Izvor: BKTV News, 03.Jul.2013, 14:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Privreda: „Čikažani“ opljačkali Srbiju
Sredinom tridesetih godina XX veka u vreme globalne krize Čikago je bio središte poznate borbe Eliot Nesa protiv Al Kaponeove mafije i utajivača poreza u vreme prohibicije. Početkom sedamsedtih godina na svetsku scenu stupa tzv. „Čikaška škola“ predvođena neoliberalnim ekonomistom Miltonom Fridmanom, američkim korporacijama, moćnom CIA u vreme naftne krize 1973. godine koja je krenula da nameće modele ekonomskog razvoja i >> Pročitaj celu vest na sajtu BKTV News << isisavanja svetskog kapitala. MMF i Svetska banka počele su da primenjuju „šok terapije” koje su pokušane krajem 1989/1990. godine i u bivšoj Jugolsaviji, u vreme vlade Ante Markovića, ali bez uspeha. Ova tradicija još uvek traje.
Desničarski časopis „Human Events“ je 2005. uvrstio Kejnsovu „Opštu teoriju“ među 10 najštetnijih knjiga 19. i 20. veka, uz „Mein Kampf“ i „Das Kapital“. Retorička amalgamacija kejnzijanizma sa centralnim planiranjem i radikalnom preraspodelom – iako ju je sam Kejns izričito negirao, napisavši kako „postoje dragocene ljudske aktivnosti za čije je potpuno ispunjenje neophodan motiv zarade i privatnog bogatstva“ – praktično je opšteprihvaćena na desnici. Glavni pravci „Čikaške škole” su „instant privatizacija“, bogaćenje malog sloja ljudi, jačanje multinacionalnoh kompanija, izvlačenje kapitala u poreske rajeve, formiranje tajkuna, posebno u bivšoj istočnoj Evropi i Rusiji u vreme Borisa Jeljcina i urušavanje nacionalne ekonomije, bankarstva, velikog siromašenja uz nestabilne i korumpirane režime i političku oligarhiju. Svi ovi elemetni uvedeni su u Srbiju u vreme Slobodana Miloševića. Svoje ubrzanje dobili su sredinom 2001. godine i traju sve do danas. Sve dosadašnje vlade u najvećoj meri vode politiku „Čikaške škole” sa podrškom EU i MMF. Glavni nosioci neoliberalne ekonomije je veći deo članova kluba „Privrednik”. Svi dosadašnji guverneri NBS, ‘sem Jorgovanke Babaković pripadaju „Čikaškoj školi”. Ovoj školi pripada i bivši ministar Božidiar Đelić koji je „čikašku” koncepciju učio i napalaćivao u Poljskoj i Rusiji.
Današnja ekonomska politika u Srbiji je mešavina „Čikaške škole” i pokušaja uvođenja „Kejzijanske ekonomije“ velikih infrastrukturnih radova. Kejnzijanska ekonomija zagovara mešovitu privredu, odnosno dominaciju privatnog sektora, ali uz važnu ulogu vlade i javnog sektora. Glavni oslonci „Kejnzijanske škole“ u Srbiji su infrastruktura, kao što su saobraćajni koridori, poljoprivreda, mala priveda, ubrzaniji ciklus privremenog zapošljavanja i novih radnih mesta, borba pritiv skupe državne administracije i posebno ulaganja i forsiranje domaćeg kapitala na razvojnim porogramima kao „ekonomskog patriotizma” i odgovornih stranih investicija. Ipak, sadašnja vlada je još uvek pod hipotekom „Čikaške škole”. Još uvek su atraktivna dodatna zaduživanja i kreditiranje, visoke kamate i slab plasman domaćeg kapitala i roba na tržišta regiona, ali i EU.
Tomislav Kresović
Tweet
.jpg)
