Izvor: Blic, 28.Jan.2018, 20:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
U ČETIRI OKA Branislav Lečić: Napala nas je sprega krupnog kapitala i patriota-profitera
Pritisnuti smo načinom mišljenja koji hoće da nas sve zajedno pretvori samo u potrošače i glasače. U ovce za šišanje i klanje po potrebi, kaže poznati glumac Branislav Lečić.
Rani popodnevni sati, Zvezdara teatar. U toku je proba „Korešpodencije” i čitavo joj je pozorište posvećeno... Čuveni komad Borislava Pekića u dramatizaciji Borislava Mihajlovića Mihiza, režira Gorčin Stojanović.
Kultna je bila ona Ateljeova postavka (režija Arsa >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Jovanović) sa legendarnim Batom Stojkovićem, Mirom Banjac, Ružom Sokić... Sada su u podeli Anica Dobra, Slavko Štimac... Ulogu Simeona Njegovana Lupusa sada tumači Branislav Lečić. „Ima više razloga što sam puna srca prihvatio rad na ovoj predstavi”, kaže Lečić na početku razgovora dok sređuje utiske sa probe, ponešto beleži...
A to su?
- Čudesni Pekić! Osim što sam bio i ostao poklonik njegovih knjiga, imao sam prilike da ga upoznam u Londonu, da u njegovom stanu u nezaboravnom, dragocenom razgovoru provedem preko pet sati... Bilo mi je tada 34.
O čemu ste pričali, šta vam je rekao?
- Govorili smo o stvarima koje su se tad dešavale u zemlji, o snažnoj i dobroj potrebi da se Srbija pronađe u novom vremenu, na koji način da se pokrene intelektualni potencijal jedne zemlje u uslovima kad je pritisnut, ucenjen... U tom trenutku nisu bile ekstremne situacije, ali za pametnog čoveka jesu bile indikativne. Pričali smo o nemogućnosti da se pronađemo kao nacion u modernom svetu koji bi trebalo da nacion ne doživljava kao hendikep i zatvorenu stvar, nego kao nešto što otvara mogućnost da sa svojom ličnom kartom postaneš građanin sveta.
I?
- Tako shvaćen pojam nacionalnog je i štit od potrošačkog multinacionalnog načina razmišljanja u kome je čovek potrošač i po potrebi glasač. S druge strane, pojam nacionalnog ne sme da bude manipulacijom pretvoren u način za bogaćenje pojedinaca. Iskustvo je pokazalo, nagledali smo se patriota profitera, galame o patriotizmu, a od toga prave biznis. To vređa svakog iole inteligentnog patriotu. No, Pekić je, znamo, bio intelektualna, ljudska i umetnička gromada. Drugi razlog je Bata Stojković koga izuzetno cenim i volim. Ovu ulogu radim i kao neki omaž njemu. Zatim, razlozi su i Gorčin, kolege iz podele, Zvezdara teatar... A nije mi bilo nimalo lako da zaronim u Pekića, Mihiza, Simeona... Radio sam pre toga „Tvoje lice zvuči poznato”, što me je veoma iscrplo jer podrazumeva naporan ritam.
„Korešpodencija” je kultni komad, Batina uloga se ubraja u legendarne, a ko je i kakav je vaš Simeon Njegovan Lupus?
- Konkretan i praktičan čovek koji shvata da svaki zanos ima svoju cenu i da ne treba biti nerealan. Kao Cincar, vrlo je okrenut matematici života, ali moto kako preživeti i zaraditi diže na nivo mudrosti. Jer, ne samo da napravi novac, nego i kako da i u porodici napravi ravnotežu koja je neophodna da bi se napredovalo. U komadu njegov unuk je iskočio iz šina. Ne zato što ga deda ne razume, naprotiv, razume Simeon da je sastavni deo svakog bića da želi da se ostvari, da traga za radošću kroz svoje izbore i u ljubavi, zapravo da teži slobodi. Ta tema slobode je ovde ispričana kroz formu porodičnih odnosa, ali ona je goruća i društvenim zbivanjima koja su se dešavala - revolucija u Evropi koja je budila nacionalnu svest. Počinje u Austrougarskoj sa protestima Lajoša Košuta, Mađara koji je tražio ponovno identifikovanje u monarhiji, a to je pokrenulo i lanac događaja vezanih za Južne Slovene.
Šta odlikuje vreme u kome živimo?
- Da upotrebim taj izraz, napadnuti smo mnogo ozbiljnije nego što se činilo; krupnim kapitalom i načinom mišljenja koji nas hoće sve zajedno pretvoriti samo u potrošače i glasače. Ovce za šišanje i klanje po potrebi. Logika savremenog doba jeste da jedan ekstremno mali broj ljudi poseduje ogromno mnogo, a najveći broj ljudi nema ništa ili jako malo. To tako ne može i neće opstati.
Hoćete da kažete da je samo pitanje vremena, a zar se ne čini da je gotovo završen proces prihvatanja toga kao normalnog stanja stvari?
- Uveren sam da to tako ne može i neće opstati. Jeste pitanje vremena, a taj sat se već čuje kako otkucava najavljujući vreme promene koja je neophodna. Od kad je sveta i veka nijedna vrsta spoznate i osvešćene nepravde nije opstala. Na lokalnom nivou vidimo da se kapitalistička logika isprepletana sa patriotama-profiterima temeljno ukotvila. Zato se i raspala jedna forma mogućnosti da se živi pristojnije, to je bivša država. Danas naše političke figure nemaju dimenziju, i to je najveći problem.
U kom smislu?
- Većina naših aktera su u sitnoj percepciji, i sve baziraju na vrsti interesa koji će njima da donese kakvu-takvu moć i kapital. Suština je da se pojavi i osvesti ona vrsta kapitalističke logike koja podrazumeva da ti ne možeš uspeti ni zaraditi ukoliko ne misliš o okolini, nacionu, o opštem dobru. Ako ideja o opštem dobru nije bitna, onda nema veze ni ko se ni gde si. Čovek nema zašto to da podrži. Nama se nije pojavio lider kome je i uporište i ishodište opšti zajednički interes. A nije tajna; biznis je dobar samo kad su svi zadovoljni. Kao što autoritet nije autoritet kad se bazira na strahu i na činjenici da ti se ljudi klanjaju iz straha i eventualno koristoljubivosti. To je autoritarnost. Treba motivisati najbolje u ljudima, to izvući na površinu. Delegirati odgovornost. Tad si lider. A ovo što imamo nije lider, nego manipulator. Neko ko straši i zavodi, a ne neko ko vodi.
I njihovi i svoji
- Simeon - kako je Gorčin to postavio - zastupa konzervativni pogled i pokazuje koliko su ljudi u stvari prilagodljivi vremenu. Pekić i Mihiz pogađaju u epicentar onoga što je i nama danas toliko važno - s jedne strane potreba da se uključimo u svet a s druge strane da ne izgubimo identitet. I sad - kako to pomiriti? U predstavi to preispitujemo ne stajući ni na jednu stranu, ali sama činjenica da se time bavimo ima svoj značaj, posebno u vremenu u kome živimo - kaže Lečić.
Egzistencijalna korupcija
Šta je još aktuelno u vašem profesionalnom životu?
- Više sam vezan za pozorište jer je to ostrvo gde moj politički stav ne mora da bude hendikep za rad. Imam, istina nezvanične, ali izvesno tačne dojave da sam zbog mog političkog aktivizma i činjenice da sam potpredsednik DS skrajnut u mnogim poslovima na RTS-u a i na drugim mestima. I ne samo ja, naprotiv. Što znači da se na delu obavlja egzistencijalna korupcija. A to je najgora korupcija koja rađa i autocenzuru jer čovek je odgovoran prema deci, porodici. To je stepen potpunog pokoravanja i on vodi u ekstreme, često izvlači najgore iz ljudi. Zato se strahovito brinem i strepim za naše društvo. Jer, istorija kaže da se iz totalitarnog stanja ulazi u žestoke lomove i velike bolove kompletnog naroda.
.jpg)
