Izvor: Blic, 22.Mar.2011, 13:35 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbin u društvu Oskara Kokoške
BEOGRAD - Dejan Kaluđerović, naš umetnik koji već deceniju živi i radi u Beču, u razmaku od samo par dana doživeo je dva nesvakidašnja iskustva.
Prvo je učešće na izložbi "Od anđela do derana” ili "400 godina dečjeg portreta”, otvorenoj u Kunsthali u Kremsu. Drugo je povratak iz Japana posle cunamija i zemljotresa. Dejan Kaluđerović
Naravno, najpre smo čuli za izložbu, a onda, pozvavši umetnika telefonom u Beč da nam kaže >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << koju reč više o njoj, saznali za njegovu evakuaciju iz Tokija.
- Da, nažalost, morao sam da prekinem boravak u Japanu. Još nisam svestan šta se desilo. Pre dve godine sam dobio nagradu od Ministarstva kulture Austrije u vidu šestomesečnog boravka i stipendije u Tokiju. Učestvovao sam na izložbi "Elastic Video” u Tokijskom centru za savremenu umetnost (Tokyo Wonder Site), kontaktirao me je direktor Muzeja Mori i nekoliko galerista, započeo produkciju dva video rada, ali sada je sve dovedeno u pitanje. Sve što se desilo proteklih dana potpuno me je izbacilo iz koloseka.
Dečji portret kroz istoriju
Izložba "400 godina dečjeg portreta” obuhvata 140 dela, a predstavlja, između ostalog, tridesetak starih majstora španskog, flamanskog, engleskog i francuskog porekla iz Fondacije "Janik i Ben Jakober” , radove klasika moderne i savremene umetnosti iz 30 muzeja među kojima su Muzej grada Beča, Bečka akademija, Pikasov muzej u Minsteru, Arpov u Remagenu, muzeji u Virtenbergu, Manhajmu, Vulpertalu, Lihtenštajnu", i privatnih kolekcija. Kustosi ovom izložbom upotpunjenom odećom, nameštajem i igračkama iz raznih epoha, želeli su da pokažu transformaciju dečjeg portreta od renesanse do danas. Postavka počinje s dečjim portretom u XV veku prelazi na tzv. kraljevski portret, zahvata romantizam i realizam i stiže do naših dana. Izložba traje do 3. jula.
Koje utiske nosite o Japanu?
- Japan je miks veoma staromodnog i savremenog. Na prvi pogled, društvo je detinjasto i površno, sklono kiču. Žao mi je što je prilika da otkrijem druge slojeve iza ovog prvog utiska prekinuta. Kobni zemljotres je zemlju zaista pomerio iz ležišta, u svakom smislu. U kući u kojoj smo boravili još jedan umetnik i ja u tom trenutku bio sam sam. Nisam ni pomišljao da naredni udar neće trajati samo nekoliko sekundi. Sve je bilo nalik spektakularnom holivudskom filmu. Susedne kuće, bandere, tlo pod nogama - sve se pomeralo. Izgledalo je kao da će se zemlja otvoriti...
I odlučili ste da odete iz Tokija?
- Austrijsko ministarstvo kulture je mog kolegu i mene ubedilo da se odmah vratimo nazad. Međutim, tokijski aerodrom je otkazao sve letove u subotu. U nedelju smo preko Osake odleteli za Dubai, a odatle za Beč. Putovanje je trajalo 36 sati. Imam utisak kao da je prošlo deset dana od udara. Još sam u šoku.
Dok ste bili u Japanu, otvorena je izložba dečjeg portreta kroz istoriju, na kojoj ste se našli u društvu velikih majstora kao što su Džošua Renolds, Gistav Kurbe, Maks Liberman, Oskar Kokoška, Pablo Pikaso, Jošimoto Nara, Džudi Foks" Ko vam je ukazao tu veliku čast?
- Kustoskinji izložbe Nikol Fric jedna galeristkinja iz Beča je preporučila moje radove. Nikol me je posetila u ateljeu neposredno pred moj odlazak u Japan i izabrala dve slike i jednu video instalaciju. Sticajem okolnosti, pošto je moj video rad bio tehnički veoma zahtevan, na kraju su izloženi jedna slika i jedan objekat. Ništa više ne mogu da kažem, jer sam upravo stigao nazad kući i još nisam video izložbu.
Dejan Kaluđerović
Rođen je u Beogradu 1972.
i u toku studijskog boravka u Beču 2003. dobija nagradu "Emerging Artist”, koja omogućava izložbu u Muzeju "Essel” i čuveni Ervin Vurm poziva ga da nastavi studije kod njega. Nastavak studija mu omogućava najpre vizu i boravak, a austrijska vlada mu 2010. dodeljuje počasno državljanstvo.
Ipak, vama je dečji portret blizak jer ste njime počeli da se bavite još dok ste bili u Beogradu. Iako osetljiva tema, ona je, međutim, poslednjih godina veoma aktuelna. Vi ste je svojevremeno načeli u kontekstu manipulacije najmlađima. Koliko vam je to pomoglo da uđete u visoko društvo umetnika?
- Da, tačno. U ranijim radovima bavio sam se problemom odrastanja u socijalizmu reflektujći devedesete godine na prostoru bivše Jugoslavije, da bih se potom, kako je naše društvo prigrlilo liberalni kapitalizam, fokusirao na problematiku korišćenja dece u komercijalne svrhe, na manipulaciju njima u medijima, na društveno nasilje i strah", koristeći kao predloške slike iz medija.
Pogledaj vesti o: Dodela Oskara 2013, Cunami u Japanu, Cunami
