Izvor: Politika, 01.Sep.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Brodom do Pariza
Podizanje 42 amsterdamska mosta za prolaz broda koštalo nas je 13 evra – kaže kapetan
Dragan Kresojević, kapetan broda neobičnog naziva "Nikola Tesla Idea Beograd", ostvario je svoje snove. Isplovio je pre dva i po meseca sa suprugom, sinom, snahom i unucima, iz marine na novobeogradskoj obali Save i stigao do Lamanša. Posle 3.450 kilometara plovidbe, brod je u petak privezan uz obalu Sene. Kresojevići su na put krenuli šestog juna iz Beograda. Plovili su Dunavom do Regenzburga, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << pa kanalom Dunav – Majna do Majnca, pa onda Rajnom i Kanalom Rajna – Amsterdam, odatle u Antverpen u Belgiji, pa do Lamanša i Avra gde su uplovili u Senu i stigli u Pariz. Putovanje koje je izveo svojim 16 metara dugim krstašem domaće proizvodnje ulazi u anale domaće nautike. Brod "Tesla" je prvi sa zastavom Srbije stigao tako daleko.
– Teško je opisati sva uzbuđenja i doživljaje sa putovanja, ali možete zamisliti koliko je zadovoljstvo ploviti sa porodicom kroz Evropu. Doživeli smo nasukavanje zbog jedinstvene smene plime i oseke u kanalu Lamanš, izbrojali 42 pokretna mosta koja su podignuta dok smo plovili kroz Amsterdam, obišli Sentandreju, Koblenc i mnoge gradove. Oduševljeni smo Antverpenom. Bili smo gosti naših ambasada u Parizu i Beču. Brod će ostati do proleća u Parizu, a onda nastavljamo plovidbu – u jednom dahu priča Kresojević po povratku iz Francuske.
O ovom brodu, dužine 16 metara, napravljenom za duge rečne plovidbe, ali i za more, "Politika" je već pisala kada je posada najavila plovidbu od Beograda do Čikaga.
– Planirali smo da plovimo do Engleske, a onda da ukrcamo brod na prekookeanski teretnjak i prebacimo do Njujorka, pa dalje u podnožje Nijagarinih vodopada na centralnu svetsku proslavu 150 godina rođenja Nikole Tesle. Očekivali su nas i u srpskoj dijaspori u Čikagu. Otuda neobičan naziv broda, koji se ranije zvao "Idea Beograd". Nažalost, nismo uvršćeni u zvanični program proslave jubileja u Srbiji, pa nismo dobili materijalnu pomoć za taj poduhvat. Želeli smo da na brodu ponesemo eksponate beogradskog Muzeja "Nikola Tesla" i prikažemo ih kao izložbu u mestima u koja smo pristajali. Kada to nije uspelo, odlučio sam da krenem na put sa porodicom. Ipak smo proneli srpsku zastavu kroz Evropu dalje od bilo kojeg srpskog broda. Usput su nas posećivali prijatelji i plovili sa nama po nedelju-dve. Dvojica snimatelja su sve vreme bila sa nama i napravila su više od 40 sati video-materijala, a ja sam napravio stotine fotografija. Sada pripremam montiranje filma i objavljivanje monografije sa putovanja. Želim da ono bude trajno zabeleženo – objasnio je Kresojević, koji je vlasnik i filmske produkcijske kuće.
Kresojevićeva plovidba je dragoceno iskustvo za naše nautičare koji često nagađaju o troškovima i tretmanu koji ih očekuje ukoliko zaplove Dunavom uzvodno od Bezdana. On svedoči da je brod pregledan i proveren samo na ulasku u EU, a da ih tokom plovidbe niko nije zaustavljao.
– Prolazak prevodnica svuda je besplatan, a nautičari su normalna pojava i sve im je prilagođeno. Podizanje 42 amsterdamska mosta za prolaz broda koštalo nas je 13 evra. U Belgiji se plaća 50 evra godišnje za sve prevodnice i pokretne mostove. Brod svuda možete privezati besplatno, a naplaćuju se samo struja i voda. U Nemačkoj se gorivo za brodove kupuje sa 50 odsto popusta. Obale su uređene, kao i pristani. Nije to ništa luksuzno, ali sve funkcioniše. Kada bismo negde pristajali, vezivao sam brod, sedali smo na bicikl i išli u obilazak mesta i gradova kroz koje smo plovili – kaže kapetan.
Brodovi koji su viši od 3,5 metara, kao što je "Tesla" ne mogu da plove iz Pariza rekama i kanalima do Marselja ili dalje na zapad do Atlantika. Zbog toga Kresojević priprema izlazak na Atlantik preko Lamanša, plovidbu uz obale Španije i Portugalije, prolazak kroz Gibraltar i ulazak u Mediteran. Namera mu je da dođe do Crnog mora i odatle doplovi Dunavom u Beograd.
– Još nismo odustali od plovidbe u Čikago i obilaska Amerike, ali ovo je trenutno najrealniji plan – rekao je Kresojević.
Vladimir Jokanović
[objavljeno: 01.09.2006.]
