Izvor: Danas, 09.Dec.2014, 00:07 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Notari krnje državni budžet
Beograd - U proseku, javni beležnik koji radi na teritoriji Prvog osnovnog suda zarađuje 55.222 evra mesečno, podaci su do kojih je došlo Srpsko advokatsko društvo. Članovi ove organizacije su juče predstavili informacije o visini zarada javnih beležnika, u čijem prikupljanju su im pomogli „savesni građani“.
- Ukupan prihod svih javnih beležnika u oktobru na teritoriji Prvog osnovnog suda iznosi 607.445 evra. Ilustracije radi, jedan notar sa opštine Zvezdara je u >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << oktobru zaradio 8,9 miliona dinara, dok je njegov kolega sa Palilule prihodovao 7,2 miliona dinara. Ukupan prihod za notare sa teritorije Trećeg osnovnog suda u oktobru je bio 180.509 evra, dok su svi javni beležnici koji rade u nadležnosti Drugog osnovnog suda inkasirali ukupno 157.597 evra - rekao je advokat Dušan Bratić. Prema njegovim rečima, ovo su podaci za oktobar, dok notari još uvek nisu imali obavezu da uplaćuju trideset odsto zarade u državni budžet.
- Ovolika zarada notara je posledica izmena Zakona o javnom beležništvu iz 2013. godine kojima je, prema rečima ministra Selakovića, trebalo zainteresovati ljude da se prijavljuju za notarsku profesiju - naveo je Bratić. On je dodao da je do uvođenja sistema notarijata, a na osnovu Zakona o državnoj upravi, sav prihod od naplate sudskih taksi išao u državni budžet iz koga su posle, između ostalih, i sudije dobijale plate. Prema njegovim rečima, država je Zakonom o javnom beležništvu prenela na notare javna ovlašćenja, ali im je mimo Zakona o državnoj upravi dozvolila da zadržavaju prihod.
- Čak je i predsednik Nikolić rekao da će javnobeležnički sistem morati da se menja, jer se njime oštećuje budžet zemlje - naveo je Bratić.
Advokat Uroš Tešanović je rekao da su informacije dobili iz više izvora i da su ukršteni sa podacima o gubicima sudova.
- Od 67 sudova koliko postoji u Srbiji, mi imamo informacije o njih 12. Tih 12 sudova je zbirno, od početka rada javnih beležnika, na mesečnom nivou gubilo nešto više od 48 miliona dinara. Procene su da je šteta po budžet još veća, jer su notarske tarife znatno više od sudskih - naveo je Tešanović. Dodatan problem, prema njegovim rečima, predstavlja i činjenica da Zakon o budžetskom sistemu nije predvideo prihod od notara, i samim tim javni beležnici nemaju zakonsku obavezu da uplaćuju 30 odsto od zarada.
Advokat Feđa Dimović se osvrnuo na kritike vlasti da zbog štrajka advokata ljudi sede u pritvoru, iako nema zakonskog osnova za to.
- Odluku o dužini pritvora ne donose advokati, već sud na predlog tužioca ili po službenoj dužnosti. Ukoliko nekome treba da bude ukinut pritvor, na sudu je da to učini - kazao je Dimović i podsetio da problem sa dužinom pritvora u Srbiji traje znatno duže od protesta advokata.
Nema uslova za prekid štrajka
Advokat Vladimir Gajić je istakao da su medijske najave da će štrajk biti prekinut 15. decembra netačne. „Nisu se stvorili nikakvi uslovi da protest bude prekinut. Velika većina advokata neće da odstupi od svojih zahteva“, naveo je Gajić.
Svakog petka ispred Ustavnog suda
Zbog tromesečnog odbijanja Ustavnog suda Srbije da odluči o inicijativi za ocenu ustavnosti Zakona o javnom beležništvu i srodnim zakonima, advokati će se svakog petka od 12 do 13 časova u znak protesta okupljati ispred zgrade USS.
