Izvor: Politika, 08.Okt.2013, 15:02   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Čovek kome dugujemo Banat

U arhivama FBI otkrivena su 133 dokumenta koji pokazuju kako je Mihajlo Pupin praćen dok se borio za srpske interese. „Politika” ekskluzivno objavljuje podatke o Pupinovom životu

Čitava mreža agenata i doušnika FBI pratila je početkom 20. veka širom Amerike jednog od najvećih naučnika sveta tog vremena, istražujući njegove rodoljubive poslove. Razlozi zbog kojih je Mihajlo Pupin bio pod specijalnim nadzorom >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << federalnih agenata tokom važnih istorijskih trenutaka u prvim decenijama prošlog veka, dugo su bili dobro čuvana tajna. Čitanjem arhive FBI, otkriva se kako je ugledni profesor Kolumbija univerziteta vodio dvostruki život tokom prelomnih trenutaka srpske istorije.

Jedan od osnivača NASE i tvorac četvorice nobelovaca na Kolumbija univerzitetu u Njujorku, istovremeno se bavio ilegalnim radom, agitujući i prikupljajući pomoć na terenu za Srbe u otadžbini, u doba aneksije Bosne, pa sve do Balkanskih i Prvog svetskog rata. Mihajlo Pupin je posebno radio na organizaciji slanja dobrovoljaca na frontove u Srbiji, čime je rušio status neutralnosti SAD.

– Zadatak Federalnog istražnog biroa (FBI) bio je da nadzire rodoljubivu misiju Mihajla Pupina u SAD – kaže Aleksandra Ninković-Tašić, potpredsednica Obrazovno-istraživačkog društva „Mihajlo Pupin”, objašnjavajući kako su u arhivama FBI otkrivena 133 dokumenta koji ne pokazuju samo kako je Mihajlo Pupin praćen dok se borio za srpske interese, već i kako je njegov ugled i položaj u američkom društvu bio tako veliki zid koji čak ni američka administracija nije mogla lako da sruši.

Sutrašnji specijalni besplatni dodatak „Politike” o Mihajlu Pupinu, obiluje nepoznatim citatima, Pupinovim izjavama, kao i citatima njegovih poznatih savremenika, koje se tiču naučnikove borbe za Srbiju. „Politika” ekskluzivno prvi put donosi do sada neotkrivene podatke o Pupinovom ličnom životu, o kome on nikada nije govorio ni pisao. 

Objašnjavajući razloge zbog kojih su američki tajni agenti pratili našeg naučnika, Aleksandra Ninković-Tašić ističe da je Amerika morala da odgovori na zahteve drugih država, pre svih Austrougarske, da se pokrene postupak za proveru Pupinovih postupaka. Austrougarska je tražila da vlada SAD proveri da li se Pupin ponaša u skladu sa državnom i nacionalnom politikom Amerike.

– Austrougarski ambasador Konstantin Teodor Dumba, izuzetno je oštro napadao Pupina. Iz arhiva je moguće rekonstruisati akcije koje je preuzimala američka vlada – praćenja koje je SAD sprovodila protiv Pupina. Praćenje je obustavljeno, a agenti FBI opozvani 13. maja 1915. godine, o čemu je Austrougarska obaveštena. U tom obaveštenju se konstatuje da Pupin nije činio ništa protiv nacionalnih interesa SAD – ukazuje Aleksandra Ninković. 

Ali, to je bila samo jedna od Pupinovih pobeda.

– Kada zavirimo u dokumenata FBI, vidimo da su neka od njih poludiplomatska i uljudna, ali mnoga pokazuju imena i prezimena agenata i doušnika, kao i običnih policajaca koji su imali zadatak da prate dnevne aktivnosti Mihaila Pupina. Na primer, jedan policajac, čudi se zašto se prati „taj fini čovek, koga svi, gde god da svrati toga dana, pozdravljaju i grle ga, oslovljavajući ga sa – uvaženi profesore Pupin” – priča naša sagovornica.  

Nameće se i pitanje šta je jednog od najvećih srpskih naučnika, pored Nikole Tesle i Milutina Milankovića, dobitnika Pulicerove nagrade za autobiografiju „Sa pašnjaka do naučenjaka”, vodilo u njegovom cilju da bude najveći lobista koga je Srbija ikada imala?

Među poznavaocima lika i dela slavnog naučnika, pisca i diplomate (bio je jedno vreme počasni konzul Srbije i Crne Gore), preovladava mišljenje da su srpka narodna tradicija, vaspitanje i ljubav prema Srbiji, s kojim ga je majka ispratila u svet, iz banatskog sela Idvor, bili presudni da on rizikuje svoju svetsku naučnu reputaciju i ogroman profesorski ugled na Kolumbija univerzitetu. 

– Mihajlo Pupin je stvorio četiri nobelovca, izumeo 34 vredna pronalaska i njima toliko zadužio Ameriku da su njegovim imenom nazvali jedan od brodova američke ratne mornarice tokom Drugog svetskog rata, koji je plovio u sastavu flote Abrahama Linkolna. Amerikanci su, takođe, najveću laboratoriju za fiziku, koja se nalazi na Kolumbija univerzitetu, nazvali Pupin-hol. Krater na Mesecu, takođe je nazvan njegovim imenom. To je samo deo dugog spiska počasti koje mu je pružilo američko društvo – ukazuje naša sagovornica.

Ali, put do takvih priznanja nije bio lak. Duboko etabliran u najviše slojeve američkog društva, uspeo je da izdejstvuje, svojim vezama sa vrhom američke administracije, da se srpska zastava zavijori nad Belom kućom, jedini put u svojoj istoriji.

To se dogodilo 1918. godine, kada je predsednik Vudro Vilson napisao proglas o srpskom narodu. To su najlepše reči koje je jedan predsednik bilo koje strane države uputio srpskom narodu. Reči američkog predsednika Vilsona, koje su čitane u Americi, na bogosluženju u svim crkvama, i koje su objavljene u svim štampanim medijima, mi danas čitamo s nevericom.

Jer, Pupin je učestvovao u osnivanju i predsednikovanju u gotovo svim naučnim institucijama Amerike prve polovine 20. veka i naučnici su mu odali počast kao ocu idealizma američke nauke. Ali, paralelno sa tim radom, on je držao predavanja, objavljivao je članke u najuticajnijim štampanim medijima o Srbiji. Prikupljao je novac koji je slao u otadžbinu, osnovao je tri fondacije, koje su pomogle da se stvori duhovna i kulturna mapa naše zemlje.

Posle istraživanja do sada neobjavljenih dokumenata o slavnom naučniku i rodoljubu, Aleksandra Ninković-Tašić konstatuje kako je, bez zadrške i trunke sumnje, Pupin branio Srbiju na način na koji to ne mogu da učine čitave vlade. I, ta borba je često podsećala na ilegalni rad na terenu. Nažalost, u skladu sa našim mentalitetom, Pupina nisu saplitali samo neprijatelji srpskih interesa tog istorijskog trenutka, već i drugi Srbi, kojima su lični interesi bili važniji od interesa svog naroda.

Ni tada, Pupin ne bi mario previše za svoj profesorski ugled, ni za svoje zdravlje, već je kretao u direktan okršaj.

Jedan od takvih primera dogodio se kada je Pupin seo na voz u Njujorku, da bi po mrklom mraku stigao u Pitsburg, kako bi osujetio napore udruženja „Srbobran”. To udruženje je, koristeći se lažima, odštampalo ceo tiraž novina, sa namerom da osujeti Pupinovo agitovanje među kolonijama Srba u Americi. Pupin je ispred zaključane štamparije „Srbobran” potegao pištolj, kako bi razvalio bravu i vrata, ali su ga prijatelji u tome pokušali da spreče:

– Probudićeš komšiluk, uhapsiće te policija i bruka će stići uvaženog profesora!

Na to im je Pupin odgovorio:

– Može doći i ceo grad, ali laži iz te štamparije izaći neće!

I, nisu izašle. Pupinova ekipa, među kojima je bio i jedan sveštenik, razbila je prozor, uvukla se u štampariju i uništila celokupan tiraž. 

Ali, to je tek delić Pupinovih dobrih dela. Aleksandra Ninković-Tašić podseća da je Pupin bio izuzetno bogat čovek, zahvaljujući svojim naučnim radom i vrednim pronalascima.

Međutim, sav svoj kapital ostavio je srpskom narodu. Lista njegovih dobročinstava ima više od hiljada davanja. Ili, što bi danas rekli, donacija. Osim što je kupovao najveća dela srpskog slikarstva, pomagao je SPC i bolesnima. Velike sume novca davao je novinarima i glumcima. 

----------------------------------------------

Osnivač Nase

Mihajlo Pupin je 23. aprila 1915. godine, sedeo na prvom sastanku Nacionalnog komiteta za aeronautiku, čime je postao jedan od dvanaestorice ljudi koji su osnovali Nasu.

– Svi Pupina prepoznaju po kalemovima, ali to nije ni blizu njegov najznačajniji pronalazak. Iste godine, kada je učestvovao u osnivanju Nase, sa svojim učenikom, nobelovcem Armstrongom, prijavljuje sedam patenata koji predstavljaju osnovu telekomunikacija i bežičnih komunikacija.

Aleksandar Apostolovski

objavljeno: 08.10.2013.

Nastavak na Politika...