Izvor: Politika, 13.Nov.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Neizvesna sudbina prvog parka za pse
Sudbina prvog parka za pse koji se gradi na Vračaru, na prostoru između zgrada u Mileševskoj i Ulici cara Nikolaja II, biće poznata sutra posle razgovora građana sa Branimirom Kuzmanovićem, predsednikom opštine Vračar. Bez obzira na to što je ideja potekla od pojedinih Vračaraca, do nesporazuma je došlo jer žitelji solitera u Mileševskoj ulici 40 i 42 ne prihvataju uređenje zelene površine tako da kućni ljubimci budu ograđeni u malom prostoru.
– Radovi su počeli krajem >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << oktobra, a mi smo pre četiri dana saznali o čemu je reč. Niko nas nije obavestio da će se ovde graditi prvi park za pse, da će deca imati svoj prostor i da će biti obnovljeno već postojeće košarkaško igralište. Protivimo se ovakvoj ideji iz nekoliko razloga: smanjuje se zelena površina, ograđeni prostor za pse je jako mali oko 280 kvadratnih metara, pokriven rizlom i potencijalni je izvor zaraze, buke, sukoba između pasa. Sve to bi uticalo na pad vrednosti naših stanova. Nismo za to da se radovi nastave bez uvažavanja potreba stanara – rekao je Dejan Zamurović, predsednik skupštine stanara zgrade u Mileševskoj 40.
Prema njegovim rečima, komšije nemaju ništa protiv da se uredi košarkaški teren, ali smatraju da na malom prostoru koji je predviđen za pse mogu imati više štete nego koristi.
– Bez obzira što nas opštinari uveravaju da je projekat urađen po ugledu na slične parkove u svetskim metropolama, toliko mali prostor predviđen za pse nigde u svetu ne postoji. Rizla nije dobra podloga za šetnju i igranje pasa. Zamislite buku i netrpeljivost kada zatvorite više od 30 pasa u ogradu. To nije dobro ni za pse, ni za mališane koji bi bili pored njih, kao ni za decu koja u neposrednoj blizini igraju košarku ili voze bicikl.
Jedno od mogućih rešenja ovog problema, prema mišljenju predsednika skupštine stanara, jeste postavljanje zaštitne ograde sa sigurnosnom bravom oko igrališta za malu decu i određivanje vremena kada vlasnici pasa mogu da koriste celu zelenu površinu za izvođenje svojih ljubimaca.
– Slažemo se da deca moraju imati čist i bezbedan prostor za igru. Veliki problem je što se vlasnici pasa neodgovorno ponašaju, jer ne čiste za njima, a nemamo komunalnu policiju koja bi ih kažnjavala – smatra Zamurović.
Bezbednost dece i kvalitetan prostor za igru bila je ideja nadležnih u opštini Vračar kada su, kako kažu, na zahtev građana ove opštine odlučili da oplemene prostor veličine oko 2.000 kvadratnih metara.
– Predlog je došao od sugrađana iz Mileševske ulice. Nama je bilo najvažnije da odvojimo decu od kućnih ljubimaca i tako povećamo njihovu bezbednost. Da psi ne bi zagađivali površine namenjene najmlađima, odlučili smo da nepunih 400 kvadratnih metara ogradimo kako bi vlasnici mogli da izvode ljubimce bez povoca. Mislimo da je nehumano da ograđujemo decu – objasnio je Branimir Kuzmanović, predsednik opštine Vračar.
Opština će se, kako kaže prvi čovek, truditi da zadovolji interese dece, ali i vlasnika pasa.
– Otvoreni smo i spremni da prihvatimo bolje rešenje koje će da zadovolji potrebe dece za razonodom, ali koje nije u suprotnosti sa željama vlasnika pasa – rekao je Kuzmanović.
On tvrdi da je ideja dobra i da je njen osnovi cilj da poveća sigurnost dece. Takođe predsednik opštine je istakao da će prihvatiti svako rešenje koje ide u korist poboljšanja života Vračaraca.
Međutim, stanari iz Mileševske su zabrinuti šta će se desiti ako ovaj, kako su rekli, "eksperiment" ne uspe.
– Zabrinuti smo, jer se pre nekoliko godina dogodilo da su u neposrednoj blizini porušili pet stabala i izgradili zgradu. Znači na grub način su nam oduzeli zelenu površinu. Šta ako se promeni namena parka – pita se Zamurović.
Da je nedopustivo da se životinje izvode u prostore koji su ograđeni smatraju i u Udruženju za veterinarsku pomoć napuštenim životinjama. Od avgusta potpisuju peticiju da se promeni gradska odluka o držanju domaćih životinja na teritoriji grada, posebno u delu koji se odnosi na pse poznatih vlasnika.
– Tačno je da u Americi postoje parkovi za pse, ali to su nepregledne površine. Beograd nije arhitektonski pogodan za takva rešenja. U ovom slučaju, nije u pitanju park nego zelena površina sa kavezom u kome bi koncentracija životinja na malom prostoru poremetila higijensko-zdravstvene i sanitarne uslove naše mikrookoline. Pas koji nije u mogućnosti da istrči, njuši bilje i travu, obeleži teritoriju postaje nesrećan, neurotičan i asocijalan među psima – objasnila je Milica Ranković, član predsedništva Udruženja za veterinarsku pomoć napuštenim životinjama.
[objavljeno: ]
