Izvor: S media, 20.Avg.2010, 17:14 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Šljivovica “test” na sidu
Istraživanje NVO “CARE” pokazalo da mladi Romi sa juga Srbije skoro uopšte ne koriste kontracepciju. Takođe, nivo znanja o polno prenosivim bolestima je veoma nizak. Neki od njih misle da devojka koja neće pre seksa da popije čašicu rakije ima sidu.
Mladi nemaju dovoljno znanja o reproduktivnim organima, njihovom funkcionisanju, polno prenosivim bolestima, seksualnim odnosima i ostalim temama usko povezanim sa polnim i reproduktivnim zdravljem. Ovo je posebno izraženo >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << u manjim sredinama gde rodne norme, patriajhalnost i tradicija mogu dodatno da ograniče komunikaciju mladih.
Nevladina organizacija “CARE” posebno je istraživala seksualno ponašanje na Jugu Srbije u opštinama Leskovac, Vranje i Bujanovac. Po rezultatima istraživanja, najslabiji nivo znanja pokazali su mladi Romi.
Projekat "Pristup zdravstvenim uslugama koje tretiraju polno i reproduktivno zdravlje za žene i mlade - raseljene i Rome u južnoj Srbiji" sprovedeno je 2008.godine. Rezultati su pokazali visok stepen neznanja pripadnika ciljne grupe o postojećim zdravstvenim službama, polno prenosivim bolestima i savremenim metodama kontracepcije.
Predrasude o seksu
Kao najčešći način dobijanja informacija o seksualnosti mladi Romi navode prisluškivanje razgovora starijih.
Pošto nema dovoljno informacija, među mladima ima dosta zabluda o polno prenosivim bolestima.
Na primer, mladi Romi sa juga Srbije smatraju da je sida “kineska bolest” jer je, navodno, većina ljudi u Kini ima.
Na pitanje šta je HIV i kako se prenosi jedan oženjeni Rom odgovorio je ovako: ”Čuo sam od starijih osoba, treba da daš ženi da popije 1-2 čaše rakije pre odnosa, i ako ne pije onda ima sidu.”
-Oni često nisu ni znali šta su to polno prenosive bolesti, a pogotovo o način prenosa. Na pitanje kako se prenose stidne vaši oni su nam odgovarali da se mogu preneti jedino ako menjaš pantalone sa nekim, bez ideje o drugom direktnom prenosu, rekla je za S media portal Nataša Milosavljević, kordinator na projektu za rad sa zdravstvenim službama.
Deo neudatih Romkinja veruje i da muškarci imaju matericu, a deo mladih Roma da žena može da ostane u drugom stanju samo tokom menstrucije.
Kod muškaraca su popularni porno filmovi, ali i stupanje u odnose sa starijim ženama, bilo da su one lokalne “slobodne žene” (uglavnom razvedene) ili prostitutke.
Devojke retko pričaju sa starijima o ovim temama, a ne mogu ni da se informišu kod ginekologa ili u savetovalištima za mlade jer odlazak u ordinaciju može da pokrene razne glasine. Jedna devojka je to slikovito objasnila: “Ako odeš kod ginekologa odmah svi pričaju da si trudna”.
-Mi smo organizovali grupne preglede u kojima su pripadnice različitih generacije imale priliku da odu na pregled. Ispostavilo se da je to bio jedini način da mlada osoba ode kod ginekologa, objasnila je Milosavljević.
Kod Roma je imperativ, da devojka pre braka bude nevina. Stoga, devojke veoma vode računa gde i kada se kreću.
Doktor Jasmina Zdravković Jovanović, načelnik službe za zdravstvenu zaštitu žena Doma zdravlja Leskovac, kaže za S media portal da devojke Romske nacionalnosti, ipak prerano stupaju u seksualne odnose i brak.
-Imamo devojke koje se sa 12-13 udaju i odmah rađaju. To je jako rano, i naravno visokorizično za te devojčice. Pokušavamo da im kroz edukaciju objasnimo zašto nije dobro da budu majke tako mlade. Na žalost, oni i dalje veruju da je žena sterilna ako u prvih šest meseci braka ne ostane u drugom stanju, rekla je doktorka.
Ipak, većina ispitanih prepoznaje kao problem rano rađanje dece kao faktor koji doprinosi lošem zdravlju žene: “Udaš se oko 18, i oko 19, 20 da rodiš. Kad je zrela, a ne ja u 16 dvoje dece. I kako sad da sam zdrava? Kad se udaš rano ima da ne valjaš” rekla je udata Romkinja.
Abortusi kao sredstvo kontracepcije
Prema rezultatima ankete, 67 odsto ispitanica imale su barem jedan abortus.
Najveći broj abortusa je među Romkinjama iz romskih naselja. Vezano za to gde se abortusi obavljaju, starije ispitanice Romkinje su navele da su ranije išle „kod žena“ da obave abortus i da to nije bilo pametno. Sada se prekidi trudnoće rade kod ginekologa.
Srbija spada među zemlje sa visokom stopom abortusa. Statistika kaže da se dogodi 66 abortusa na 100 rođenja. Ostaje nepoznat deo abortusa koji obavlja u privatnim ordinacijama pošto oni ne daju zvanične podatke.
Kao u svakoj patrijarhalnoj zajednici tako i među Romima, imperativ je dobiti muško dete. Primećeno je i korišćenja abortusu kao načinu izbora pola deteta. O tome govori i sledeći citat iz istraživanja: “Prvo dete se ne abortira, ako je žensko, drugo onako… A treće se ne rađa” rekla je udata Romkinja, koja ima decu.
Veliku zainteresovanost za temu “dobijanja” muškog deteta pokazali su i muškarci tražeći pravi recept. Neke od najsmešnijih izvojila nam je Nataša Milosavljević.
- Bilo je tu i komičnih situacija. Pitali su doktore kako da sigurno naprave muško dete, jer recepti koje su do tada primenjivali nisu dali očekivane rezultate. Pa tako je važilo neko sujeverje u koje doba dana treba da se vodi ljubav, u kojim položajima, a čula se i teorija po kojoj je bitno da se ljubav vodi zatvorenih usta, rekla nam je Milosavljević.
Muškarci ljubomorni na spiralu
Kako i kod ostalih populacija u Srbiji, i Romi gotovo da ne koriste kontraceptivna sredstva.
-Postoji veliko odbijanje kontracepcije, pogotovo spirale koju odmah odbijaju. Jedan od razloga je i to što se plaše da im muž ne zameri što su to stavile. Muškarci se plaše da će onda žene moći da menjaju partnere, a da ne zatrudne. A što se tiče antibebi pilula, svega je jedan procenat Romkinja koje ih koriste, kaže dr Jasmina Zdravković Jovanović.
Od početka projekta edukacije prošlo je dve godine. Ljudi sa terena i lokalni ginekolozi se slažu sa ocenom da je vidljiv pomak i napredak u informisanju mladih Roma. Oni se sada češće i slobodnije obraćaju stručnim licima za razgovor na temu seksualnog ponašanja.
- Kroz projektne aktivnosti je, do sada, uključeno blizu 8000 mladih, žena i muškaraca. Pokazatelji kojima momentalno raspolažemo upućuju na zaključak da korisnici/ce imaju više znanja o polno prenosivim bolestima i kontraceptivnim metodama, kao i da su više zainteresovani za dalju edukaciju na ovu temu ali i za preispitivanje svojih tradicionalnih stavova i rodnih normi, rekla je Dragana Bukvički, projekt kordinator “CARE” Srbija. Iako je povećan stepen svesti o značaju očuvanja zdravlja, za promenu ponašanja trebaće još dosta vremena i rada.
Maja Vidović
