Izvor: Politika, 02.Dec.2012, 23:07 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Filmski i malteški vitezovi
Trijumfovao Haneke, domaćica večeri Anke Engleke prevazišla sebe, reditelj Enthoven javno zaprosio svoju dugogodišnju devojku dok je primao nagradu
Valeta, Malta –Jubilej Evropske akademije za film i užurbane pripreme i promocija Valete kao kulturne prestonice Evrope 2018. godine, pokazali su se kao idealan spoj, ali i vrlo dobar povod da se ovogodišnja ceremonija dodele „evropskih oskara” >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << održi upravo na filmičnoj Malti, koja se pokazala kao izvrstan domaćin evropskoj filmskoj sviti i laureatima EFA nagrada.
U Mediteranskom centru, smeštenom u velelepnom zdanju iz 16. veka u kojem je nekada bila i bolnica za ranjene i bolesne vitezove, povratnike iz krstaških pohoda, vreme kao da je stalo. Mnogo je toga u njegovoj unutrašnjosti autentično, mnogo toga ima i istorijsku i muzejsku vrednost, a čitav ovaj prostor bio je nesvakidašnja scena na kojoj su se smenjivali evropski filmski laureati, tokom ceremonije čija je domaćica ponovo bila Anke Engleke, neprevaziđena nemačka glumica i šoumenka. Komičnija i duhovitija, čini se, više nego ikada.
U takvom ambijentu trijumfovao je austrijski reditelj Miahel Haneke i njegov film „Ljubav”. Od sedam nominacija osvojio je četiri: najbolji film, najbolja režija, najbolja muška uloga – Žan-Luj Trentinjan i najbolja ženska uloga – Emanuel Riva. Trentinjan se publici obratio preko video-linka, vremešna Riva je zbog bolesti bila takođe odsutna, te je umesto nje nagradu primila producentkinja. Mihael Haneke, čiji je engleski perfektan, ipak se odlučio da reči zahvalnosti uputi na nemačkom jeziku i to uz prisustvo prevodioca koja je njegov govor prevela na engleski u skraćenoj verziji, što se ovom autoru nije nimalo dopalo.
Spisak svih ostalih evropskih „oskarovaca” izgleda ovako: najbolji scenario – Tobijas Lindholm i Tomas Vintenberg za film „Lov”, najbolja kamera – Šon Bobit za film „Sram”, najbolji kompozitor – Alberto Iglesijas za muziku u filmu „Limar, krojač, vojnik, špijun” Tomasa Alfredsona, u kojem je zapažen i nagrađen scenografski rad Marije Đurković. Najbolji montažer – Džo Voker za film „Sram”, najbolji debitant – Budevijn Kule i njegov film „Kauboj”, najbolji dokumentarni film – „Zima nomada” Manuela fon Štilera, najbolji animirani – „Alojz Nobel” Tomaša Lunjaka, najbolji kratki film – „Supermen, Spajdermen ili Betmen” – Tudora Đurđua. I evropska publika je rekla svoje. Belgijsko-holanski film „Asta la vista” („Ostajte zbogom”) Džefrija Enthovena, osvojio je nagradu EFA kao najbolji evropski film godine prema glasovima publike iz svih evropskih zemalja. Među njima je bilo i glasača iz Srbije, koji su ovaj film videli letos u glavnom programu Sinema Siti festivala, a zahvaljujući medijskom partnerstvu EFA i „Politike” bilo im je omogućeno da glasaju.
Među onima koji su se našli u ulozi uručilaca nagrada bio je i bosanski reditelj Danis Tanović koji je dodelio nagrade za scenario i za najbolji dokumentarni film. Evropski laureati, po ugledu na američke kolege, zahvaljivali su se suprugama i članovima uže i šire porodice, a vrhunac večeri je bio kada je nagrađeni belgijski reditelj Džefri Enthoven, pred prisutnima u dvorani i milionskim televizijskim auditorijumom sa scene zaprosio svoju dugogodišnju devojku.
Ministar kulture, turizma i zaštite životne okoline dr Mario de Marko, kao glavni domaćin, bio je i duhovit i šarmantan i predstavio Maltu u najboljem svetlu. Glumica Marisa Paredes i Vin Venders gotovo su u suzama Bertolučiju dodelili nagradu EFA za životno delo, što je bio i najdirljiviji trenutak, dok su oni trenuci kada je na sceni bila Helen Miren, kao ovogodišnja dobitnica nagrade EFA za evropski doprinos svetskom filmu, bili britanski elegantni i funkcionalni.
U jubilarnoj, ali i izbornoj godini dobar deo vremena na Malti proveden je radno. Održana je generalna skupština na kojoj je Vim Venders ponovo izabran za predsednika EFA, a reditelj Goran Paskaljević reizabran u članstvo borda Evropske Akademije za film.
----------------------------------------------
Rencova „Gradska vrata”
U Valeti na Malti u toku je „veliko spremanje”. Glavni razlog – Valeta će 2018. godine biti proglašena kulturnom prestonicom Evrope i sve što je može učiniti lepšom i sadržajnijom, sada se gradi i unapređuje.
Najznačajniji i, kažu Maltežani, najskuplji projekat, čija se realizacija bliži kompletnom kraju, svakako je onaj sa potpisom slavnog italijanskog arhitekte Renca Pjana čija se arhitektonska čuda nalaze u Parizu (čuveni Bobur), Hjustonu, Osaki, Berlinu (zdanje Dajmler-Benca na Potsdamer placu). Pjano je u Valeti projektovao kompleks poznat kao „Gradska vrata”, koji obuhvata izgradnju novog zdanja malteškog parlamenta, gradski trg, rekonstrukciju i dogradnju mosta koji povezuje glavnu gradsku kapiju i takozvanu ničiju zemlju izvan gradskih zidina, kao i izgradnju velelepnog scenskog prostora na otvorenom čija je namena višestruka. Pjano je predvideo da se sva novopodignuta zdanja svojim izgledom potpuno uklope u postojeći (dominantno) srednjevekovni ambijent. Za tu svrhu Renco Pjano je graditeljima naložio korišćenje čuvenog malteškog kamena koji menja boju zavisno od promena sunčeve svetlosti...
Dubravka Lakić
objavljeno: 03.12.2012.
