Izvor: Politika, 10.Jul.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dišemo zagađeni vazduh
Koliko udisanje ovakvog kiseonika utiče na zdravlje Beograđana pokazaće nam uskoro projekat evropske komisije
Zagađenost vazduha u prestonici meri se na 16 mesta i u 72 odsto svih merenja pokazuje povišene vrednosti određenih kancerogenih supstanci.
– Najveći zagađivač vazduha je saobraćaj, ali u našem gradu ima i oko 80 velikih preduzeća i brojnih privatnih pogona – objasnila je dr Elizabet Paunović, zamenik sekretara gradskog Sekretarijata za zaštitu >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << životne sredine, i nabrojala najveće potencijalne ekološke nosioce rizika: Industriju boja i lakova, Prvu iskru u Bariču, Tehnogas, Tehnohemiju, koja je veliko skladište, i Termoelektranu u Obrenovcu.
U decembru 2004. godine Ministarstvo za zaštitu životne sredine donelo je uredbu prema kojoj su sva preduzeća dužna da dostave studiju procena i mera za zaštitu tokom redovnog rada, kao i u slučaju akcidenta.
– Vrlo mali broj je, međutim, zaista dostavio planove i procene. Kad bi se zakonske procedure poštovale, bilo bi mnogo manje incidenata – rekla je Tanja Srnić-Stanimirović, načelnik za monitoring, prevenciju i zaštitu od udesa.
Ministarstvo za zaštitu životne sredine donelo je i uredbu o načinu prevoza opasnih materija. Neželjeni događaji u saobraćaju, izlivanje i rasturanje opasnih materija na ovaj način su u velikom broju slučajeva sprečeni, ali uvek postoje neželjene i nepredviđene situacije.
–Divlje deponije i opasne materije koje se nelegalno skladište u šumama ne možemo da kontrolišemo – objasnila je ovaj problem Tanja Srnić-Stanimirović.
Kad je u pitanju zagađen vazduh, to je svakodnevni problem Beograđana, a najveći uzročnik je saobraćaj.
– Automobili ispuštaju u vazduh policiklične aromatične ugljovodonike, supstancu koja je kancerogena. Prava slika koliko udisanje ovakvog vazduha utiče na zdravlje Beograđana pokazaće nam uskoro, jer evropska komisija finansira projekat kojim će se dobiti rezultati tih ispitivanja. Odabrana su tri grada – Beograd, Lođ u Poljskoj i Viterbo u Italiji – kazala je dr Elizabet Paunović i dodala da je za Beograd bilo potrebno da se uradi i dodatno ispitivanje, koje se tiče načina ishrane naših ljudi. Ova supstanca se nalazi i u roštilju i u dimljenom mesu koje mi toliko volimo. Na sreću, crni luk koji jedemo uz roštilj štetnost ove supstance neutrališe, objasnila je Elizabet Paunović i dodala da su problem u našoj ishrani đubriva koja se koriste, a sadrže teške metale i pesticide.
Projekat koji je u toku pokazaće koliko život u velegradu utiče na naše zdravlje.
D. Stojanović
[objavljeno: 10.07.2006.]
