Izvor: S media, 10.Jun.2010, 22:35 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pripovetke Meline Kamerić
Zvezda internacionalnog festivala kratke priče "Kikinda šort" Melina Kamerić stigla je večeras u Beograd, iz rodnog Sarajeva, da bi predstavila svoju prvu knjigu pripovetki "Cipele za dodjelu Oskara", koju je za Srbiju i Crnu Goru štampalo "Rende".
U alternativnom prostoru kakav je "Grad" kojim rukovodi" Kulturni front" okupili su se prijatelji, ali i poklonici Kamerićkine proze koja je "digla na nogu" publiku Kikinda šorta naslovnom pričom njene knjige.
>> Pročitaj celu vest na sajtu S media <<
Kramerić je za sada jedini učesnik " Kikinda šorta" koji je dva puta bio pozvan na zahtev publike.
Ta priča , za koju je autorka rekla Tanjugu da je zbog "roze" naslova mnoge zavarala da je nešto u fazonu "Seks i grada", donela joj je prvu nagradu na konkursu za kratke priče koji je organizovao hrvatski pisac i urednik Kruno Lokotar za dve vodeće hrvatske izdavačke kuće "Algoritam" i "Profil".
Ispričala je da je nakon što se knjiga pod ovim istim naslovom pojavila kod sarajevskog izdavaca "Bajbuka"privukla čitaoce koji su tražili " lako štivo" a docnije su joj se javljali da joj prebace da ih je prevarila i nagnala da se grdno isplaču.
Knjiga je već otkupljena da se prevede na makedonski i nemački, a neke priče su prevedene na engleski samo kao marketionški potez i već su stigle pozhitivne reakcije iz SAD gde ju je jedna kritičar stavio uz rame Karveru.
Diplomirani komparatista na svetskoj književnosti, Kramerićka ne krije da ima 38 godina i da se nije "ozbiljno" bavila pisanjem (zaradjivala je za život radeći za Britanski savet u Sarajevu) sve dok se nije odlučila da pošlje jednu priču na konkurs za "buntovnu prozu" koji je raspisao UNESCO. Tamo je nagradjena, ali ni to nije bio dovoljan impuls dok joj u Zagrebu nije dodeljena prva nagrada.
Otkrila je da uveliko piše novbu knjigu koja neće biit roman iako su je njeni izdavači u BiH,Srbiji i Hrvatskoj " gurali u tom pravcu", ali pošto joj je njena mentorka sa fakulteta rekla da se pisanje romana može naučiti a pisac kratke priče se radja, osaje verna toj formi.
Urednica "Rendeta" Sladjana Novaković smatra da su Kramerićkine priče "intrigantne, lako čitljive, i iznad svega prepune okrepljujuće životne energije, egzistencijalnog vitalizma, humora, tragike svakodnevice i muško-ženskih odnosa" i danas ih stavljaju u sam vrh savremene bosanske proze.
Prema rečima Novakovićeve "čitanje ovih priča istovremeno donosi i osmeh i grč na lice čitaoca jer u ovoj briljantnoj prozi, život uvek ima poslednju reč".
Kramerićeva je za kraj otkrila da sa sestrom svetski poznatom konceptualnom umetnicom Šejmom piše filmski scenario prema naslovnoj priči i uverena je da ćer biit pretočena na film.
