Izvor: Politika, 14.Maj.2012, 23:11 (ažurirano 02.Apr.2020.)
„Topli zec” za Obamu i Romnija
U ogledalu medija, ekonomski programi su važni, ali su karakteri predsedničkih kandidata još važniji
Od našeg stalnog dopisnika
Vašington – Američki predsednički maraton, kampanja koja će do izbornog dana potrajati praktično više od godinu dana, od onih u drugim krajevima sveta se razlikuje i po tome što nigde kao ovde nisu pod lupom ne samo politički programi kandidata nego i njihovi karakteri.
Barak Obama je kroz „medijskog toplog >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << zeca” prošao tokom 2008, kada je prvo vodio borbu sa partijskom rivalkom Hilari Klinton (danas su veoma bliski saradnici), a potom sa republikanskim protivnikom Džonom Mekejnom. Preispitivanje njegove biografije i ličnosti nije međutim prestalo ni kad se uselio u Belu kuću: prvo je vaskrsla kontroverza oko njegove krštenice, a nedavno je objavljena knjiga o njegovim vezama sa (belim) devojkama sa kojima se zabavljao dok je bio na studijama u Njujorku.
Ovih dana, iako još nije u knjižarama, raspravlja se i o novoj knjizi posvećenoj njemu, čiji je naslov „Amater: Barak Obama u Beloj kući”. Njen autor je bivši urednik nedeljnog magazina „Njujork tajmsa” Edvard Klajn, isti onaj koji je 2005. objavio tobože „insajdersku” knjigu „Istina o Hilari Klinton”, u kojoj je „otkrio” da je ona lezbijka koja je ćerku Čelsi rodila pošto ju je prethodno Bil Klinton silovao.
Nova knjiga koja slične „istine” iznosi o Obami jedva je dočekana od strane „Foks” televizije i konzervativnih onlajn publikacija koje podržavaju republikance, kojima su konstatacije da je Obama jedan arogantni „Narcis”, koji „ne zna koliko ne zna”, i koji odbija da se konsultuje sa bilo kime ko nije iz njegovog kruga, istinska poslastica.
Glavna bombona pri tome je navodna izjava koju je prošlog leta u poverljivom krugu dao Bil Klinton, ubeđujući Hilari da Obami ponovo bude partijski rival za predsedničku nominaciju. „On ne ume da bude predsednik. On ne zna kako funkcioniše svet. On je nesposoban. Barak Obama je amater.”
Bil Klinton inače poslednjih meseci uveliko pomaže Obami, kako u prikupljanju donacija za izborni fond, tako i mobilisanju starih i novih pristalica u državama u kojima će se u novembru voditi odlučujuća izborna bitka.
Za ovu priliku podgrejane su i neke stare kontroverze, poput jednog pasaža iz Obamine autobiografije „Snovi mog oca”, gde je izneo da ga je njegov indonežanski očuh jednom poslužio psećim mesom (Obama je imao oca Kenijca). To je prošlog meseca predstavljeno kao novo otkriće i naveliko kruži internetom, sa pratećim vicevima na taj račun.
To je i povod da se podseti da je on odrastao na Havajima i u Indoneziji, da je u „matičnu” Ameriku stigao tek kad je započeo studije, da su mu najbliži prijatelji na Kolumbiji bili Pakistanci, a da je najviše cenio jednog profesora koji je bio Palestinac… Sve ovo ima za cilj da obnovi stare sumnje da američki predsednik koji sada traži drugi mandat nije baš „pravi” Amerikanac.
Mit Romni, sa druge strane, pošto na najviši položaj pretenduje prvi put, pod još većom je medijskom šibom. Starim zamerkama liberalnih medija – da je „previše ispeglan” od glave do pete – sada se dodaju detalji iz mladosti, koji, kao i u slučaju Obame, dovode u pitanje njegovu podobnost da bude šef države.
„Vašington post” je tako prošle nedelje, na više od dve svoje strane (što bi, otprilike iznosilo četiri strane teksta u „Politici”), objavio jednu epizodu iz 1965, kada je tada 18-godišnji Romni kao „glavni dasa” u skupoj privatnoj gimnaziji predvodio svojevrstan linč protiv jednog druga iz razreda čija je glavna krivica bila to što je imao dugu kosu ofarbanu u plavo. Romni je lično, prema toj priči, nesrećnog momka oborio na zemlju i ošišao.
Kada je priča objavljena, Romni je izjavio da se toga ne seća, što je samo dolilo ulje na vatru. Temu koju je nabacio „Vašington post”, zdušno su počeli da vrte drugi mediji, dokazujući da taj događaj iz mladosti (kada gotovo svi prave neke gluposti), u stvari dosta govori i o mogućem lideru nacije. Jedan od zaključaka tim povodom jeste da Romni mrzi ljude koji „nisu normalni”, pa se u tom svetlu tumači i njegovo protivljenje istopolnim brakovima koje je prošle nedelje aminovao i Obama.
Dečak koji je pre više od 40 godina bio žrtva Romnijevog maltretiranja, inače je posle toga izbačen iz škole, jer je uhvaćen kako puši, dok Romni nije snosio nikakve sankcije. Iz toga se opet zaključuje da neko ko je jednom bio nasilnik, uvek je nasilnik, da je reč o čoveku sklonom da zloupotrebi moć, te da bi zato bilo rizično poveriti mu da bude predsednik.
Očigledno je iz ovoga, i iz mnogih drugih epizoda (poput one da je svojevremeno na jednom porodičnom putovanju dugom nekoliko stotina kilometara, porodičnog psa smestio na krov automobila), da, iako su na prvi pogled glavne teme predsedničke kampanje ekonomija i zapošljavanje, od toga su važnije ličnosti kandidata.
Pre četiri godine ovakva podmetanja nisu sprečila izbor Obame. Ostaje da se vidi koliko će ovoga puta da ometu pohod na vlast Mita Romnija.
Milan Mišić
objavljeno: 15.05.2012.
.jpg)
