Izvor: Politika, 11.Okt.2014, 22:07 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Cunami za privredu i građane
Put za „negde” išao bi ka većoj zaposlenosti stanovništva i ka opštem porastu materijalnog blagostanja. Put za „nigde” srozava plate zaposlenih u državnoj upravi, zdravstvu i obrazovanju ispod njihove vrednosti na Kosovu i Metohiji. Na tom putu već početkom iduće godine republička vlada će biti upozorena od Fiskalnog saveta i MMF-a da plate i penzije nisu dovoljno smanjene i da bi ih trebalo smanjiti za dodatnih 20, ali još bolje za 30 odsto. A da bi se proces fiskalne konsolidacije >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << završio, potrebno je otpustiti 150 ili 200.000 zaposlenih, a i prodati šta se sve još može prodati i privatizovati.
Kako će izgledati kraj ovog puta za „nigde”? U zemlji sa ogromnim viškovima hrane živeće milioni gladnih ljudi u gradovima, bez prihoda kojima bi je kupili.
Imali smo dva „talasa fiskalne konsolidacije” i upravo smo pred trećim, koji će kao cunami razoriti privredu, zaposlenost, a i javne finansije, zbog čije se konsolidacije sprovodi. Prvi talas iz oktobra 2012. povećao je akcize i PDV i njegov osnovni efekat bio je recesioni udar na privredu uz povratak mnogih pušača na motanje cigareta, što je bilo popularno pre više decenija. Drugi talas s kraja 2013. povećanjem donje stope PDV-a nije pokrenuo njegovu naplatu, ali jeste smanjio standard građanima prilikom kupovine osnovnih životnih namirnica.
Šta će doneti ovo smanjivanje plata i penzija? Povećanje kašnjenja u plaćanju komunalnih usluga, pad prihoda od akciza usled smanjenja broja „legalnih” pušača, zatvaranje hiljada preduzetničkih radnji: pekara, knjižara, prodavnica obuće i odeće kojima će promet pasti ispod nivoa isplativosti poslovanja… I kad se smanji promet finansiran iz budžeta i zaposlenost u privatnom sektoru, šta će se dogoditi sa poreskim prihodima? Opašće, te će se tražiti povećanje poreskih stopa i dodatno obaranje plata i penzija.
Ovoliko česte promene poreskih stopa i instrumenata, a njihova učestalost u Srbiji očas posla bi uništile i najmoćnije i najrazvijenije svetske ekonomije, jer je stabilnost i predvidivost poslovnog okruženja osnov za opstanak i za razvoj.
Put za „negde” zahteva mnogo više prostora. Imamo desetine strategija razvoja koje se ne primenjuju, pa se i naučni rad obesmišljava, jer čemu znanje i saznanje, ako se moraju sprovoditi nepopularne mere ne bi li nam bilo bolje. E pa neće biti bolje. To se iz projekcija MMF-a do 2020. može videti. Među 185 zemalja i teritorija, Srbiji se, po MMF-u, piše loše, a gore nego o nama piše se i o zemljama u neposrednom okruženju: Sloveniji, Hrvatskoj, Grčkoj…
*Autor je urednik portala „Makroekonomija”
Miroslav Zdravković
objavljeno: 12.10.2014
Pogledaj vesti o: Cunami, Autonomna pokrajina Kosovo i Metohija
.jpg)
