Izvor: Vostok.rs, 13.Maj.2012, 14:42 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Filmska nagrada Oskar: ruska priča
13.05.2012. -
Na dan kada je pre 85 godina Američka filmska akademija utvrdila nagradu Oskar, Glas Rusije predlaže da se podsetimo ruskih akcenata u istoriji ove prestižne nagrade.
Između ostalog odnos prema Oskaru kod mnogih filmskih poslenika nije jednostavan – čak i onih koji su ovu nagradu dobili. Evo, na primer, mišljenja ruskog režisera Vladimira Menjšova.
Među mnogobrojnim američkim nagradama postoji jedna – za najbolji strani film >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << godine, koja je u filmskom svetu postala nešto kao analog Nobelove nagrade. To nije tako. I nije ispravno misliti da je Oskar vrhunac karijere. Vrlo ozbiljna komponenta ovih nagrada je politička, tvrdi režiser.
Da probamo da proverimo tačnost ovog razmišljanja na primeru odnosa ruske kinamatografije sa Oskarom.
Prvi ruski dobitnik Oskara bio je film iz 1942. godine Razbijanje nemačkih fašističkih trupa kod Moskve. Ovaj dugometražni dokumentarni film zabeležio je neviđenu po razmerama bitku Drugog svetskog rata koja je ušla u istoriju kao Bitka kod Moskve 1941-42. godine. Upravo na prilazima Moskvi nacisti su pretrpeli prvi ozbiljni poraz. T su odmah ocenile sve zemlje koje su se borile protiv fašizma. Rad sovjetskih dokumentaraca blistavo je to pokazao i stekao zasluženo priznanje.
1967. godine Američka akademija bila je oduševljena četvorodelnom epopejom proslavljenog režisera Sergeja Bonarčuka Rat i mir po čuvenom romanu Lava Tolstoja. Stručnjake je zadivilo sve: odličan sastav glumaca, razmere i složenost scena bitaka. Za snimanje je korišten autentičan nameštaj i predmeti iz 19. veka, a u toku rada na filmu koji je trajao 7 godina, bio je formiran specijalni filmski konjički puk. Ali glavna vrednost Bondarčukovog filma je vernost složenoj filozofiji Tolstoja, što je, po mišljenju stručnjaka, upravo nedostajalo američkoj ekranizaciji Kinga Vidora.
A u SAD čak 80-ih godina retko je mogao da se vidi sovjetski film. Tim pre interesovanje je izazvao dobitnik oskara 1980. godine – film Vladimira Menjšova Moskva suzama ne veruje, čija glavna junakinja prolazi put od obične radnice do direktora fabrike. To je bila prava melodrama, nekarakteristična za sovjetski takozvani visoki stil. U mnogome to je i bio uzrok uspeha filma u SAD, smatra američki filmski kritičar Džejn Franklin koja tvrdi: Mnogi Amerikanci u to vreme bili su uvereni da u Sovjetskom Savezu žive sve sami komunisti, roboti lišeni ljudskih osećanja, koji se čak zaljubljuju i žene po dozvoli komunističke partije. I odjednom se pojavljuje ovaj dirljivi film o sudbini tri drugarice koji predstavlja do tada neviđenu Rusiju i Ruse.
1994. godine Oskara je dobio film Varljivo sunce doajena ruske kinematografije Nikite Mihalkova. Život njegovih junaka je klupko ljubavi, ljubomore i izdaje na pozadini idiličnog seoskgog pejzaža 1936. godine. Staljinističke represije su već na pragu kuće i njihov užas prikazan je tek u poslednjim kadrovima. A do tada na ekranu je intimna psihologizacija, živopisnost kadra... Posle niza godina autor filma Nikita Mihalkov govori:
Patriotizam nije kada trčite sa zastavama i govorite: mi smo najbolji! Ili: Napred, Rusijo! Patirotizam je seoski put, klupa u vrtu, jabuka. To je sećanje na osećaje koji beskrajno dolaze, potpuno ne vezane sa tim ko sada sedi u Kremlju. O tome smo govorili u filmu Varljivo sunce. Tamo ljudi vole svoju mladost koja je pala u vreme Staljina. Oni su živeli, voleli, rađali decu. I nisu sve vreme mislili da iza kremaljskog zida sedi veliki vođa.
Izvor: Golos Rossii, foto: EPA
