Izvor: Politika, 08.Feb.2014, 22:58 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Osećam se nelagodno
Tema predstave „Unosno mesto” Nikolaja Ostrovskog, koja je bila zabranjena posle objavljivanja, jeste korumpiranje birokratije
Reditelj Egon Savin na sceni „Ljuba Tadić” Jugoslovenskog dramskog pozorišta u Beogradu postavlja dramu „Unosno mesto” Aleksandra Nikolajeviča Ostrovskog u prevodu Kirila Taranovskog. Scenograf je Miodrag Tabački, kostimograf Lana Cvijanović, a dramaturg Miloš Krečković. U glumačkoj ekipi su: Predrag Ejdus, Anđelika Simić, Nikola Rakočević, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Nebojša Ljubišić, Branislav Lečić, Srđan Timarov, Jelisaveta Sablić, Jovana Gavrilović, Milena Živanović, Bogdan Diklić, Stefan Bundalo i Slobodan Tešić.
Šta vas je podstaklo da režirate pomalo zaboravljenu dramu „Unosno mesto” koja je u Rusiji bila zabranjena posle objavljivanja 1857. godine?
Nalog vremena! Nikolaj Ostrovski, jedan od najznačajnijih pisaca za pozorište, formirao se i stvarao u vreme dva ruska cara. Nikolaj Prvi bio je samovoljni, surovi autokrata koji je vladao „ikonom” i „sekirom”. U to vreme 90 posto stanovništva je bilo nepismeno i nepojmljivo siromašno. Država je bila zaostala i neorganizovana zbog feudalnih robovlasničkih odnosa. Pozorišni život je cvetao, igrali su se vodvilji, melodrame, patriotski komadi baš kao u našem nacionalnom teatru danas.
Naredni vladar Aleksandar Drugi uvodi reforme: oslobađa kmetove ropstva, daje im zemlju ali uvodi visoke poreze, vojne i administrativne reforme, uređuje sudove po ugledu na evropske, uvodi strani kapital, uzima zapadne kredite kojima gradi železnice, snižava carine, uvodi industrijsku privredu i stvara novu srednju klasu. Ali uvodi i revnosnu cenzuru za pozorište. Jednom takvom uredbom zabranjuje „Unosno mesto” u dva navrata.
Naša demokratska vlast je fleksibilnija, oni uništavaju kulturu izgladnjivanjem.
Komedija „Unosno mesto” odvija se u miljeu moćnih državnih činovnika i naglo obogaćenih moskovskih trgovaca. O njima Ostrovski kaže: „Oni nisu više neobrazovani kao što su bili njihovi očevi, naprotiv, imaju fine manire, lepu spoljašnjost, idu u Pariz na izložbe, piju šampanjac, čitaju francuske novine, prate evropsku modu, ali ništa od toga nije posledica prave produhovljenosti, već sredstvo za mimikriju. Pod tom privlačnom spoljašnjošću krije se isti egoizam, surovost i samoljublje njihovih predaka. Oni su energični, spretni, sposobni da zarade, što je zapravo drugo ime za grabljivost. Oni su cinični, ponekad čak i pošteni, ali bez ikakve samilosti ili plemenitosti.” Njihovo materijalno bogaćenje koje je divlji kapitalizam omogućio korupcijom stvara u njima „ludilo moći”. Nažalost, naša sredina danas se u potpunosti ogleda u iskrivljenom ogledalu Ostrovskog koji je dramatizovao klasno društvo 19. veka.Ostrovski nikada nije bio važan u Rusiji koliko danas. Gotovo da nema ruskog pozorišta koje nije nekoliko puta postavljalo njegove komade. Čime je vas osvojio da mu se ponovo vratite?
Tema „Unosnog mesta” jeste korumpiranje birokratije. Bez podmićivanja državnih činovnika bilo je nemoguće obaviti bilo kakav privatan posao, dobiti bilo kakvu potvrdu ili dokument. Birokratija u bukvalnom prevodu znači vladavinu kancelarije. O tom mnogobrojnom i moćnom službeničkom sloju Marks je pisao: „Oni su imaginarna država u realnoj državi”. Opšti duh birokratije je „tajna”. Niži činovnici se poveravaju višim u nadi da će biti unapređeni, a viši to koriste da bi došli do dragocenih informacija. Dobar deo novca koji država uzima kroz poreze i razne takse koriste službenici birokrate za svoje izdržavanje. Birokratija sama sebi stalno uvećava obim poslova da bi imala više prilike za ucenu klijenata. Birokratija je prateće, nužno zlo modernih država.
Mi, obični građani često bivamo paralisani, čak zadivljeni neumerenom samovoljom, bahatošću i kojekakvim kapricima svemoćne državne administracije.
Drama „Unosno mesto” govori o korupciji, da su joj svi ljudi podložni na ovaj ili onaj način. Da li se nešto promenilo od vremena kada je delo napisano 1857. godine do danas?
Ostrovski je oštro progovorio o moralnom blatu svoga vremena. I mi živimo u duboko nepravednom svetu u kojem ljudi nemaju ni približno podjednake šanse za život. Čovek ne može večito verovati u laži. Na pragu smo novih socijalnih revolucija i krvavih obračuna. Pozorište mora ukazati na beznadežnu situaciju u kojoj se našao savremeni svet. Kao mnogi i ja se, intimno, osećam više-manje nelagodno gde god da se nađem, pa kad mogu odlazim sa glumcima u probne sale ne bih li tamo otkrio izvore životne snage. U klasičnoj komediji čovek može pronaći trijumf duha, razuma i erosa? Naša stvarnost je neprihvatljiva, moramo joj se smejati u lice.
Ostrovski je i složen i lep i dubok i zanimljiv svakome ko ga pročita, ko mu se posveti. Iz koje vremenske distance ćemo na sceni JDP-a gledati vaše čitanje njegove drame „Unosno mesto”?
Stigli smo do poslednjeg čina. Pozorišta će uskoro prestati sa radom voljom onih koji donose zakone i propise, koji treba da obezbede sredstva za rad. Ministarstvo kulture ćuti, to se njih ne tiče, njih neće ukinuti. Budući da imam zadovoljstvo da najavim skoru premijeru „Unosnog mesta” u JDP-u ponovo ću citirati Nikolaja Ostrovskog: „Dramska umetnost se ne obraća samo intelektualcima jer ona i nije samo njima namenjena. Ona mora da se obraća narodu, jer u nerazvijenom, slabo obrazovanom narodu postoje ljudi sa ozbiljnim mislima i osećajem za lepo. Važno je da ti ljudi imaju izbor i da vide šta je prava, a šta prolazna umetnost. Prava umetnost ostavlja pun utisak, umetnički zanos, ushićenje i potrebu u duši da se taj zanos ponovi. To je duhovna glad. Taj osećaj je početak prevrata u duši, tj. uvođenje u nju osećanja lepote i svečanosti.”
Borka G. Trebješanin
objavljeno: 09.02.2014
Pogledaj vesti o: Branislav Lečić
