Izvor: Politika, 28.Apr.2015, 08:16 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Precizno ubijanje pogrešnih ljudi i nevinih žrtava
Džordž Buš je zvanično vodio ratove u Iraku i Avganistanu, dok Barak Obama nezvanično ratuje po Somaliji, Jemenu i Pakistanu. Ti njegovi pohodi imaju zajedničko ime – rat dronovima ili bespilotnim letelicama, iz kojih se gađaju pripadnici Al Kaide. To makar tvrdi Vlada SAD, dok drugi izvori napominju da su žrtve u najvećom broju slučajeva civili, koji nisu imali nikakve veze sa terorizmom. Usmrćivanje dvojice talaca >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Al Kaide, Amerikanca i Italijana, skrenulo je pažnju na to da ovaj arsenal iz vazduha izbacuje granate ne vodeći računa o tome da li su na zemlji nedužni građani. Istovremeno su se za bombardere veoma zainteresovali i Rusi, koji ih sve češće nabavljaju i koriste.
* * * *
Nevini Amerikanac koji je nastradao u udaru američkog drona nedavno je izazvao više ljutnje, tekstova i reakcija od hiljade somalskih, jemenskih, pakistanskih i avganistanskih civila koje bespilotne letelice CIA i Pentagona godinama usmrćuju, a da za to niko nije odgovarao pred američkim ili međunarodnim pravosuđem.
Vašington je saopštio da tokom januarske akcije na uporište Al Kaide nije znao da su se tamo nalazila i dva taoca i potvrdio da „predatori”, navodno besprekorno precizni, ubijaju i nedužne ljude, pri čemu Amerika najčešće ne zna koga je likvidirala. Bela kuća je pri tom navela da su u napadu nastradala još dvojica američkih državljana, pripadnika Al Kaide, za koje vlada tvrdi da nije znala da su u kampu među ostalim, stranim teroristima.
Predsednik Barak Obama je saopštio, kako je preneo Si-En-En, da preuzima odgovornost za stradanje američkog i italijanskog civila u Pakistanu, što u stvari ne znači ništa, jer nikada niko nije odgovarao za američki rat dronovima koji je pokosio daleko više civila nego militanata.
Obama je izabrao bombardere bez pilota jer oni štede živote američkih vojnika i navodno tačno pogađaju metu. Pokazalo se, međutim, da komandant koji sedi u bazi u Nevadi ili Teksasu i izdaleka otvara vatru u, na primer, Somaliji, ne ume da na osnovu snimaka koje mu šalje dron raspozna ko su teroristi, a ko meštani koji su se u pogrešno vreme našli na pogrešnom mestu. Program je krajnje tajnovit i vlada odbija da govori u njemu, ali je Biro za istraživačko novinarstvo prošle godine saznao da je u Pakistanu i Jemenu samo 12 odsto žrtava pripadalo nekoj terorističkoj mreži, dok je svega četiri odsto njih bilo baš u Al Kaidi. Isti izvor tvrdi da je Obamina vlada iz ovog modernog arsenala ubila 2.400 ljudi, uključujući 200 dece. Institut Nju Amerika faundejšen ima još drastičnije podatke i tvrdi da je samo u Pakistanu ubijeno više od 3.000 osoba.
Vazdušni kazneni odredi na stranoj teritoriji usmrćuju pojedince za koje SAD tvrde da su opasnost po američku bezbednost na osnovu tajnih obaveštajnih podataka koje nikome ne otkrivaju. Intervencije se izvode izvan ratnih zona, u zemljama sa kojima Vašington nije u ratu, što je, prema Amnesti internešenelu, kršenje međunarodnog prava. Administracija se pravno pokrila tvrdnjama da je to rat protiv Al Kaide, čiji članovi prelaze granice, zbog čega to čini i američko oružje. Izveštaji UN i Hjuman rajts voča potvrdili su da to nije ništa drugo nego „vansudsko pogubljenje” i samovoljno lišavanje života na tuđoj teritoriji. Program krši pravila ratovanja jer „po međunarodnom humanitarnom pravu, američki dronovi bi u svakom trenutku morali da poštuju pravilo da se civili razlikuju od boraca. U slučaju da nije jasno, mora se pretpostaviti da tu osobu treba zaštiti od direktnog napada”.Suprotno od toga, Vlada SAD, kako su mediji otkrili pre tri godine, tretira „sve vojno sposobne muškarce u zoni (američkih) napada kao borce osim ako ih detaljni obaveštajni podaci posthumno ne proglase nevinima”.
CIA i Pentagon ubijaju navodne američke neprijatelje bez nadzora suda ili Kongresa i naravno bez kontrole međunarodnih institucija, zbog čega je ratno pravo, koje zahteva da mete budu isključivo vojne, mrtvo slovo na papiru. Sve to dovelo je do jačanja antiameričkih osećanja u državama gde je većina stanovnika islamske veroispovesti, mada je Obama obećao da će poboljšati odnose SAD sa muslimanskim svetom. Vlada u Vašingtonu retko govori o letelicama, a kada to čini, samo napomene da dronove šalje kada je sigurna da su na ciljanom mestu militanti, a ne civili.
Majka Zenko, saradnik Saveta za međunarodne odnose i autor jedne studije o dronovima, izjavio je za „Njujork tajms” da je priznanje januarske akcije „istaklo ono što već znamo: većina poginulih nisu bila meta i vlada ne zna njihova imena”. Ipak, pojedini analitičari i mediji sa skepsom prilaze tvrdnji vlade da dvojica američkih militanata nisu bila ciljana meta i da su slučajno pogođeni. SAD ne smeju da bez suđenja likvidiraju svoje državljane i zato je bacanje granata na američke građane kršenje i domaćih zakona. Prema podacima lista sa Menhetna, CIA i Pentagon su dosad ubili osmoro Amerikanaca, od kojih je vlada navodno dala zeleno svetlo samo za Anvara el Avlakija, dok su drugi bili kolateralna šteta, mada su povezivani sa Al Kaidom. Ministarstvo pravde je odobrilo Avlakijevu smrt 2011. u Jemenu uz obrazloženje da je on opasnost po SAD i da ga je nemoguće živog uhvatiti. Obamini pravnici smatraju da je za slanje drona na američkog građanina potrebna posebna pravna procedura. Oni nisu dali da Pentagon i CIA krenu u lov na Muhanada Mahmuda el Fareka jer su smatrali da nema dokaza da je taj Amerikanac neposredna pretnja po bezbednost SAD. Na kraju ga je pakistanska tajna služba uhvatila i isporučila SAD, gde mu se sudi.
Prema saznanjima „Volstrit džornala”, agentima CIA je potrebno nedelju dana ili više da shvate koga su ubili. Džamal Džafer iz Američke unije za građanske slobode kazao je da „SAD doslovno ne znaju koga ubijaju”.
Hoće li smrt nevinih Zapadnjaka nešto promeniti?
„Nadam se će nam ovaj događaj (ubistvo Amerikanca) omogućiti da vodimo iskren dijalog o programu dronova. To je precizno oružje. Neprecizni su obaveštajni podaci o tome ko su ljudi koje ubijamo”, smatra Rejčel Stol iz Stimson centra.
Majka Zenko je za list sa Menhetna kazao da otkrića o stradanjima nedužnih neće ništa promeniti. Amerika ovaj program neće podvrgnuti kontroli niti će ga učiniti transparentnijim jer je u tom smeru ne pritiskaju ni javno mnjenje ni Kongres. Čak dve trećine Amerikanaca i najveća većina demokrata i republikanaca na Kapitol hilu podržava slanje ubitačnog vazdušnog arsenala u udaljene zemlje.
Jelena Stevanović
----------------------------------------------------------------------
Ruski dronovi nad Arktikom
Od sledeće godine armija će dobijati najmodernije bespilotne letilice domaće proizvodnje Specijalitet ruske mornarice: mogući prototip podvodnog drona
Mogući prototip podvodnog drona
Od 1. maja dronovi će patrolirati arktičkom zonom u sastavu ruske države. Kako prenosi „Sputnjik” u polarnom patroliranju učestvovaće vojni dron tipa „Orlan” u sastavu trupa istočne vojne oblasti stacioniranih na Čukotki.
U saopštenju ruskog ministarstva odbrane navodi se da će osnovni zadatak ovih dronova biti da osmatraju i kontrolišu situaciju na području ruskog Arktika. „Orlan” će zapravo biti stacioniran na helikopterima MI-26 koji će prenositi dron do područja koje treba da bude pod prismotrom.
Osnovni geografski podaci kažu da je trećina teritorije ruske države u arktičkoj zoni. Interesovanje na područje Arktika veoma je poraslo u poslednje vreme. Posebno zbog činjenice da četvrtina svetskih rezervi nafte i gasa nalazi upravo u arktičkoj zoni. Reč je o prirodnom bogatstvu čija vrednost se procenjuje na najmanje 30 hiljada milijardi dolara.
Sredinom marta objavljena je i informacija da je u centralnoj vojnoj oblasti u Sibiru, u vojnu službu, uključena nova bespilotna letilica tipa „Tahjon”. Reč je o dronu za osmatranje koji može da obavlja letove u krugu od 40 kilometara – danju i noću. Ruski izvori izveštavaju da je ovaj dron sposoban da leti i pod najtežim vremenskim uslovima i navode da se s njom može manevrisati i pri udari vetra od 15 metara u sekundi.„Tahjon” može da se popne na četiri hiljade metara.
Da se ruski planovi u vezi razvoja bespilotnih letilica bilo je jasno pre godinu i po dana godne. Krajem 2014, pojavila se, naime, u medijima informacija da će od 2016. godine ruska armija početi da dobija dronove domaće proizvodnje. Kako je izjavio zamenik predsednika kolegijuma ruskog vojnog kompleksa Oleg Bočkarjov isporuka dronova „počeće u period od 2016. do 2018. godine – u zavisnosti od tipa i namene bespilotne letilice. Bočkarjov je objasnio da će Rusija proizvoditi veliku lepezu dronova: od onih za osmatranje do letilica opremljenih za napad.„Mi smo u poređenju s nekim drugim državama kasno ušli u poslove s dronovima.. Zbog toga smo u jednom period bili prinuđeni da letilice kupujemo u inostranstvu. Sada je tome došao kraj, proizvodićemo sve vrste dronova”, objasnio je Bočkarjov.
A koliko je Rusija ozbiljno ušla u priču o dronovima pokazuje i primer ruske mornarice. Prošle godine „Izvestija” je objavila tekst o podvodnom „dronu” – bespilotnom aparatu koji roni i deluje pod vodom.
Prvi put podaci o podvodnom „dronu” pojavili su se 2012. godine a sada se već znaju i konkretni tehnički podaci. Aparat može da zaroni do 300 metara dubine i kreće se brzinom od 0,3 do 0,5 metara u sekundi. Potrošnja energije je minimalna tako da aparat može da ostane u misiji do 90 dana.
Kako piše „Izvestija”, pozivajući se izvore u Ruskom ministarstvu odbrane predviđeno je da ruska ratna mornarica prve podvodne „dronove” dobije 2017. godine.
----------------------------------------------------------------------
„Čirok” poleće iz blata….
Da se Rusija ozbiljno sprema da „uskoči” u priču o dronovima postalo je jasno još sredinom 2014. godine kada je na jednoj izložbi u Jekaterinburgu (Ural) predstavljen prototip drona „Čirok”. Prikazani prototip imao je odlične tehničke karakteristike: maksimalna visina leta: šest hiljada metara, domet: dve i po hiljade kilometara, maksimalni teret: 300 kilograma.„Čirok” je posebno impresionirao zbog činjenice da može da poleti i da se spusti i bez piste. Ovaj dron može da poleti sa blatnjavog terena, snega pa čak i vode. Može biti korišćen u civilne i vojne svrhe.
Ž. Rakić
.jpg)
