Izvor: Politika, 14.Sep.2010, 23:18 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Devojčice češće beže od kuće
Uzrok je najčešće neslaganje sa roditeljima ili osećaj deteta da je neprihvaćeno i da majka i otac nemaju razumevanja za njegove probleme
U toku protekle godine 123 mališana rešilo je da pobegne od kuće, a podaci Policijske uprave za grad Beograd govore da na jednog dečaka koji reši da „spakuje kofere” dolaze čak tri devojčice za kojima se raspisuje potraga. Tokom 2009. godine inspektori Odeljenja za potražne delatnosti SUP-a u Beogradu tražili i, na svu sreću, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << pronašli 90 devojčica i 33 dečaka, a najveći broj „begunaca” – 88 njih, imao je između 14 i 18 godina. Do septembra ove godine 66 dece – 47 devojčica i 19 dečaka, pobeglo je od kuće i vraćeno je roditeljima, a prema rečima Snežane Sandić, samostalnog policijskog inspektora u odeljenju za suzbijanje maloletničke delinkvencije u PU za grad Beograd, najkritičniji periodi za bežanje od kuće su polugodište i kraj školske godine.
– Loše ocene prednjače na listi motivacije da se „spakuju koferi”, a sledeći razlog su ljubavni problemi, uzrokovani činjenicom da se roditelji ne slažu sa emotivnim izborom deteta ili imaju stroga pravila kada su u pitanju noćni izlasci sa simpatijom. Međutim, treba istaći da su svađe oko ocena ili ljubavnih problema samo povod da se „promeni” životna adresa – uzrok je najčešće duboko neslaganje sa roditeljima ili snažan osećaj deteta da je neprihvaćeno, nevoljeno ili neshvaćeno i da roditelji nemaju vremena ni razumevanja za njegove probleme. Polnu neravnotežu ja tumačim činjenicom da su devojčice u psihološkom smislu zaista nežniji pol i da tegobnije podnose bure adolescencije – ističe naša sagovornica.
S druge strane, roditelji sa većom strepnjom gaje žensku decu, pa im često nameću i strožija vaspitna pravila što u tinejdžerskom periodu rađa bunt i prkos. Osim toga, devojčice teže podnose roditeljske svađe, brakorazvodne rasprave i konfliktnu atmosferu u kući.
– Dobra vest glasi da se gotovo svi begunci pronađu – najčešće su privremeno smešteni na adresi najboljih prijatelja ili njihovih poznanika jer žele „da zametnu trag” pa ne pobegnu kod „prvoosuimnjičenih” prijatelja. Potraga za odbeglima nekada traje samo jedan dan, a policiji je najčešće potrebno par dana da uđe u trag beguncu, a nisu retke ni situacije da se dete samo vrati kući – objašnjava Snežana Sandić.
Mr Tijana Mirović, psiholog i porodični psihoterapeut ističe da bekstvo od kuće može biti motivisano mnoštvom različitih razloga koji variraju po stepenu složenosti, ali je po pravilu vezano za poremećene porodične odnose.
– Iako je impulsivnost psihološko srednje ime adolescenata, potrebno je mnogo razloga da bi se pobeglo od kuće, a deca se na ovaj korak najčešće odlučuju kada nasilje postane dominantan način porodične „komunikacije” i kada atmosfera u domu postane toliko nepodnošljiva da je odlazak na ulicu (u metaforičnom i bukvalnom smislu te reči) bolja varijanta nego ostanak kod kuće – ističe naša sagovornica.
A na pitanje da li dete uspeva da pomiri strasno isposvađane supružnike i vrati mir u porodični dom, naša sagovornica odgovara da se nakon ovog „čina” stvari ponekad promene, ali detetov odlazak često „dolije ulje na vatru” porodičnih sukoba.
– Prva reakcija roditelja na bekstvo deteta od kuće jeste strah, koga zamenjuje osećaj olakšanja nakon pronalaska ili povratka „begunca”, ali ova osećanja brzo zamenjuje bes i ljutnja – zaključuje Tijana Mirović.
Katarina Đorđević
objavljeno: 15.09.2010.
