Izvor: Danas, 09.Mar.2016, 11:35 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bežanija stala u jedan korak
Vremena se menjaju. Ne tako davno, optimizam iz kubanske metropole, uprkos zapadnoj blokadi, probijao se kao brodovi što plove protiv struje, ali je ovih dana tokom buđenja ranog proleća i blagog bola u grudima, gromoglasno obelodanjeno da u Havanu krajem marta stiže Barak Obama, istorijska prethodnica grupe Rolling Stones.
Prema američkim medijima, baždarenje svetske hegemonije počinje i završava u kulturi. Zato tri dana posle predsednika SAD u glavni grad najvećeg >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << ostrva u sastavu velikih Antila gostuje legendarni engleski rok sastav. U bukvalnom prevodu "kotrljajuće kamenje" održaće besplatni koncert za kubansku omladinu, donedavno proganjanu zbog simpatija prema ikonama roka, jednog od tzv. oružja zapadnog kapitalizma. Sve pomenuto, ovoga puta bez navodnica, uvod je u odbranu kubanske ideje o originalu, talentu i jedinstvu.
O znanju i ponašanju. O slikanju rečima i delima, na koje su u Havani, naročito, ponosni. Da bi prostodušno, srdačno i ljubazno, bez suvišne potrage za istinom i otkrivanju odgovora, čak i neupitani, zadenuli priču o planetarno licenciranim markama tompus cigara - Havana, Monte Kristo, Kohiba, Partagas i Romeo i Julija, zatim o rumu (ańejo), starom bar sedam godina, dobijenim fermentacijom sirupa šećerne trske, čiji sok, ali manje od ananasa, nude u spontanom serviranju. Kao šlagvort, pri pasivnom ili aktivnom učešću, u improvizujućem i slobodnom plesu salse-kasina. Jedinog kasina, u kome nema kockanja, dok vatreno živahni muškarci, senzualno i zavodnički praćeni ženama, na tihoj vatri, poput laufera na šahovskoj tabli, špartaju i strasno, pronose slavu mešavine afričkih, španskih i latinoameričkih žanrova. Uz posebnu aromu tradicionalnog sona, timbe, ruede, mamba, konga, rumbe, ća-ća-ća, nueve trove, habanera, dansona.
Naravno, što bi rekao Crnjanski, nema srećnih putovanja, ni seoba. Zato su nepravedno izolovani Kubanci svakodnevno osluškivali i bar spoljašnjim uglom oka iz Havane, Matinzasa i Nevitasa, makar na trenutak bili u američkom horizontu, od koga je većini zavisio i sam život. Bez obzira na šampionske podvige u bejzbolu, amaterskom boksu i atletici, ipak je očigledna populistička dominacija kubanske revolucije, profitabilne nacionalne biotehnologije i ekološke agrotehnologije. Danas bez premca u svetu po gajenju različitih kultura u tipičnim organoponicima - sistem gradskih bašti, blagodareću kojima je ekologija osnov u proizvodnji kafe, kakaa, šećera, limuna, meda.
Međutim, kao što reče Moravia: "Najveća tragedija ljubavi je, svakako, u tome što ona nikad nije uzajamna. Kad volimo - nismo voljeni, a kad smo voljeni - ne volimo. Nikad se ne dešava da su osećaji i čežnja podjednako snažni". Zato je zabluda okeanskih (raz)mera da Kubanci više nikad neće morati da beže za boljim životom. Jer, dom je tamo gde smo srećni i gde druge možemo da usrećimo, a ne ostrvo koje mesečno plaća doktore specijaliste 40 dolara, gde starogradski kafić ima jedan sto i petočlani orkestar, a prosjaci i džeparoši dežuraju u sve tri smene, gde su morski plodovi često motiv za rospiluk, a aktuelni prekid višedecenijske blokade ili okovanosti bez sindžira, najava kucanja na otvorena vrata.
To su utisci iz Havane. O večitoj bežaniji u najnoviji američki korak. U još jedan dah, koji istovremeno i vidljivo, steže i oslobađa. Jer, sve se menja osim kamenja.
Pogledaj vesti o: Barak Obama
