Izvor: B92, 29.Jun.2010, 16:55 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Otpuštena zbog lepote?
Debrali Lorencana (Debrahlee Lorenzana) podnela je tužbu protiv Siti banke navodeći da je ostala bez posla jer je nosila rolke, uzane haljine i suknje do kolena.
Foto: Beta
Senzualna poput Džej Lo i elegantna kao Odri Hepbern, Lorencana se čitav život bori sa pažnjom koju joj pružaju muškarci - i željenom i neželjenom. Ali kada je prošlog leta otpuštena iz filijale Siti banke u Njujorku, >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << javnosti je postala još privlačnija.
Izvršioci u poznatoj banci nazvali su njenu garderobu „previše ometajućom", kaže ova 33-godišnja samohrana majka visoka 167 cm i teška 57 kg, pa je u novembru 2009. tužila Sitigrup, tvrdeći da je ostala bez posla samo zato što je za svoje šefove bila previše zgodna.
Međutim, budući da je sa Siti bankom potpisala klauzulu o obaveznoj arbitraži, njen slučaj nikada neće doći pred porotu. O tome će odlučivati arbitar.
Kako se početak parnice približava, „rat" između lepe Portorikanke i strogih bankara sve je suroviji. Lorencana se 28. juna pojavila na konferenciji za štampu gde je zatražila pomoć od Društva za zaštitu ljudskih prava.
„Nijedna žena ne treba da prođe muke koje je Debrali morala da trpi”, kazala je advokatica Glorija Olred. „Neka Siti banka zna da ćemo se boriti protiv ovog finansijskog džina i da ćemo pobediti”.
Sa druge strane, Siti banka ističe da je Lorencana otpuštena zbog „lošeg obavljanja posla”, obrušivši se na njenu medijsku kampanju. „Iako ne možemo da pričamo o Lorencaninim ranijim medijskim nastupima, njeni trenutni pokušaji da stekne lični publicitet su providni koliko i njena tužba”.
Lorencana kaže da ne traži slavu - uprkos učešću u serijalu o plastičnoj hirurgiji emitovanom 2003. u kojem je uzviknula da želi da izgleda kao „Plejboj zečica” (nakon čega je i uvećala grudi). „Da sam htela karijeru u industriji zabave ne bih se obučavala za dobijanje licenci kao investicioni bankar”, kaže Debrali koja trenutno radi u filijali „Čejs” banke u Bruklinu.
U svojoj tužbi Lorencana navodi da su joj šefovi rekli kako ne mogu da se koncentrišu na posao jer ih je njena pojava previše ometala. Naredili su joj da prestane da nosi rolke, uzane suknje, visoke štikle ili tesna poslovna odela. Kada im je odgovorila da se njene koleginice oblače mnogo slobodnije od nje, uzvratili su da su one drugačije građene od nje i da Debrali privlači mnogo više pažnje.
„Videla sam kako se muškarci pretvaraju u kompletne idiote u njenom prisustvu”, kaže Taniša Riter, prijateljica i bivša koleginica Lorencane. „Ali nije njena krivica niti problem što se oni tako ponašaju”.
Debrali sa advokaticom Glorijom Olred
Debrali je rođena u Portoriku, a u 21. godini doselila se u Njujork pošto je ostala u drugom stanju zbog čega je se otac odrekao.
Iako je imala samo diplomu medicinskog tehničara, nakon rođenja sina počela je da radi u finansijama kao zastupnik za prodaju u Mjunisipal kredit junionu.Bila je vrlo uspešna, ali je i tu doživela uznemiravanje.
Jednog dana menadžer ju je pozvao u kancelariju da se konsultuje oko neke fotografije. Ispostavilo se da je to slika njegovog penisa. Podnela je ostavku samo dva meseca nakon što je nagrađena za najbolju radnicu.
Našla je drugi posao u sferi finansija i sve je više napredovala na profesionalnom planu. Zarađivala je blizu 70.000 dolara godišnje. Osim što voli da radi, Debrali priznaje da je kupoholičarka i da voli da se lepo oblači. Nakon kraće pauze koju je napravila zbog braka (koji nije potrajao), našla je posao u filijali Siti banke u zgradi Krajsler.
Iako je pomislila da je dobila posao zbog dobrih referenci, već prvog dana na poslu jedan kolega joj je rekao da je ta filijala poznata po „zgodnim radnicama”. Vremenom ne samo da su joj šefovi prigovarali da je previše atraktivna (do te mere da je prestala da se šminka i fenira), već su joj preuzimali klijente i odbijali da je pošalju na usavršavanje.
Kad su je nadređeni zamolili da počne da nosi komotniju odeću, Debrali je rekla da se oblači u „Zari”, kao i sve žene, i da nema novca da kompletno obnovi garderobu. „Moji klijenti nisu imali problem sa mojim izgledom”, kaže ona.
Pošto je napisala ljutiti imejl potpredsednicima Siti banke, premeštena je u drugu filijalu. Ali samo mesec dana kasnije, jula 2009, dobila je otkaz. Nova menadžerka joj je rekla da se ne uklapa u kulturu Siti banke, spomenula je njeno oblačenje na prethodnom radnom mestu, ali ni reč o njenom radu.
„Već sam se bila umorila. Čitav život se nosim sa tim predrasudama da sam dobila posao zbog izgleda, tako da sam radila četiri puta više da bih dokazala da sam sposobna. Ne samo što sam žensko, već sam imigrantkinja i imam akcenat.”
Dok se sprema za suđenje, Lorencana je svesna da joj neće biti lako. Ne samo da mora da podnese čvrste dokaze da je otpuštena zbog svog izgleda, već neće imati na svojoj strani tradicionalno naklonjenu porotu kad je reč ovakvim slučajevima.
Ona će svoj slučaj izneti samo pred arbitrom, najverovatnije sredovečnim muškarcem koji će, vrlo moguće, biti previše dekoncentrisan Lorencaninom pojavom da bi se fokusirao na dokaze.
