukupno 16 saveznih pokrajina u Nemačkoj, od Velikog petka do Uskrsa, ali i na Badnje veče i još neke verske praznike zakonom su zabranjeni plesanje i puštanje muzike na javnom mestu i svi sportski događaji. I u preostale tri pokrajine važi zabrana igranja na Veliki petak, ali je ona ograničena na do 21 sat, pa klubovi rade uobičajeno, a organizatori ne moraju da plate kaznu od 1.500 evra ukoliko ih inspekcija ulovi u prekršaju.
Ova vekovima stara zabrana, uspostavljena pod uticajem katoličke i protestantske crkve, koje insistiraju na tome da su to „praznici tišine”, minulih godine ima sve glasnije protivnike. Verovatno dobrim delom i zato što statistike ukazuju da u Nemačkoj samo oko 18 odsto stanovništva redovno ide na službe u crkvama.
Zasad je najstroži propis u Baden-Virtembergu, gde je 16 dana godišnje na snazi „tancferbot”, pa je ples zabranjen od Velikog četvrtka sve do tri ujutru na Uskršnji ponedeljak, potom od Badnje večeri do drugog dana Božića, za Zadušnice u novembru, na Dan sećanja... Štaviše, u ovoj bogatoj nemačkoj pokrajini zabrana je na snazi i svake nedelje od tri do 11 ujutru, čak i kada nije verski praznik.
Međutim, ove godine pokrajinska vlast, koju čini koalicija Socijaldemokratske stranke i Zelenih, saopštila je da se razmatra ukidanje ove zabrane. Prema rečima jednog od lokalnih čelnika Zelenih, Olivera Hildena, zabrana plesanja „u jednom otvorenom društvu nije više dolična”.
To smatraju i predstavnici Piratske stranke, koji su za Veliki petak organizovali grupni ples u centru Štutgarta, glavnom gradu Baden-Virtemberga, a sve pod motom „Vaša religija, moja muzika”.
„U svetovnom društvu kao što je nemačko, zakon koji uređuje praznike ne može i ne sme biti skrojen po meri vernika i za njih”, ističu pirati, koji već nekoliko godina na Veliki petak širom Nemačke pozivaju građane da se samoorganizuju i da kroz individualni revolt pruže otpor ovom propisu.
Ali nemački demohrišćani ne dele njihovo mišljenje i pojedini od njih žestoko brane propis.
„Veliki petak je hrišćanski praznik posvećen sećanju na patnju i raspeće Isusa Hrista. To ne ide zajedno s glasnom i naprasitom zabavom”, kaže Uve Beker iz Hrišćansko-demokratske unije Angele Merkel.
S druge strane, Seren Švezig, koji je na čelu Evangelističke crkve u Štutgartu, ukazuje za „Štutgarter cajtung” kako se rasprava o ukidanju zabrane plesa pominje samo oko Velikog petka, a da se, na primer, niko toga ne seti u novembru za Dan sećanja, koji je i nacionalni praznik.
„Tada nije bilo nikakvih protesta”, kaže on i ističe da mu ne smeta ukidanje ove zabrane, ali da se mora prihvatiti da je Veliki petak za hrišćane dan žaljenja.
Budući da je jug zemlje tradicionalno veoma religiozan, ova zabrana se najviše i održava u južnim pokrajinama, dok njena stroga primena popušta na istoku zemlje, gde se oko 50 odsto stanovništva izjašnjava kao ateisti. Zbog toga je ublažavanje ovog propisa najpre došlo u pokrajinama Brandenburg, Saksonija i Saksonija-Anhalt, kao i u samom Berlinu. Iako u Bavarskoj, Hesenu i Rajnland-Pfalcu ne nameravaju da ukidaju zabranu plesanja, u Baden-Virtembergu uviđaju da zabrana nije fer ni prema ugostiteljima, od kojih su vlasti naplatile dozvole za rad noću.
„Ispada da je moguće da klubovi ili diskoteke budu otvorene do pet ujutru, a posle se od njih traži da posle tri sata noću zabrane plesanje”, ukazuje Martin Trojder, načelnik inspektora koji nadziru rad ugostitelja.
Na pitanje da li je bilo kontrola minulih uskršnjih praznika i da li je neko kažnjen, on kaže da oni pre svega računaju da su organizatori odgovorni i da inspektori reaguju samo ako se neko žali.
„To je kao sa crvenim svetlom na semaforu. Uvek možete ranije da prođete, ali će vas samo nekad uhvatiti”, kaže Trojder, čiji odgovor možda najbolje objašnjava kako to da je nekoliko klubova u Hajdelbergu i Štutgartu na Veliku subotu bilo otvoreno do kasnih sati.
Očigledno su neki hteli i naslovima svojih žurki da pokažu da je za njih ples deo uskršnjih praznika, pa je tako diskoteka „Frauenbad” u centru Hajdelberga na Veliku subotu organizovala žurku pod nazivom „Uskršnja tradicija”. I tancovalo se do kasno u noć. To jest do ranog uskršnjeg jutra.
Nenad Radičević
objavljeno: 11.04.2015.
Pogledaj vesti o: Dzej
