Izvor: B92, 09.Dec.2015, 16:11 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ima nešto "lajbahovsko" u Ceci Ražnatović
"Korejci su fini ljudi, a žene su prelepe. I svoje autoritete poštuju. Da imamo vlast kakvu je imao drug Tito, ratne zločince bismo sve strpali na Goli otok, a neke na Brijune. Rado bismo napravili zajednički projekat sa Cecom Ražnatović", rekli su, između ostalog, članovi grupe Lajbah u ekskluzivnom intervjuu za "Danas", pred svoj koncert koji će biti održan 9. decembra u Mikser hausu.
Kakve ste utiske poneli >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << iz Severne Koreje?
Naši prvi dojmovi o zemlji su, kad smo stigli tamo, bili - 'ovo je baš kao što smo očekivali, no sve je nekako i potpuno drugačije'. Severna Koreja je to kakvu je opisuju u zapadnim medijima, ali i puno više od toga, jer se ipak sastoji od živih ljudi. A ljudi su svugde pre svega ljudi. To nije zemlja kakva je bila Jugoslavija za vreme komunizma. Koreja je puno siromašnija i izoliranija, sa opresivnim političkim sustavom kojeg je teško dešifrirati, ali ljudi koje smo sreli bili su fantastični i čini se da poseduju nekakvu dragocenu kolektivnu mudrost, kakvu mi u zapadnom svetu (više) nemamo. Nismo mogli pronaći nikakav cinizam, sarkazam, ironiju, vulgarnost i druge "civilizirane karakteristike" u njihovom ponašanju i očima, nego samo jednostavnost, skromnost, ljubaznost, ponos i poštovanje. Ne jedu vlastitu djecu, ne bacaju ljude psima i ne gladuju zbog nedostatka hrane, barem ne više. Američki turisti npr. su dobrodošli, nitko ih ne prihvaća sa mržnjom i Korejci očito ne izjednačavaju američki narod sa zvaničnom politikom njihove zemlje.
Ući u Severnu Koreju također uopće nije teško - za nas je zapravo bilo puno lakše nego ući u SAD. Pjongjang, koji je tijekom Korejskog rata od strane američkih bombardera bio potpuno sravnjen sa zemljom, danas je atraktivan, čist, dobro održavan i šareni grad s impresivnom arhitekturom i urednim parkovima.
Da li ste morali da pravite velike kompromise u formiranju liste pesama koje ćete tamo izvesti i šta je bio njen noseći deo?
Pristali smo na kompromise odmah kad smo odlučili da idemo svirati u tu zemlju znajući da je Lajbah u principu nemoguće cenzurirati. Naročito ne u takvom kontekstu kao što je Severna Koreja, pa makar bi nam zabranili da uopšte sviramo. Odlučili smo da program pripremimo tako da što više komunicira sa percepcijom korejske publike, koja u estetskom i vrednosnom smislu funkcionira u potpuno drugim paradigmama nego zapadnjačka publika. Svirali smo im zato stvari koje su im barem donekle bile poznate. Melodije iz mjuzikla 'Moje pesme, moji snovi' recimo dobro znaju jer u visokim školama uče engleski na osnovu tih pesama. Neki znaju i za Bitlse, pa smo im zato svirali našu verziju "Across the Universe" i slično. Na sve to smo još dodali nekoliko naših priredbi njihovih popularnih pesma kao što su 'We'll go to Mount Pektu' i 'Honourable, Alive or Dead', 'Arirang' i neke stvari iz našeg železnog repertoara ('Final Coundown', 'Life is Life', etc.), koje imaju upečatljivi 'herojski' karakter.
Kakve su bile reakcije publike?
Iako većina Korejaca nikada pre nije čula takve glazbe, publika je svejedno reagirala pristojno, sa aplauzom nakon svake pesme, a na kraju su nam poklonili i stojeće ovacije (možda su bili samo sretni da je koncert bio gotov; ambasador Sirije je sigurno bio - tužio se da je 'bilo preglasno i da je zvučalo kao mučenje'). Čo Jong Hvan, stariji korejski posetitelj, komentirao je nakon koncerta: "Nisam znao da takva glazba postoji u svetu, a sada znam."
Pretpostavljam da vam je kretanje tamo bilo ograničeno. Šta mislite - da li će to smetati ili doprineti dokumentarnom filmu koji ste tamo pravili?
Kretanje je bilo ograničeno, ali film će se uglavnom baviti pripremama i celom procedurom u vezi sa izvedbom samog koncerta. A tu je bilo dovoljno interesantnih scena i događaja koji će svakako pokazati i nešto od autentičnog života iz Severne Koreje.
Koja mentalna slika Severne Koreje će zauvek ostati u vašem sećanju?
Korejci su fini ljudi, a žene su prelepe. I svoje autoritete poštuju.
Šta je poetski manifest vašeg novog albuma Spectre, odnosno šta je njegov koncept?
Spectre je manifest internacionalne partije, koju smo ustanovili uz lansiranje novog albuma. Na njemu se u prvom redu bavimo politikom i formiranjem političke svesti. Postoji porast angažirane svesti u Evropi i drugde u svetu, ljudi su umorni od postojećeg političkog i ekonomskog establišmenta i žele da preuzmu vlast u svoje ruke vraćajući dostojanstvo i solidarnost u društvene odnose svakodnevnog života. Mi ih možemo samo podržati u ovom nastojanju, a uz to možemo u isto vreme vratiti i neku političku važnost i dostojanstvo u pop kulturu. Zabavna industrija treba da zabavi, ali i da preuzme svoj deo odgovornosti za opštu društvenu i političku klimu. Većina popularne kulture i zabavne industrije danas je potpuno banalizirana, bespomoćna i izgubljena u svim aspektima, posebno kada je reč o osnovnim pitanjima socijalne pravde i politike i bilo bi već vreme da se stvari polako počnu menjati nabolje.
Verujete li da radnička klasa danas ima potencijal da promeni svet?
Svakako; možda ne samo radnička klasa u tradicionalnom smislu - koja skoro više da i ne postoji - nego proširena fronta svih bespravnih i eksploatiranih, svih onih 99 %. Jedino im treba pravi lider. Pitanje je samo u kom smeru bi takva promena otišla.
O čemu govore pesme "The Whistleblowers" i "Eurovision"?
'Whistleblowers' govori o heroizmu novih 'digitalnih' Prometeja slobode - o Čelsi (Bredli) Meningu, Edvardu Snoudenu, o Džulijanu Asanžu. A 'Eurovision' naravno govori o mračnoj viziji, koju nam danas nudi Europa.
Kako vidite identitet Slovenije u sklopu EU sada i u budućnosti?
Slovenija ima u kulturnom smislu dovoljno jak i neispodbitan identitet, veći je njezin problem ekonomski, a naročito politički identitet, gde jednostavno nema dovoljno hrabrih i pametnih političara, koji bi znali odlučnije voditi ovu zemlju. Tako će najverovatnije biti i u budućnosti, osim ako se naravno ne dogodi neko čudo.
Postojite već 35 godina, da li možete da zamislite neki razlog zbog čega biste odustali od daljeg rada?
Postoji puno dobrih, pametnih i privlačnih razloga, zbog čega bismo odustali od daljeg rada, a najjednostavniji i ujedno najatraktivniji je - da ne bismo više uopšte radili. Ali, na kraju krajeva, to radimo već i danas. Osim toga, prestati je nekada teže nego početi.
Sarađivali ste sa Umekom, Anjom Rupel.... uticali na mnoge umetnike, da li postoji neki umetnik / umetnica/ umetnička grupa u Srbiji s kojima biste rado napravili neki zajednički projekat i zašto?
Volimo suradnje i stalno ih prakticiramo, to je jedan od naših osnovnih principa. Iz Srbije bi svakako rado napravili zajednički projekat sa Cecom Ražnatović, ona ima to nešto 'lajbahovsko' već u sebi.
Kako komentarišete slučaj Branimira Glavaša i zloupotrebu pesme Lajbaha?
To je sad već završena priča, jer je ta stranka priznala svoju grešku i ponudila da plati cenu koju smo ispostavili, odnosno koju su ispostavili zastupnici naših prava za Hrvatsku. No, treba priznati da je taj koji je odabrao našu pesmu ('Geburt einer Nation', u prevodu 'Rađanje nacije') za promotivni spot Glavaševe garde, stranci dobro podvalio, jer naša verzija pesme bez suvišnog balasta, puno jasnije i direktnije govori o karakteru, o sadržaju i o suštini te stranke nego njihov politički program, ali su nažalost tekst (i vokal) izrezali iz pesme te tako još dodatno prekršili autorsko pravo, koje zabranjuje bilo kakvu preradu i editiranje snimka bez izričite dozvole autora (a uz Lajbah, kao autora priređene verzije pesme, originalni je autor grupa Kvin). Krivo značenje i nerazumevanje Lajbaha je možda jedina prava interpretacija našeg rada i što se toga tiče, mi nemamo problema sa HDSSB - oni su sa upotrebom ove pesme više rekli o sebi nego o nama. Ali problem je u tome što su takvom upotrebom prekršili zakon, a to si nijedna politička stranka - koja traži poverenje glasača - ne bi smela dopustiti, bila ona desna ili leva. Kršenje zakona jedino je dopušteno u umetnosti i u ljubavi. A što se tiče ratnih zločinaca - da imamo tu ovlast kakvu je imao drug Tito, i mi bismo ih sve strpali na Goli otok, a neke na Brijune.
