Izvor: Politika, 24.Jan.2011, 23:08 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Muke prezadužene Amerike
Novo nadvlačenje Baraka Obame sa republikancima: kako smanjiti budžetski deficit
Od našeg stalnog dopisnika
Vašington – Predsednik Barak Obama večeras izlazi pred Kongres i sugrađane da bi podneo svoj godišnji „izveštaj o stanju nacije”. Šta će sve tačno izgovoriti ne zna se, ali je poznato šta je u ovom momentu glavna nacionalna tema i glavna tačka njegovog sporenja sa republikanskom opozicijom – kako smanjiti troškove države i smanjiti >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << nacionalni dug.
Taj dug u ovom momentu se gotovo izjednačio sa bruto nacionalnim proizvodom, svemu što se u zemlji za godinu dana proizvede i kroz usluge razmeni. U prošli četvrtak iznosio je tačno 14,004 biliona (hiljada milijardi) dolara, ili 45.300 po glavi svakog Amerikanca.
Zakonski limit do kog taj dug može da raste – 14,3 biliona – sasvim je blizu, i prema procenama biće dostignut već krajem marta. Da bi država mogla da funkcioniše, Kongres bi morao da u međuvremenu izglasa podizanje ove lestvice.
Sudeći prema političkoj retorici republikanaca, to se neće dogoditi bez čvrstog plana vlade za smanjivanje njenih troškova. Ali dilema je kako to učiniti u delikatnom momentu oporavka iz najveće ekonomske krize modernog doba, kada Obama i mnogi ekonomisti smatraju da upravo država svojim trošenjem jedino može da ovaj tempo oporavka održi i pospeši.
„Smanjivanje deficita smanjivanjem investicija u oblastima kao što su obrazovanje i inovacije, to je kao kad preopterećeni avion hoćete da olakšate time što ćete mu demontirati jedan motor”, opisao je tu situaciju Obama.
Njegov problem je međutim što sa jedne strane mora da pokaže da je za fiskalnu odgovornost i nastavi u decembru započetu saradnju sa opozicijom koja sada ima većinu u Predstavničkom domu, a sa druge strane da održi tempo privrednog oporavka od čega mu u najvećoj meri zavise šanse za reizbor 2012.
Republikanci, sa druge strane, moraju da održe obećanja iz kampanje za minule novembarske izbore, da će isposlovati smanjivanje budžetskog deficita, ali da u isto vreme ne ispadnu neodgovorni time što će blokirati rad države.
Obamino nadvlačenje sa njima oko „velike vlade” traje praktično od njegovog ulaska u Belu kuću, ali ovoga puta političke okolnosti su bitno drugačije. Sam Obama sebe prestrojava više ka političkom centru, a kooperativnost sa republikancima prilikom izglasavanja nekoliko važnih zakona u decembru, donela mu je povećanje popularnosti. Rejting mu je skočio čak na 53 odsto, prema 45 koliko je imao najvećim delom 2010.
Američki deficit u odnosu na ukupnu ekonomiju je, kako piše „Njujork tajms”, danas najveći od Drugog svetskog rata. Više od polovine tog duga od 14 biliona nakupilo se u poslednjih šest godina. U januaru 2005. iznosio je na primer samo 7,6 biliona (to je početak drugog mandata predsednik Buša), da bi u momentu Obamine inauguracije narastao na 10,6 biliona. To je inače period kada Amerika vodi dva rata (Irak i Avganistan) i kada prolazi kroz najveću ekonomsku krizu od „Velike depresije” iz prve polovine prošlog veka.
Samo u prošlog godini, budžetski deficit – razlika između prihoda i troškova države – iznosio je 1.700 milijardi. Država se zadužuje u proseku sa četiri milijarde dnevno, a od svakog dolara koji potroši 42 centa je pozajmljeno.
U poslednjem kvartalu 2010, samo za kamate posednicima državnih obveznica isplaćeno je 148,2 milijarde.
Kamatna stopa koju Amerika plaća relativno je niska: u ovom momentu iznosi sasvim podnošljivih 3,34 odsto. Investitori nisu nervozni, jer je ovakvih situacija između izvršne i zakonodavne vlasti bilo i ranije, mada se ne isključuje da bi u slučaju da se ne postigne kompromis cena zaduženosti mogla da se poveća.
Večeras je na potezu Obama, sutra će se već videti da li će na američkoj političkoj sceni započeti nova era saradnje ili sukobljavanja.
Milan Mišić
objavljeno: 25.01.2011.
.jpg)
