Izvor: Politika, 14.Avg.2013, 16:04 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Amerika i Rusija – testiranje nerava
Vašington i Moskva su počeli da se žale na „antiameričko“ raspoloženje u Rusiji i „antirusko“ raspoloženje u Americi, baš kao u vreme hladnog rata
To što je američki predsednik Barak Obama na prošlonedeljnoj konferenciji za novinare otvoreno rekao da je od povratka Vladimira Putina u Kremlj primećena „antiamerička retorika na ruskoj strani” predstavlja još jednu potvrdu da je između Rusije i Amerike, koje su 2008. započele „resetovanje” svojih >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << odnosa, sve krenulo nizbrdo. Rusko davanje privremenog azila bivšem saradniku američkih obaveštajnih službi Edvardu Snoudenu navelo je Obamu da otkaže samit sa ruskim predsednikom, što je prvo slično otkazivanje od hladnog rata (ako ne računamo odluku ruskog premijera Jevgenija Primakova da na vest o početku NATO bombardovanja Jugoslavije naredi pilotu aviona kojim je leteo u zvaničnu posetu Vašingtonu da se smesta okrene i vrati u Moskvu).
Opasku o ruskoj navodnoj antiameričkoj retorici Obama je na istoj konferenciji dopunio i opisom Putina kao „klinca koji se dosađuje u zadnjem delu učionice“ (da bi odmah usledila duhovita reakcija američkih blogera koji su napisali: „Ako je Putin dete koje se dosađuje u učionici, onda je Obama razmaženo derište u Beloj kući”).
Iz Moskve nije stigla zvanična reakcija na ove reči, osim što je jedan neimenovani ruski diplomata za „Komersant” rekao da je „Obama udario na ličnost, što je apsolutno nedopustivo”.
Međutim, ono što je iz cele situacije zatezanja odnosa SAD i Ruske Federacije očigledno jeste da je po prvi put na najvišem nivou pokrenuta priča o antiameričkom raspoloženju u Rusiji, ali i antiruskom raspoloženju u Americi, koji su godinama očigledni u medijskim izveštajima i izjavama političara i analitičara.
Kada je prošle godine svetska javnost slučajno saznala privatni razgovor Obame i tadašnjeg ruskog predsednika a sadašnjeg premijera Dmitrija Medvedeva, analitičari su pomislili da su te izjave možda zapravo samo uigrana predstava za javnost. Misleći da su mikrofoni ugašeni, Obama je na samitu o nuklearnoj bezbednosti u Južnoj Koreji rekao Medvedevu da pitanja postavljanja američkih antibalističkih raketa na ruskim granicama mogu biti rešena, „ali je važno da mi da prostora za manevar”.
„Ovo su moji poslednji izbori. Posle ovih izbora, imaću više fleksibilnosti”, rekao je Obama Medvedevu, koji mu je uzvratio da „razume” i da će „preneti Vladimiru tu informaciju”.
Međutim, mikrofon TV stanice Ej-Bi-Si je tu informaciju preneo celom svetu, a iz današnje perspektive čini se da ni to što su prošli i američki i ruski izbori nije umanjilo sporenja oko američke antiraketne odbrane u Evropi, ali ni o pitanju iranskog nuklearnog programa, građanskom ratu u Siriji… Ipak, zagrevanje antiameričke i antiruske atmosfere minulih meseci se ipak dogodilo u parlamentima dve sile. Najpre je u američkom Kongresu donet Zakon o Magnitskom, kojim je ograničeno dobijanje američkih viza, ali i nametnute finansijske sankcije svim ruskim zvaničnicima koji su, prema oceni Vašingtona, bili uključeni u „ogromne povrede ljudskih prava” koje su dovele do smrti advokata Sergeja Magnitskog, 2009. godine, u zatvoru u Moskvi. Usvajanje ovog zakona bila je savršena prilika za brojne američke političare da istaknu svoje antiruske stavove.
Na odgovor iz Moskve se nije dugo čekalo, pa je u ruskoj državnoj Dumi usvojen zakon kojim se onemogućava dobijanje ruskih viza američkim zvaničnicima, koji su nelegalno zatvarali ruske državljane ili ih osuđivali na „bezrazložno oštre kazne”. Duma je usvojila i takozvani Zakon o Dimi Jakovljevu (usvojenom ruskom dečaku koji je umro zbog nepažnje Amerikanca koji ga je usvojio), kojim se onemogućava američkim državljanima na usvajaju ruske siročiće. Osim toga, Rusija je naredila i da svaka isporuka američkog mesa u Rusiju mora da prođe strogu kontrolu ruskih sanitarnih organa.
Prema rečima Alekseja Puškova, predsednika Odbora za međunarodne odnose državne Dume, primeri antiruskih poteza u prošlih 18 meseci su Zakon o Magnitskom, potom izjave američkih političara o karakteru ruskih izbora, pa obećanje šefice diplomatije Hilari Klinton da će se boriti protiv širenja Evroazijske unije na teritoriji bivšeg SSSR-a, kao i uspostavljanje američkih crnih lista.
Iako je za Puškova „čudno da se priča o narastajućoj antiameričkoj retorici”, sasvim je izvesno da obe strane nisu ostale dužne jedna drugoj. Osim političara, mediji u stvaranju tog raspoloženja igraju ipak presudnu ulogu, pri čemu u kritici raspirivanja negativne atmosfere među dve sile, na metu uzimaju samo rad medija druge države. Tako na sajtu TV stanice „Raša tudej” često piše o tome kako „jača antirusko osećanje u SAD”, dok su prošle i ove godine američki mediji prepuni žalbi na rast „antiamerikanizma” u Rusiji. Tako je u februaru „Vašington post” imao tekst pod naslovom „Bezobrazna bujica antiamerikanizma”, dok se „Amerikan tinker” pita „koliko dugo će magla antiamerikanizma zaklanjati obrise realne i neposredne opasnosti koja preti Rusiji”.
Nije mala ni lista američkih senatora i kongresmena, s jedne strane, i deputata ruske državne Dume, s druge strane, koji ne štede reči u optuživanju druge strane i stvaranju antiameričke ili antiruske atmosfere. Pregled izjava je ogroman, ali „Politika” objavljuje neke od tih izjava koje su došle od najznačajnijih političara, analitičara ili iz medija Rusije i SAD.
----------------------------------------------------------
AMERIČKE IZJAVE O RUSIJI
„Nemam strpljenja za zemlje (kao što je Rusija), koje pokušavaju da tretiraju gejove, lezbijke ili transrodne osobe na takav način da ih zastrašuju ili povređuju”, Barak Obama u odgovoru na pitanje o ruskom zakonu koji zabranjuje gej propagandu.
„Neupitno je da je Rusija naš geopolitički neprijatelj broj jedan”, Mit Romni, republikanski predsednički kandidat 2012.
„Kada mislimo o Rusiji, za nas je važno da o njoj mislimo kao o zemlji koja je opasnost za mnoge, a nije nikome zaštitnik. Kada mislite o američkoj ulozi u svetu, mi smo zaštitnici mnogih, a nikome nismo opasnost”, Džim de Mint, bivši republikanski senator, a sadašnji predsednik Fondacije „Heritejdž”.
„To je namerni pokušaj da se ponize SAD. To je šamar u lice svim Amerikancima. Sada je vreme da se iz korena razmisli o našim odnosima sa Putinovom Rusijom”, Džon Mekejn, republikanski senator i bivši predsednički kandidat.
„Rusi imaju resetovanje, već su se resetovali unazad i to na otprilike 1955. godinu”, Džon Mekejn.
„To nije konfrontacija, već realističan pristup prema zemlji koja se ne ponaša u interesu svetskog mira”, Džon Mekejn o svom zalaganju da se u Evropi rasporedi američki protivraketni sistem.
„Rusija nam je zabola nož u leđa i svaki dan koji Snouden može slobodno da šeta je još jedan okretaj noža… Suština je veoma jednostavna: saveznici bi trebalo da tretiraju jedni druge na pristojan način, a Putin je izgleda uvek spreman da gurne prst u oko SAD, bilo da je u pitanju Sirija, Iran bilo sada, naravno, Snouden”, Čak Šumer, demokratski senator.
„Ovo je predsednik (Džordž Buš) koji je gledao u dušu Putina, ali ja sam mogla da mu kažem da je on bio agent KGB. Po definiciji, on nema dušu. Mislim, ovo je gubljenje vremena, zar ne? Ovo je glupost ali je ovo svet u kojem sada živimo”, Hilari Klinton, bivša šefica diplomatije u vreme kada je bila senatorka i kandidat za demokratskog predsedničkog kandidata.
„Putin otvoreno prezire američkog predsednika. Glavni smisao njegove politike trenutno je u tome da od SAD stvori glavnog neprijatelja Rusije”, Andrej Pjontovski, analitičar
„Putin velikim delom bazira svoju kampanju na antiamerikanizmu. On sve više sprovodi politiku suprotnu vitalnim američkim interesima”, uvodnik „Vašington posta”, od 28. marta 2002.
RUSKE IZJAVE O AMERICI
„Oni (SAD) žive kao paraziti svetske ekonomije i svog monopola nad dolarom... Tako ako (u Americi) postoji sistemski kvar, to će uticati na sve”, Vladimir Putin
„U Rusiji demokratija je ko viče najglasnije. U SAD je ko ima najviše novca”, Vladimir Putin
„Zašto oni koji stoje iza Gvantanama (američki zatvor u kojem u izuzetno teškim uslovima robijaju osuđeni za terorizam), stalno pokušavaju da nas uče lekcijama iz ljudskih prava, a u vezi sa tragedijom (smrću) advokata Sergeja Magnitskog?”, Vladimir Putin
„Amerikanci su signalima sa jedne svoje radarske stanice uticali na propast ruske svemirske misije Fobos-Grunt”, Dmitrij Rogozin, ruski vicepremijer i bivši ambasador pri NATO-u.
„Što se tiče javnih izjava da američka raketna odbrana nije usmerena protiv Rusije, ne verujemo im na reč. Mihail Gorbačov im je verovao na reč, ali mi ne. Mi smo loši momci”, Dmitrij Rogozin.
„Američko istraživanje hipersoničnog oružja, koje SAD nameravaju da završe do 2015. predstavlja izuzetno ozbiljnu pretnju za Rusiju”, Dmitrij Rogozin.
„Posle rata sa Iranom, SAD će izvršiti nuklearni udar na Rusiju”, admiral Vladimir Komoedov, predsednik odbora za odbranu ruske državne Dume.
„Nikako ne volim da me porede sa predsednikom SAD”, Džin Greogoir Sagba, došljak iz Benina i prvi crni političar ikada izabran u Rusiji.
„Vašington bi u stvari trebalo da bude zadovoljan rastom antiamerikanizma u Rusiji, pošto je ovo valjda poslednja važna država u svetu koja je prihvatila da je došao kraj jednopolarnom svetu, stvorenom nakon raspada SSSR-a”, Fjodor Lukijanov, analitičar
„Američki kapitalistički monopoli – inspiratori politike agresije… Monopoli hrane fašizam na američkom tlu… Demokratija u SAD je licemerno pokriće za apsolutnu vladavinu kapitala…”, citati iz ruskih listova „Pravda”, Izvestija”, „Trud” i „Komsomolskaja gazeta”.
N. Radičević – S. Samardžija
objavljeno: 14.08.2013.
.jpg)
