Izvor: Glas javnosti, 07.Sep.2008, 12:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kad se pametni povlače, glupaci odlučuju o sudbini
Branislav Lečić, glumac je koji je za trideset godina kako se bavi svojim poslom uspeo je da uđe i u antologije domaće kinematografije, televizije, ali i pozorišta. Da li kao Aleksa Šantić u istoimenoj seriji, hajduk Veljko ili Bajazit Jildirim u „Boju na Kosovu“, policajac Gavrilo u filmu „Tri karte za Holivud“ ili kao politički aktivista koji je retko spreman na kompromise, tek uspeo je animira domaću javnost koju ni danas ne ostavlja ravnodušnom. Za Lečića, nekadašnjeg >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << heroja Terazijske česme i studentskih demonstracija, ministara za kulturu u Đinđićevoj vladi, bivšeg člana predsedništva LDP-a, a kasnije i jednog od osnivača političkog pokreta „Moja Srbija“, kažu da kada bi zaista znao koliko je darovit glumac, nikada više ne bi razmišljao o politici.
Zašto ste ušli u pokret „Moja Srbija“?
- Pokret je osnovan sa željom da se neke ključne stvari u ovoj državi, a zapravo građanima dese. Da shvate da bez obzira na to gde žive u Srbiji ne smeju da se osete kao provincijalci. Trend modernog doba je decentralizacija. Iako Srbija ima više vladajućih partija različitih ideoloških pogleda, vidi se da se oni udaljavaju od interesa građana. Dovode nas u situaciju da se osećamo kao šetači u sopstvenom životu. Mi smo još u prvobitnoj akumulaciji kapitala i partije su postale feudi i preduzeća koja obezbeđuju egzistenciju samo onima koji su im lojalni. To treba razbiti pojavom jednog pokreta, jedne dimenzije koji će da afirmiše profesionalizam, konkurenciju i pravo na ekonomski siguran život .
Od „plišane revolucije“ 1991. preko funkcije ministra kulture do pokreta „Moja Srbije“ kako niste izgubili veru u bavljenje politikom u Srbiji?
- Umetnost bilo koja, pa ni gluma nije sebi svrha, vrhunski je egoizam baviti se sami i isključivo sopstvenim zadovoljstvom i osećati se srećan, a oko tebe masa nesreće. Ko može biti srećan u takvoj sredini. Nije meni problem izolacija, mogu se izolovati profesionalno, geografski, emotivno, fizički pa i duhovno, ali pitanje je da li je to sreća. Ako ja vidim nepravdu i mehanizme prevare i prepreke na putu da živim bolje zar bi trebalo da ćutim? Veća je krivica nekoga ko zna, a ne učestvuje, nego onoga ko ne zna, a učestvuje. Ne možemo tek tako da odbacujemo svoje talentovane pojedince i računamo na to je mladost ona koje prirodno odlazi.
KIČ ILI HUMANOST
Pojavili ste se u donekle kičastom televizijskom šou- „Plesom do snova“. Zašto?
- Možete da se zatvorite u svoj elitizam, ali politički i glumački angažman je populistički. Kontakt sa običnim svetom i građanima je bitan za oba. Podržavajući jedni vrednost, igru, plas, koja možda i ima kao pakovanje kič, afirmisao sam humanu ideja, potrebu da se osvrnete na drugog.
LIČNA KARTA
Ime: Branislav Lečić
Datum rođenja: 25. avgust 1955. u Šapcu
Horoskopski znak: Devica podznak Jarac
Zanimljivost: U CV ovog umetnika upisano je 65 filmskih i televizijskih uloga, a samo u prošloj sezoni igrao je u 13 pozorišnih naslova
Privatni život: Iz braka sa Ivanom Vujadinović ima ćerku Anu (10) i sina Ivana (12).
Šta je budućnost Pokreta?
- Ništa na silu neću uraditi, ako nema oblika finansiranja koji je dugoročni ako niko ne prepozna ideju. DS, LDP, „Moja Srbija“- posude, imena partija su nebitna. Ako hoćete da stignete od tačke A do tačke B i ako možete jednim autobusom krenuću njime, ali ako on skrene negde ili stane, promeniću autobus. Kod nas svi slušaju diktate i ponašaju se kao olovni vojnici svojih partija koji će od toga imati neku korist, poziciju, zaposlenje sebe, žene ćerke, sina... Uvlačimo se u taj feudalno-partijski svet u kome se ne afirmiše sloboda tržišta, pojedinačne vrednosti, konkurencija, nego lojalnost i poslušnost. Takav čovek nisam i ne mogu da budem. Promeniću svaki autobus koji mi ne omogućava da stignem do tačke koje se zove stabilna demokratske Srbija, ekonomski uspešna sa jakim institucijama koje obezbeđuju građanima pravo na napredovanje.
Ne čini li vam se da govorite utopistički?
- Borac sam. Nisam utopista. Govorim o onome što je realnost uspešnih zemalja. Neću da se povučem pred činjenicom da je to što sada živimo naša stvarnost. To je odlika slabih. Odustajanje te ne oslobađa krivice. Zadatak intelektualnog bića je da se bori. Samo zato što se pametni povlače pred primitivizmom i glupošću, glupaci odlučuju o našoj sudbini.
Jedini ste koji je sa liderskih pozicija u svojoj partiji odlazio?
- Zato što me interesuje pozicioniranje ne želim da se kroz politiku etabliram. Mene zanima da se u ovoj državi desi promena za građane. Cilj mi je pokažem da za život i vrednosti moraš da se boriš i kroz svoju profesiju i kroz politički angažman. Činjenica da i kad si u situaciji da možeš da se ugnjezdiš u dobrobiti svoga uspeha, ti ipak ne pristaješ - jeste signal zdravom delu mladosti da shvati da se za sve ono što želi mora da se izbori.
Tumač ste najrazličitijih uloga što u teatru, što na filmu i TV?
Raspon između pozitivnih i negativnih likova je stvar društvenog trenutka. Zadatak glumca je da odbrani lik bez obzira na to kakav je. Zanima me istraživanje ljudske duše i gluma je jedno moćno sredstvo da se porine u taj prostor. Sa druge strane glumci vole da dopadnu ljudima. To jedna nežna osobina glumaca - vole da ih vole.
Da se pametni nusu povlacili ovaj lik nikada ne bi ni postao ministar. Gde moze glumac da se bavi drzavnom politikom? Misli o tome , Lecicu!
arnold swarceneger i regan ???
Izuzetan glumac i izuzetan politicar. Lecicu, svaka ti je na mestu! Da je vise ovakvih ljudi na nasoj politickoj sceni, Srbija posle Djindjica nikada ne bi stala. Lecicu zelim puno uspeha kako u novim glumackim poduhvatima, tako i sa pokretom Moja Srbija.
Uzimajuci u obzir tvoju pamet, sta mislis Anakonda, ko bi to trebao da se bavi politikom u Srbiji? Otkri nam tajnu gde su se to zavukli ti pametni koji prepustise ovom "liku" tako primamljivu politicku funkciju. Hajde da ih nekako namamimo, da ih podmitimo da udju u politicki zivot Srbije, pa da se jednom za svagda oslobodimo ovakvih "likova". Sto se mene tice, ja bih zeleo samo malo vise ovakvih licnosti kao sto je Branislav Lecic u Srbiji, koji mogu da igraju vise uloga u isto vreme, strastveno, pozrtvovano i ne stedeci sebe. Pravi umetnik na daskama pozornice, kao i na pozornici politickog zivota daje celog sebe, ne folira se, ne kalkulise nego izgara do kraja, i dabome - nikada se ne prepusta proseku, uvek tezi najvisim idealima - kako u umetnosti - tako i u zvotu. Pa makar za pozornicu imao tamne vilajete Srpske kulturne i politicke scene. Uh, izvinite, sad se i ja bas pravim pametan, hajde da se na vreme povucem. Nikad se ne zna kakav ce se lik pojaviti da doda novi komentar.
Како брзо заборављате. Сетите се само пре пар година је овај пајац био министар у влади, да су га изабрали и у следечој влади никад не би напуистио ДС. Док је био министар паре из буђета за културу могла је да добије само она локална самоуправа где се играла његова представа контејнер. Када је у Кладову био са поменутом представом наложио је да му се спреме три различита сендвића јер незна шта че му се јести у моменту кад огладни. А да вас подсетим да су у тој општини упропастили све што је могло да се упропасти, од предузеча раде само електрана "Ђердап" и државне фирме. А сада се тај исти пајац наводно "бори за бољи живот грађана". Кад би му сад Дачић понудио неко министарско место прешао би брже боље у СПС. Толико о моралу овог "човека".
Wow, pa ako je tražio tri ”sendvića” onda je stvarno nemoralan!:))) Dok su drugi ministri za kulturu krali satove ili im je glavna preokupacija bilo postavljanje voštanih figura u kabinet, čovek koga nazivaš pajacem ti nepismeni čoveče postarao se da se prvi i nažalost poslednji put uklone pirati sa ulica, da domaći film zaživi u bioskopima, da mnoge institucije kulture koje su bile pred samim raspadom ponovo zažive...Doneo je zakone koje naredna vlada nije našla za shodno ni da usvoji, a kamoli sprovede u delo...Sve je zamrlo posle Ðinđića, a da stvar bude još gora, ljudi koji su jedva dočekali ”sledeču” vladu, koji šatro imaju uvid u ”buđet”, koji jedu ”sendvić” i rade u ”preduzeču” izgleda da ne znaju šta ”če” sa sobom, pa napadaju jednog od retkih istinskih boraca za prava građana koji nam je preostao.
Kazi to Reganu..... 2 puta....
Postovani komentator izgleda nije cuo
za Regana.
(Ronald Wilson Reagan (February 6, 1911 – June 5, 2004) was the 40th President of the United States (1981–1989) and the 33rd Governor of California ...)
Šta kaže Izidora Bjelica o novoj vlasti!
============================
Исидора Бјелица
У Србији ништа ново
Сваки дан неко оде на други свет. Стотине праведника и стотине грешника. Сада је отишла Дафина Милановић после језивог краја који је дочекапа, прво губитком мужа и деце, а после борбом са тешком болешћу која је задесила.
Прича око Дафине и пирамидалних банака опет је остапа тајна. То што је већина кримоса, сецикеса, олош све врсте који се навадио на овај јадни народ - на слободи и глуми елиту - је реалност ове земље. За то време полиција и суд уредно прогањају обичне људе због дугова струје, режија које немају од чега да плате или вербалног деликта глумећи тако правну државу. А ово није ни П од правне државе јер је све на продају, а могу да купују само они који су је већ покрали.
Тако политичку стварност и српски естаблишмент чини језива купопродаја људи у којој се ни сам ћаво не би снашао.
Гледам пре неки дан у једном престоничком фенси ресторану долазе црне лимузине, затамњена стакла, излазе нови босови српске стварности праћени своји боди-гардовима. Корачају као да су у вестерну, шлихта им се пола кафане, много су важни јер они су господари. Има се, може се. Боже, размишљам, која ли је по реду ово гарнитура властодржаца коју посматрам, од оних из Титовог, Стамболићевог, Слобиног, Ђинђићевог периода до ове последње коалиције снова... И увек исто... Увек иста самоувереност, увек иста тупост за стварност и увек исто одсуство елементарног разума, а то је да ако контролишу суд, полицију, војску и све паре у овој држави, не контролишу свој живот и дан када ће пред Бога... То што могу да ухапсе кога год хоће, то што могу да оставе без средстава за живот сваку породицу која им се не уклапа у политички тренд, то што могу да марну милионе не значи да су имуни на смрт, јер је изгледа још то једино што је у власти неког другог и да им у томе не могу помоћи ни њихови тајкуни, ни страни амбасадори, ни стране службе... Када је самоуверено екс премијер рекао да је он за царство земаљско, а не небеско, и да коме је до морала иде у цркву - сваки верник је могао да се забрине за његову душу. На жалост, врло брзо се сам уверио да је царство земаљско сасвим нестабилна опција и сам отишао пред Бога и постао жртва.
Опет тајкуни, властодршци, крадљивци свега и свачега, они који продају веру за вечеру управљају нашим животима и уверени су у потпуну моћ, јер верују да то што имају милионе евра у џеповима и полицију и суд на извол'те чини да су господари живота и смрти. Нове црне лимузине, господари, пословне опције, курве које поваљују и ручкови које ждеру, а опет стара, глупава заблуда да се може понашати осионо, бескрупулозно и да то не види ни Бог, ни народ. Данас гладним, пониженим мученицима остаје само да од Бога чекају правду, јер друге тешко да има на видику...
Али, сетите се господо само, како је прошла већина претходника у црним државним лимузинама са својим шлихтарама и схватићете да оно што изгледа као потпуна апстракција је заправо једина стварност... Шта данас заболе те господаре што је убијен мучки несрећни Панић, што се Срби испоручују у Хаг као вреће, што је милионе људи гладно и немају право на рад... За то време блистају нове црне лимузине, деле се предузећа и милиони и поваљују се курве... Власт која се Бога не боји није само бездушна и осиона, она је много тупава...
Bravo Leko! Samo napred, imas moju podrsku.
Bezvezan glumac i jos bezvezniji ministar ali uporan.
.jpg)
