Izvor: Večernje novosti, 06.Okt.2012, 23:09   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Femi Temovo: Ejmi je pucala pravo u dušu

DŽEZ muzičar Femi Temovo (37) od 2006. godine gradi solo-karijeru, ali je pre toga svirao sa brojnim svetskim zvezdama. Najveća među njima bila Ejmi Vajnhaus. Ovaj Nigerijac odrastao u Londonu, srdačan je i nasmejan, dok ekskluzivno za "Novosti" govori o muzici koju je svirao sa Ejmi, trenutku kada je prvi put dohvatio gitaru u ruke, maćehi bez čije se "torture" možda nikada ne bi ni zainteresovao za muziku...Pre nekoliko >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << dana Femi je nominovan za nagradu Best Jazz Act MOBO 2012, zbog čega je, kaže, istinski privilegovan:- Počastvovan sam zbog ove nominacije, mnogo mi znači, jer je bukvalno došla niodakle - počinje Femi priču za "Novosti". - Nisam lobirao za nju, nisam ni konkurisao, tako da shvatam da ljudi obraćaju pažnju na muziku koju stvaram, a to je najveći kompliment koji jedan muzičar može da dobije.* Smatrate li da nagrade uvek potvrđuju kvalitet?- Da, jer je svaki umetnik koji je dobije ili je u užem izboru za nju, kvalitetan. Možda je nekada teško muzičara "ubaciti" u određeni žanr, ali, da, nagrade moraju da znače kvalitet. Neću da verujem da je drugačije.* Rođeni ste u Nigeriji, odrastali u Londonu. Koliko su za vašu muziku važna ta dva mesta?- Rođen sam u gradu koji se zove Akure, u zapadnoj Nigeriji, a rano detinjstvo sam proveo u Lagosu. Selidba u Ujedinjeno Kraljevstvo bila je ključna tačka mog života, iako sam tada imao tek deset godina. U meni je imalo mesta jednako za obe kulture, i muzički, i psihološki, i u svakom drugom smislu. To znači da ne mogu izbeći ni nigerijski ni engleski dodir kada stvaram muziku. Ne samo da mi je lično to veoma važno, već je i potpuno prirodno. Ali, priznajem da često naglasim moje korene i osećam se kao pozitivni ambasador te moje nigerijske nijanse.SRPSKI PRIJATELJI * Da li ste ikada bili u Srbiji? Jeste li, možda, čuli za nekog srpskog muzičara?- Bio sam jednom u Beogradu. Znam i jednog vašeg bubnjara, zove se Anđelko Stupar. Imam tamo i prijateljicu, Milicu... Ona je reditelj. Uh, ne znam joj prezime. Nažalost, ne znam mnogo o vašoj tradicionalnoj muzici, ali nadam se da ću uskoro ponovo doći u Srbiju. Tada ću sigurno nešto naučiti (smeh).* Šta ste, zapravo, vi - muzičar, tekstopisac, aranžer, producent...- Sve te stvari su za mene jedna. Istovremeno komponujem, pišem tekstove, aranžiram... To je kao velika slika koja ne bi bila gotova bez jednog dela. Čini mi se da ne bih bio kompletan ni ispunjen kada ne bih tako stvarao - sve radio istovremeno.* Da li biste postali muzičar da vam maćeha nije "dosađivala" i "terala" vas da svake nedelje idete u crkvu?- Iskreno, to nikad neću znati. Ipak, veliki uticaj na moje muzičko obrazovanje imao je hor iz te crkve. Bila je to mala nigerijska zajednica, pa smo takvu muziku i slušali i svirali, što me je takođe nateralo da ostanem u kontaktu sa "joruba" jezikom, koji nikad nisam izgubio. Kad ovako razmislim, čini mi se da su ti odlasci u crkvu zapravo dali pečat i veru meni kao muzičaru.* U toj crkvi ste prvi put uzeli gitaru u ruke. Sećate li se kako ste se osećali tog momenta?- Kako da ne?! Prvih desetak minuta sam bio malo nezgrapan, ali čim sam zasvirao G-dur uz pratnju hora, zaljubio sam se u gitaru. Do tada sam bio prilično nezainteresovan za muziku, ako izuzmemo smešne tinejdžerske pokušaje da postanem reper (smeh).* Svirali ste sa brojnim svetski poznatim muzičarima. Sa Ejmi Vajnhaus ste radili na dva albuma, "Frank" i jednom "živom". Kakvo je to iskustvo bilo za vas?- Imao sam privilegiju da sviram sa sjajnim muzičarima, ali saradnja sa Ejmi je za mene posebno i veoma interesantno vreme, jer me je dovela do samog vrha, do vrhunskih muzičara i producenata. Uživao sam na turnejama sa Ejmi, dok smo delili naše potpuno različite poglede na svet. Ali, oko stvari vezanih za muziku smo se gotovo uvek slagali, tako da je rad sa njom tekao uvek veoma glatko.* Šta je to što nikada nećete zaboraviti u vezi sa Ejmi?- Njen smisao za humor! Bila je veoma inteligentna, prilično zabavna i uvek britkog jezika.KRATKO SA BOČELIJEM * Sarađivali ste i sa slavnim tenorom Andreom Bočelijem. Kakva je bila kombinacija džeza i klasike?- Moj rad sa Bočelijem je bio kratak, ali do miksa džeza i klasike nije došlo. Zapravao sam, sa malom grupom ljudi, pevao prateće vokale Andrei Bočeliju i jednom smo nastupili u Engleskoj. Mada, verovatno ni taj miks o kojem pričate ne bi zvučao loše (smeh).* Kako ste se pripremali za koncerte sa njom? Kakva je Ejmi bila van pozornice, u privatnom razgovoru?- U početku smo se mnogo uvežbavali, ali Ejmi to i nije baš volela. Nije želela da joj pesme zvuče suviše ispolirano. Van scene je zaista želela da se u njenom društvu svi osećaju kao deo benda, da sve uključi u priču. Na turnejama smo razgovarali bukvalno o svemu - od muzike, preko politike, do ljubavnih veza. Strasno je volela hip-hop i rege muziku, tako da smo i o tome pričali, nekad mi se čini non-stop.* Zbog čega je Ejmi bila (i ostala) tako velika?- Mislim da ju je toliko ljudi obožavalo jer je bila jedna od njih. Stvarna i pristupačna. Nije bila jedna od onih nedodirljivih zvezda. Ljudi vole njene pesme jer mnoge mlade žene, zapravo i muškarci, mogu da se povežu sa njima. Srž Ejminih tekstova je srž mnogih ljudi na ovoj planeti. Ostaće velika i mogao bih reći svevremena jer je pisala tako jake stihove koji su pravo u dušu pogodili čitavu njenu generaciju. Ali i mnoge druge.* Koja vam je Ejmina pesma najdraža?- To bi bila "October Song" sa albuma "Frank". Uglavnom zbog toga jer odslikava koliko je muzički bila talentovana i jaka. U toj pesmi ima i džeza i hip-hopa. I živeo sam za to da je sviramo uživo.* Zajedno ste proputovali čitavu Evropu. Kako je bilo "na točkovima" sa njom?- Takav život je uvek interesantan. Nikad nije dosadno. Naročito nije bilo smorno putovati sa Ejmi.* Ko su vam bili muzički uzori?- U detinjstvu se u našoj kući slušala mnogo afrička muzika, tako da sam voleo Fela Kutija, Sanija Adija, Bobija Bensona. Kada sam počeo da sviram veoma brzo sam otkrio Vesa Montgomerija i Džordža Bensona, koje volim i danas. Na mene su takođe uticali sjajni muzičari, kakav je bio Džon Koltrejn. Volim i američki kantri - Džejmsa Tejlora, Džonija Mičela i Pola Sajmona.* Čiji koncert nikako ne biste propustili?- Svirku Džejmsa Tejlora!* Prvi solo album "Ljuiet Storm" ste objavili 2006, drugi "Orin Meta" 2009. godine. Kada da očekujemo treći? Hoće li ga biti?- Napravio sam veliku razliku između prvog i drugog deteta (smeh). Nadam se da ću 2013. objaviti treći album. Molite se za mene, jer je veoma izazovno i teško biti umetnik u ovim vremenima.
Pogledaj vesti o: London

Nastavak na Večernje novosti...