Izvor: NoviMagazin.rs, 16.Jul.2018, 10:29 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Putin: Rusija se nije mešala u američke izbore
Predsednik Rusije Vladimir Putin rekao je danas u Helsinkiju da se Rusija nije mešala u američke izbore i da je spremna da sarađuje u okviru zajedničke grupe o sajberbezbednosti, preneo je TAŠ.
"Predsednik (SAD Donald) Tramp je ponovo pokrenuo temu takozvanog ruskog mešanja u izborni proces u SAD. Moram da ponovim, što nisam jednom rekao, pa i na sastancima s predsednikom, Rusija se nikada nije mešala i >> Pročitaj celu vest na sajtu NoviMagazin.rs << neće se mešati u američka unutrašnja pitanja, pa samim tim i u izbore", rekao je Putin na konferenciji sa Trampom.
Ruski lider je rekao da optužbe na račun Rusije nisu dobile potvrdu na sudu.
"Slušali smo optužbe na račun firme Konkord. Koliko ja znam, ta firma je angažovala američke advokate i sve optužbe su rasturene na američkom sudu", naveo je Putin.
Prema njegovim rečima, konačni zaključak o navodnom mešanju u izbore može da donese jedino sud.
"SAD su demokratska država? Ako je to tako, onda konačni zaključak o toj stvari može da da jedino sud, a ne obaveštajne službe", izjavio je ruski predsednik.
U SAD su podignute optužnice protiv 12 navodnih ruskih obaveštajaca koji su rukovodili operacijom hakovanja servera Demokratske partije.
Putin je rekao da američki specijalni tužilac Robert Muler, koji vodi istragu o navodnom ruskom mešanju, može da zatraži da ispita optužene Ruse na osnovu sporazuma iz 1999. o uzajamnoj pomoći u kriminalnim procesima.
"Što se tiče tih 12 saradnika naših obaveštajnih službi, ja o tome ne znam ništa, treba da mi se pojasni o čemu je reč. Ali predsednik mi je postavio to pitanje. Postoji sporazum Rusije i SAD iz 1999 o uzajamnoj pomoći u kriminalnim slučajevima. Američka komisija može u okviru tog sporazuma poslati zvanični zahtev za ispitivanje tih ljudi koje smatra krivim za te prestupe", naveo je Putin.
SAD i Rusija treba da ujedine snage protiv zajedničkih pretnji
Predsednik Rusije Vladimir Putin rekao je danas u Helsinkiju da Rusija i SAD treba da ujedine snage u borbi sa zajedničkim pretnjama, preneo je TAŠ.
"Danas se i SAD i Rusija suočavaju sa potpuno različitim izazovima. Tu je opasna neravnoteža mehanizama međunarodne bezbednosti i stabilnosti, regionalne krize, sve šira pretnja terorizma i prekograničnog kriminala, sve veći problemi u svetskoj privredi, ekološke i druge opasnosti. U vezi sa svim tim je moguće udruživanje snaga. Nadam se da će i američki partneri to shvatiti", rekao je Putin na konferenciji s američkim predsednikom Donaldom Trampom.
On je pozitivno ocenio uticaj SAD na rešavanje krize u Koreji.
"Dobro je što je počelo postepeno rešavanje problema Korejskog poluostrva. U velikoj meri je to postalo moguće zahvaljujući tome što se predsednik Tramp lično uključio u rešavanje krize, gradeći dijalog u duhu saradnje, a ne konfrontacije", rekao je ruski lider.
Putin je, takođe, izrazio zabrinutost zbog istupanja SAD iz nuklearnog sporazuma s Iranom.
"Iskreno smo govorili o našoj zabrinutosti zbog izlaska SAD iz nuklearnog sporazuma. Američka strana zna našu poziciju, ona se nije promenila", rekao je Putin.
Prema njegovim rečima, zahvaljujući tom sporazumu Iran je otvorio svoja nuklearna postrojenja Međunarodnoj agenciji za atomsku energiju.
"To obezbeđuje isključivo civilni karakter iranskog nuklearnog programa i ojačava režim neširenja nuklearnog oružja", naveo je predsednik Rusije.
On je rekao da je Trampu predao dokument s predlozima za neširenje nuklearnog oružja.
"Kao velike nuklearne države mi nosimo posebnu odgovornost za međunarodnu bezbednost. Smatram važnim, i o tome smo razgovarali, odmrzavanje dijaloga o strateškoj stabilnosti i neširenja oružja za masovno uništenje", izjavio je Putin.
Rusija i SAD treba da sarađuju u Siriji
Ruski predsednik Vladimir Putin rekao je danas u Helsinkiju da Rusija i SAD treba da preuzmu vođstvo i sarađuju na rešavanju rata u Siriji i humanitarne situacije u toj zemlji.
"Rusija i SAD, dez dileme, mogu da preuzmu liderstvo u tom pitanju i obezbede prevazilaženje humanitarne krize i pomoć povratku izbeglica kućama", rekao je Putin na konferenciji za novinare s američkim predsednikom Donaldom Trampom, a prenosi Taš.
Putin je naveo da je Rusija zainteresovana za očuvanje mira na Golanskoj visoravni i bezbednost Izraela.
Prema njegovim rečima, posle uništenja terorističkih grupa na jugu Sirije stanje na Golanu "treba da se vrati u potpunu saglasnost sa sporazumom iz 1974. o razdvajanju izraelske i sirijske vojske", što bi vratilo mir u region i obezbedilo sigurnost Izraela.
"Gospodin predsednik Tramp je tome danas posvetio posebnu pažnju. Želim da potvrdim da je Rusija zainteresovana za takav razvoj događaja i držaće se takvog stava", izjavio je Putin.
Tramp objavio veoma dobar početak samita
Predsednik SAD Donald Tramp rekao je da su on i ruski predsednik Vladimr Putin "dobro počeli" samit u Helsinkiju.
Tramp je sastanak s Putinom nazvao "dobrim početkom, veoma dobrim početkom za sve", dok su dva lidera i njihovi najviši savetnici sedeli za ručkom. Sastanak dva predsednika je trajao više od dva sata.
Bela kuća je za sastanak predvidela 90 minuta.
Trampu su se na ručku pridružili državni sekretar Majk Pompeo, ambasador u Rusiji Džon Hantsmen i drugi saradnici.
Posle ručka, Tramp i Putin će održati zajedničku konferenciju.
Tramp na početku samita s Putinom: Možemo da imamo izvanredan odnos
Prvi, dugo očekivani samit predsednika SAD i Rusije, Donalda Trampa i Vladimira Putina, počeo je danas u Helsinkiju, nekoliko sati pošto je šef Bele kuće ocenio da odnosi dve zemlje nikad nisu bili gori.
Po dolasku u predsedničku palatu u Helsinkiju, Tramp je rekao da su pred SAD i Rusijom "velike prilike" i da dve zemlje mogu da imaju "izvanredan odnos", prenosi Asošiejted pres.
Oba lidera su imala ozbiljan izraz lica, a Tramp je inicirao kratko rukovanje s Putinom, posle čega je počeo njihov sastanak u četiri oka, kojem prisustvuju samo prevodioci.
Tramp je naveo da će s Putinom pričati o trgovini, vojsci, raketama, nuklearnom oružju i Kini, uključujući njihovog "zajedničkog prijatelja", kineskog predsednika Si Đinpinga. Nije pomenuo pitanje mešanja Rusije u predsedničke izbore u SAD 2016.
Delovalo je da se Putin zlobno smeška kada je Tramp ignorisao dobačeno pitanje da li će upozoriti ruskog lidera da se ne meša u novembarske izbore za Kongres SAD, navodi AP.
Početak samita je pomeren za oko 45 minuta jer je Putin zakasnio 30 minuta, što mu se dešavalo i ranije prilikom susreta sa zvaničnicima drugih država.
Tramp je ranije danas ocenio da odnosi dve zemlje nikad nisu bili gori i krivca za to pronašao u Vašingtonu, a ne u Moskvi.
"Naš odnos s Rusijom nikada nije bio gori zahvaljujući višegodišnjoj gluposti SAD, a sada i nameštenom lovu na veštice", naveo je Tramp jutros na Tviteru.
Predsednik SAD "nameštenim lovom na veštice" naziva istragu specijalnog savetnika Roberta Mulera o mešanju Rusije u američke predsedničke izbore 2016. godine i o eventualnoj povezanosti Trampovog izbornog štaba s Moskvom.
U okviru te istrage do sada su podignute optužnice protiv tri kompanije i 32 osobe, među kojima je i 12 navodno ruskih obveštajaca, optuženih prošle nedelje za hakerskih napada na izborni štab demokrata u kampanji 2016. godine.
Iako je Tramp pred polazak na evropsku turneju rekao da će sastanak s Putinom možda biti najlakši od susreta koji ga očekuju, samit dvojice lidera biće prožet teškim temama - od ruskog pripajanja Krima 2014. godine, podrške Rusije sirijskom predsedniku Bašaru Asadu, preko kontrole nuklearnog naoružanja, do navodnog ruskog mešanja u američke predsedničke izbore 2016.
Tramp je za vikend rekao da pristupa sastanku sa niskim očekivanjima i odbio je da razgovara o svojim ciljevima za samit. Rekao je i da veruje da su takvi susreti "korisni" sami po sebi.
"Ništa loše neće iz (sastanka) proizaći, a možda će proizaći i nešto dobro", naveo je Tramp.
Tramp se prošle godine s Putinom sastao na marginama dva međunarodna skupa, u Nemačkoj i u Vijetnamu.
U Vašingtonu mnogi smatraju da je samim pristankom da se sastane s Putinom, Tramp pružio globalni legitimitet ruskom predsedniku.
Američki ambasador u Rusiji Džon Hantsmen rekao je u nedelju u intervjuu za Foks njus da je važno da dve strane ne očekuju mnogo od ovog sastanka.
"Sama činjenica da se naši šefovi država sastaju, za ovakav razgovor je veliki, veliki rezultat", rekao je Hantsmen.
Za susret Trampa i Putina vlada veliko interesovanje medija. Prema podacima finskog ministarstva, akreditovano je ukupno 1.436 novinara iz 61 države. Najviše ih je iz Finske - 368, iz Rusije 232, a iz SAD 195. U pratnji Putina i Trampa doći će još nekoliko stotina novinara.
U nedelju je više hiljada ljudi demonstriralo u glavnom gradu Finske protiv oba lidera.
Za njihov prvi bilateralni susret izabran je Helsinki, glavni grad neutralne Finske, koji ima bogatu istoriju iz vremena Hladnog rata kao mesto za pregovore između nuklearnih sila.
Ovo je četvrti samit američkih i sovjetskih ili ruskih zvaničnika u glavnom gradu Finske u poslednje četiri decenije. Tu su održani sastanci Džeralda Forda i Leonida Brežnjeva 1975. godine, Džordža Buša i Mihaila Gorbačova 1990. i Bila Klintona i Borisa Jeljcina 1997.
Tramp: NATO je sada snažan i bogat
Predsednik SAD Donald Tramp ocenio je da je zaslužan za jačanje NATO na prošlonedeljnom samitu, na čemu mu, kako je naveo, mnogi lideri članica alijanse zahvaljuju.
"Primio sam mnoge pozive lidera zemalja NATO koji mi zahvaljuju što sam pomogao njihovom jedinstvu i fokusiranju na finansijske obaveze, i sadašnje i buduće", naveo je Tramp na Tviteru.
On je pred sastanak s predsednikom Rusije Vladimirom Putinom u Helsinkiju dodao da je samit NATO bio "zaista sjajan" i da većina medija nije tačno izveštavala iz Brisela.
"NATO je sada snažan i bogat", napisao je šef Bele kuće.
Na samitu 11. i 12. jula Tramp je prvobitno oštro kritikovao saveznike zbog nedovoljnog izdvajanja za odbranu i doveo u pitanje vrednost NATO, da bi na kraju skupa rekao da američka posvećenost alijansi "ostaje vrlo jaka".
Tramp uoči samita s Putinom: Nikad gori odnosi SAD i Rusije
Predsednik SAD Donald Tramp izjavio je danas, uoči samita s ruskim liderom Vladimirom Putinom u Helsinkiju, da odnosi Vašingtona i Moskve nikad nisu bili gori.
"Naš odnos s Rusijom nikada nije bio gori zahvaljujući višegodišnjoj gluposti SAD, a sada i nameštenom lovu na veštice", naveo je Tramp na Tviteru.
Šef Bele kuće naziva "nameštenim lovom na veštice" istragu specijalnog savetnika Roberta Mulera o mešanju Rusije u američke predsedničke izbore 2016. godine i o eventualnoj povezanosti Trampovog izbornog štaba s Moskvom.
U okviru te istrage do sada su podignute optužnice protiv tri kompanije i 32 osobe, među kojima je i 12 navodno ruskih obveštajaca, optuženih prošle nedelje.
Tramp je danas na Tviteru ponovo okrivio svog prethodnika Baraka Obamu da ništa nije učinio da spreči mešanje Rusije u izborni proces 2016. godine, kada je predsednik SAD pobedio kandidatkinju demokrata Hilari Klinton.
"Predsednik Obama je mislio da će Pokvarena Hilari da pobedi na izborima, pa je, kada ga je FBI obavestio o mešanju Rusije, rekao da to ne može da se desi, da nije ništa bitno i NIŠTA nije učinio povodom toga. Kada sam pobedio, to je postalo bitno, i počeo je namešteni lov na veštice na čelu sa Strakom", naveo je Tramp.
Specijalni agent Federalnog istražnog biroa (FBI) Piter Strak svedočio je u četvrtak u Kongresu SAD pošto je u nedavnom izveštaju Ministarstva pravde SAD navedena razmena poruka između njega i advokatice FBI Lize Pejdž s kojom je bio u vezi. Oboje su bili deo Mulerove istrage.
Kada je Pejdž 2016. godine pitala u poruci Straka da li će Tramp pobediti na izborima, on joj je odgovorio: "Ne. Neće. Sprečićemo to."
Svedočeći pred Odborom Predstavničkog doma za pravna pitanja, Strak je prošle nedelje rekao da taj komentar ni u kom slučaju nije bio nagoveštaj da će on ili FBI preduzeti akciju u cilju uticanja na ishod izbora, već da je tom porukuom, napisanom posle Trampove "odvratne" uvrede na račun porodice poginulog američkog vojnika, samo izrazio stav da Amerikanci neće izabrati za predsednika nekoga ko "pokazuje takvo ponašanje".
Pogledaj vesti o: NATO skup
.jpg)
