Izvor: KMnovine.com, 01.Jun.2019, 19:57 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Hvala za nady - intervju sa Dik Martijem (VIDEO)
Bivši državni tužilac i istražitelj iz Švajcarske, Dik Marti, gostovao je emisiji Geopolitika, švajcarske televizije. Između ostalog bilo je reči i o albanskoj trgovini organima na KiM.
Dik Marti
Život Dika Martija je roman ali je objavio samo jednu knjigu posvećenu traženju Istine. Sâm protiv svih, on je istraživao tajne zatvore >> Pročitaj celu vest na sajtu KMnovine.com << CIA po Evropskoj Uniji, pranje mafijaškog novca, trgovanje organima na Kosovu i Metohiji za vreme balkanskog ratova krajem '90-tih...
Političar sa desnice, Dik Marti ipak nikada nije prestao da napada bezobzirne švajcarske multnacionalne kompanije i biznis krugove. On je i zamenik predsednika Organizacije protiv torture. Medijska javnost Švajcarske ga je upoznala 2006. kad je kao istražitelj bio pozvan u savet EU darasvetli tajne o zatvorima CIA.
Individue su bile kidnapovane na sve četiri strane sveta a zatimprevezene, ispitivane i mučene po tajnim evropskim zatvorima uz umešanost nekih evropskih vlada. SAD i Buš su vodili totalni rat protiv terorizma. Pre toga, Dik Marti je uspeo da novac mafije koji je dolazio u Švajcarsku mračnim kanalima, razotkrije. Njegova istraga je direktno dovela do ostavke švajcarksy premijerky Elizabet Kop.
Za vreme cele svoje karijere on je otelovljavao ulogu beskompromisnog čoveka visokog morala. Neki ga smatraju irealističnim moralistom koji sprečava.
Evo njegovog portreta: svoje prve školske godine, Dik Marti je proveo u Luganu, sedeći što bliže moguće crnoj tabli, jer je sa 6 godina skoro oslepeo zbog urođene genetske bolesti. Često se kaže, da se razlike pretvaraju u snagu. Dik Marti je postao borac, opsednut Istinom. Državni tužilac kantona Tićino (italijansko govorno područje Švajcarske) radio je protiv dilovanja droge i pranja novca.
''Nisu te spektakularne istrage koje su me dirnule, nego pre svega kontakt ljudski kako sa optuženima tako sa i žrtvama. Tako se stvara utisak da se dotičemo velikih tajni proste egzistencije...'', kaže Dik Marti.
Krajem devedestih, državni tužilac ulazi u drugu arenu - političku; postaje Državni savetnik y Tićiny. U zemlji konsensusa, on se ističe oštrim govorom i nepopustljivošću; šest godina kasnije, izabran je za Senatora.
''Investiramo ogromna sredstva u istragu prometa narkotika a hvatamo samo one na dnu preprodaje... veliki baroni koji se bogate, praktično nikada ne stižu pred sud'', argumentuje pravnik. Svoje najteže borbe izvojeva je u Savetu Evrope : tajni zatvori i trgovina organima na Kosovu i Metohiji,organizovani od strane kosovskih separatista - to javnost nije htela da čuje. ''Zašto se privileguje politički oportunizam umesto zdravog osećaja za pravdu i vrednosti?''- pita Dik Marti. Njegov revolt protiv tišine i licemerja, odjeknuo je celim svetom. Dik Marti smeta, njegov krik za Pravdu je sâm, protiv svih. Njegov determinizam mu je ipak doneo od strane ženevskog Univerziteta titulu počasnog doktora nauka.
Intervju:
ŠRTV: U okviru Foruma za ljudska prava, mi vas prihvatamo kao dragog gosta i prvo želimo da Vas pitamo: zašto ste baš izabrali sliku male crnkinje za Vašu jedinu knjigu?
Dik Marti: ''Mala devojčica ima 6 godina, zove se Rubi Brič i ona je prva devojčica koja je imala pravo da uđe u školu rezervisanu za belce u Nju Orleansu.''
ŠRTV: Ona je simbol za Pravdu?
Dik Marti: Da, simbol za Pravdu ali i za kapacitet deteta za konfrontaciju sa neprijateljskim raspoloženjem... ova slika me je pratila tokom svih godina moje karijere i imala je vrlo jak uticaj na mene'.
ŠRTV: Juče ste učestvovali u forumu sa pitanjem ''treba li abolirati švajcarske vrednosti''. Da li mislite da Švajcarska izdaje neke od svojih vrednosti?
Dik Marti: Švajcarska ostaje za mene zemlja Crvenog krsta, zemlja koja je sposobna da bude medijator. Konstatujem, elas, da pravi izbore koji su protivni njenim vrednostima.
ŠRTV: Švajcarska se nije pridružila onima koji traže od Saudijske Arabije da se oslobode feministkinje...
Dik Marti: Da. To možemo da žalimo kao što možemo da žalimo da Švajcarska nije dodelila atelje Akvarijusu - simbolični akt, jer se ne može biti indiferentan prema toj tragediji u Mediteranu koji postaje groblje a bio je kolevka naše civilizacije...
ŠRTV: Rekli ste da Švajcarska sve više i više stavlja svoje ekonomske interese iznad drugih...
Dik Marti: Da. Uvek postoji napon između etike, humanizma i ekonomije, radnih mesta, ekonomskog rasta... bojim se da pretežy ekonomski interesi. Ako razmišljamo o dugoročnim rezultatima, u našem je interesu da uzmemo u obzir i etiku da bi predueća preživela.
ŠRTV: Zato ste se jako angažovali za inicijativu ''moralno odgovorna preduzeća''?
Dik Marti: Da. To je princip civilizacije i države prava. Imamo više naših švajcarskih multinacionalnih preduzeća koja rade po svetu u zemljama sa korumpiranim vladama gde pravo ne postoji pa nardi strašno pate od zagađenja sredine i nedostatka osnovnih ljudskih prava. Otrovane reke, one onemogućavaju mnoge familije da žive kao pre. Traži se da preduzeća koja su odgovorna, obeštete lokalnu populaciju. To je elementarno u svakoj civilizaciji.
ŠRTV: Šta da radimo sa ljudima koji su otišli na Bliski Istok da učestvuju u džihadu?
Dik Marti: Šokiran sam da čujem državnog Sekretara kako kaže, da oni moraju biti suđeni tamo. Ma gde, tamo? Ti ljudi su uzeti od strane kurdske gerile. Tu nema države, nema pravde. A, ti ljudi su se ovde radikalizovali i počinili akt odlaska u stranu zemlju u ratne svrhe, što je krivično delo po švajcarskom Krivičnom zakonu. Dakle, u ime naše i svetske sigurnosti, trebali bi da ih dovedemo ovde i da ih sudimo''
ŠRTV: Dik Marti, imali ste dva života. Jedan kao magistrator u Tesinu i drugi kao političar. Koji vam je bio draži?
Dik Marti: Prvi. Ono što me interesovalo je da otkrijem Istinu i poštujem žrtve. Istina je važna za žrtvu... nije važno koliko je krivac osuđen.
ŠRTV: Iako niste voleli reflektore i medijska svetla, našli ste se pod njima kad vas je Savet Evrope izabrao - emituje se reportaža iztog perioda:
''Dik Marti izjavljuje: Ne podnosim tišinu, pasivnost, okretanje glave u stranu... pustiti druge da rade prljav posao''
23.1 .2003 - privatan džet iz Praga se spušta na aerodrom Ženeve. Ko bi mogao da zamisli da ovaj džet koji liči toliko na bilo koji drugi, pripada upravo tajnim službama SAD -a? I da ga CIA upotrebljava za transportovanje zatvorenika prema tajnim bazima gde se praktikuje tortura.
''Kidnapovati nekog i oduzeti mu slobodu, odvesti u neku zemlju gde nema nikakve kontrole, advokata, asistencije, ništa... to su kriminalne metode! Nemam nikakvu drugu definiciju.''
Za savet EU, Dik Marti je započeo vrlo tešku istragu: skinuti veo sa tajnih zatvora i tajnih državnih službi sa učešćem nekih vlada.
''Ova afera se tiče cele Evrope... a vlade u mnogobrojnim zemljama neće ništa da kažu'' - ističe Dik Marti.
''Jedan CIA avion obilazi čudne destinacije: iz Kabula leti za Poljsku, onda za Rumuniju, Maroko i završava u zloglasnom Gvantanamo.''
"Američki administratori zahtevaju omogućavanje ovakvih letova. Rumuni otvaraju vrata sumnjive vojne baze, gde se pretpostavlja da se vrši tortura i poriču svaku mogućnost torture. Ovde ni jedna zemlja Evrope ne želi da prizna umešanost u prljave CIA poslove."
''Verujem da će Istina isplivati. To je samo pitanje vremena. Moguće da će trebati puno vremena i da Dik Marti neće biti tu. Ali, sigurno je da će istina zasijati... kad tad'' - čuje se glas advokata.
ŠRTV: Bilo je to vreme totalnog rata protiv terorista. Kako ste počeli istragu?
Dik Marti: Sve je krenulo od jednog članka u Vašingtomn Postu gde je pisalo da SAD imaju tajne baze po EU. To je proizvelo efekat bombe, jer su tajni zatvori protivzakoniti u EU i stoje u kontradikciji sa definisanim ljudskim pravima. Razumeli smo da postoji sistem rotacije izmeću Kabula, Rumunije, Egipta... - to smo zvali ''paukova mreža''
ŠRTV: Da li ste imali pomoć nekih vlada?
Dik Marti: Ne
ŠRTV: Švajcarske?
Dik Marti: ''Kad smo tražili broj ovih letova, rečeno nam je da ih ima samo tri. Na kraju smo došli do 40...''
ŠRTV: Da li ova istraga, objašnjava Vaše angažovanje protiv torture?
Dik Marti: Da. Što me je naročito šokiralo je to da su amerikanci kodifikovali torturu. Stvorili su kod kroz asosiaciju sa Američkim Društvom Psihologa što je potuno nenormalno, kako se na ljudima ne bi videli tragovi torture: iznenadno prekidanje sna, nepodnošljiva buka, alternativno mučenje sa ekstremnom toplotom i hladnoćom, simulacija davljenja u vodi... to je neverovatno da najveća demokratija sveta banalizuje torturu... i čak pravi uputstvo za to... to je korak nazad u civilizaciji.
ŠRTV: Kad ste podneli Vaš izveštaj, optužili su vas za primarni anti-amerikanizam?
Dik Marti: Ne samo to. Optužen sam da sam pisao roman, fantaziju. Jedan britanski poslanik se rugao poređujući moj izveštaj sa švajcarskim sirom sa rupama... Čekali smo više godina dok gospođa Fajnštajn nije podnela izveštaj koji je potpuno potvrdio naše fakte. Čekali smo 8 - 9 godina... na kraju je usledila ogromna satisfakcija.
ŠRTV: Vodili ste i jednu drugu istragu. Onu o ilegalnoj trgovini ljudskim organima na Kosovu i Metohiji. Je li i tu bilo ogorčenje koje Vas je motivisalo?
Dik Marti: To je bila jako teška istraga jer su svedoci bili preplašeni da govore. Trebalo je uložiti puno vremena da bi se steklo njihovo poverenje. Nametnuta je jedna crno - bela logika u kojoj su Srbi bili loši a Albanci dobri, dok je sama realnost bila daleko kompleksnija u sivim nijansama, s obe strane. Kad se traži Istina, ona se ne traži samo s jedne strane.
ŠRTV: Mislite li da je sud za eks-Jugoslaviju učinio dobar posao?
Dik Marti: Skeptičan sam prema internacionalnoj Pravdi. Pravda mora biti univerzalna. Problem je što su ti sudovi, sudovi pobednika. Intervencija SAD -a i NATO-a je bila protivna međunarodnom zakonu i to se zaboravlja reći. To ostavlja gorak ukus Pravde.
ŠRTV: Zadnje pitanje. Posvetili ste vašu jedinu knjigu Žobeli. Ko je Žobel?
Dik Marti: Žobel je jedna mala devojčica nešto starija od Rubi Brič koja je na naslovnoj strani. Ovu malu sam sreo u zatvoru za decu na Filipinima. Mogao sam da provedem 2 sata sa tom zarobljenom decom i Žobel se zalepila za mene i gledala me sa svojim velikim dečijim očicama. U njenom pogledu je bilo optužbe ''vidi šta rade na ovom svetu'' ali i nade, nešto kao ''učini bilo šta''. Taj pogled me ne napušta. Izložio sam ovu situaciju kod ambasadora EU, Švajcarske, protestovao kod filipinskih vlasti i nekoloko dana posle sam čuo da je mogla da ode kod svoje majke. Eto, ima nade.
ŠRTV: Hvala za intervju, Dik Marti. Hvala za nadu.
POGLEDAJTE VIDEO:
Prevod sa francuskog,
Dr Jasmina Vučić-Peev
u srbskoj godini 7528, 28 maja
KM Novinama je potrebna vaša podrška - pročitajte zašto KLIK
Izvor: KM Novine :: © 2014 - 2019 :: Hvala na interesovanju
Pogledaj vesti o: Evropska Unija, Autonomna pokrajina Kosovo i Metohija
.jpg)
