Izvor: Politika, 02.Okt.2011, 23:42 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Plati, pa pevaj
Da li zato što nemaju koncerata kao pre ili su shvatili da imaju talenta i za pedagoški rad, tek neka poznata imena sa muzičke scene počela su da uče druge da pevaju. Tako časove daju Marija Šerifović, Mari Mari, Aleksandra Kovač, Aleksandra Radović, Ivana Selakov, Leontina Pat…
Sudeći po broju privatnih škola pevanja koje se otvaraju u poslednje vreme a i televizijskih emisija koje otkrivaju >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << „nove glasove”, izgleda da smo, osim za tenis i matematiku, i muzički daroviti. Ipak, poznati kompozitor Milutin Popović Zahar ne misli tako. Uprkos raznim audicijama koje su otvorene bez prestanka i okupljaju po nekoliko hiljada mladih željnih estradne karijere, on tvrdi da smo osrednje pa čak i slabije talentovana nacija za muziku i pevanje.
Naša muzika je prilično siromašna u odnosu na, recimo, italijansku ili rusku i muziku mnogih drugih nacija. Danas je pevanje velika mućka, a naročito komponovanje popularnih pesama, uveren je Zahar.
– Učiti odrasle ljude bez talenta da pevaju je uzaludan posao. Pevanju se uče odabrani pevači koji imaju talenta, onda se pevanje može donekle unaprediti, ali čovek bez sluha i bez ritma ne može da bude pevač. U našoj narodnoj muzici jako je malo onih koji mogu da nauče mlađe kako se peva pravilno, pa su zato mnoge škole pevanja zapravo tezga za nezaposlene pevače ili pevače kojima je prošlo vreme. Malo je pravih, a među malobrojne koji bi mogli ovaj posao da rade ubrojao bih Gordanu Stojićević, Merimu Njegomir i Anu Bekutu – ističe čuveni kompozitor.
Na naše pitanje da li bi otvorio školu pevanja Zahar kaže da je napisao knjigu o pevanju koja još nije štampana, ali da nikada ne bi otvorio školu, jer je to, kako kaže, velika muka.
Zašto muka?
– Zato što je teško reći roditelju da njegovo dete ne zna da peva. Može toliko da se uvredi da ne znate šta vas je snašlo – tvrdi Popović.
Pevačica Merima Njegomir, koja je, kako se to kaže, školovala glas, izgleda da je bilo hrabrija, pa se upustila u rad sa mladima. Doduše, izabrala je Muzičku redakciju RTS-a gde uči pevanju devojke i mladiće od dvadesetak i više godine, od kojih su neki fakultetski obrazovani. Različitih su profesija, ali im je zajednička ljubav prema narodnoj izvornoj pesmi. Ističe da su se RTS-u javljali talenti koji su želeli da nauče da pevaju i zato se javila potreba da ih neko podučava.
– Rad sa mladima je volonterski, moja želja kao renomiranog umetnika je da im prenesem znanje i talenat koji sam dobila, a nisam za njega platila. Zato moram da ga podelim sa drugima, to je zadatak svakog umetnika. Želela sam da pomognem mladim ljudima da naprave stepenik koji neće podrazumevati da im neko traži veliki novac ili neke druge protivusluge – ističe ova interpretatorka narodne muzike koja se oprobala i u operskim arijama.
Merima Njegomir napominje da oni koji su otvorili privatne škole pevanja, a imaju samo dve ili tri godine pevačkog staža rade tako jer nažalost uvek ima naivnih koji će doći da uče i da plaćaju. „Ne bih komentarisala šta drugi rade, ali da nema interesanata takve škole ne bi postojale” – kaže umetnica.
U pop muzici je takođe vrlo živo, u pedagoškom pogledu, jer su poznati pevači počeli rad na muzičkoj edukaciji, poput Marije Šerifović, Tijane Dapčević, Ivane Selakov, Mari Mari, nešto ranije krenula su Leontina, Aleksandra Radovića, Aleksandra Kovač…Pobednica Evrovizije 2007. godine, pevačica Marija Šerifović, odlučila je da otvori školu pevanja „Vivo” zajedno sa bratom Danijelom Pavlovićem.
Ovi poznati Kragujevčani su najavili da će se njihov princip rada razlikovati od već postojećih škola takvog tipa. Osim časova vežbanja glasa i usavršavanja muzičkog obrazovanja, polaznicima će pružiti i mogućnost rada u studiju, naučiti ih scenskom ponašanju kao i kontaktu sa medijima. U najavi uoči otvaranja škole „Vivo” Marija i Danijel su naveli da će predavanja držati i mnoge poznate ličnosti iz sveta šou-biznisa, grupa stilista, frizera i šminkera će takođe biti na raspolaganju za izgradnju vizuelnog identiteta polaznika, a najbolji učenici dobiće priliku da rade kao prateći vokali popularne pevačice. Hteli smo Mariju da pitamo još ponešto, o ceni, polaznicima, ali žalila se da je boli grlo i da ne može da govori.
Školu pevanja „Beogradski glas”, vodi kompozitorsko-producentski par Roman Goršek i Aleksandra Kovač. Školovanje traje godinu dana, podeljeno na dva semestra ili nivoa. Nakon završetka, najbolji učenici škole, dobijaju priliku da budu izvođači nekih od pesama na albumu „Beogradski glas”, koji se izdaje jednom godišnje sa kompozicijama Aleksandre i Romana.
Mlađi učenici, uzrasta od 7 do 14 godina, u društvu svojih vršnjaka, razvijaju sluh, vežbaju i pevaju kvalitetnu muziku. Muzika koja će se vežbati i na kojoj će se raditi sa decom, jeste muzika sa prvog albuma škole, pod nazivom „Beogradski glas 10”. Oni stariji (od 15 godina pa nadalje) naučiće najbitnije stvari o pevanju, i biće pripremljeni za profesionalno bavljenje popularnom muzikom. Nastava se, saznajemo, sastoji iz više segmenata: postavka tela, gimnastika disanja, vokalne vežbe, postavka glasa, praktično pevanje, rad u studiju, motivacija i postavljanje ciljeva.
Leontina Pat, do udaje Vukomanović, već duže vreme ne nastupa kao solo pevačica, ali komponuje za druge pevače i posvetila se radu sa decom u horu „Čarolija”, u kome pevaju i deca nekih poznatih ličnosti iz sveta politike, biznisa, muzike... Leontina nam je rekla se kod nje ne plaća čas već roditelji plaćaju mesečnu članarinu, a koliko ona iznosi, i da li je ista za sve, nije htela da otkrije jer to, kaže ne čine ni treneri u košarci ili karateu.
Inače, Leontina kaže da ne vodi školu pevanja već hor, zato što je škola vrlo zahtevna institucija i traži ozbiljan pristup.
– Studirala sam muzičku pedagogiju na Muzičkoj akademiji i ne bih se tako olako upuštala u deklarisanje nečega kao što je škola pevanja – ističe ona.
Nedavno je jedna članica hora „Čarolija” pevala argentinsku himnu na ceremoniji teniskog meča Srbija – Argentina u beogradskoj „Areni” i pobrala velike aplauze publike. Preko noći imala je oko pedeset hiljada posetilaca na „Jutjubu”, a postala je popularna i u ovoj južnoameričkoj zemlji. Naravno, skrenula je pažnju i argentinskih tenisera koji su joj uručili prigodne poklone. Hor radi ne samo u Beogradu već i u Smederevu i Požarevcu gde okuplja decu iz tih gradova, a čest je gost i na raznim opštinskim manifestacijama, kao i u raznim kampanjama.
Naravno, to što su pevači i pevačice privremeno posustali u nastupima na koncertima i posvetili se učenju drugih da pevaju, ne znači da se više ne peva u muzičkim školama i kulturno umetničkim društvima kao i ranije. Tako je, na primer, u „Loli “ škola horskog pevanja organizovana za dva uzrasta – za decu u Dečijem horu (od osme do trinaeste godine), a za omladinu u pripremnom horu.
Hor vodi magistar Muzičke akademije profesor Milovan Pantić, koji predaje i solo pevanje u jednoj beogradskoj muzičkoj školi. On smatra da je protivzakonito da neko predaje klasično solo pevanje ako nema završenu Akademiju.
– Ko vam garantuje da će vas neko ko nije diplomirao naučiti pevanju. To je sve, čini mi se, otimanje para. Ne treba čovek da završiti solo pevanje da bi pevao narodnu ili zabavnu muziku. Disanje se vremenom nauči, a svako ko ima talenta može da interpretira melodiju kad je čuje. Ja vodim i amaterski hor u „Loli” koji je fantastičan, jedan od najboljih horova u Evropi, a svi članovi su amateri, koji nisu imali časove solo pevanja, a ne znaju mnogi ni note, ali su talentovani, i imaju sluh, i nije im potrebna ni akademija ni solo pevanje – kaže Pantić koji ima tri diplome sa Muzičke akademije, sa teoretskog odseka, folklora i dirigovanja.
Dragoljub Stevanović
-----------------------------------------------------------
Kad klinci čačkaju nosiće
Mari Mari smatra da je za ono što ona radi bolje koristiti izraz muzička radionica nego škola pevanja. Jer, kako objašnjava, rad sa decom pre svega obuhvata muzičko opismenjavanje (učenje nota, muzičkih oznaka, itd.), sviranje na prilagođenim udaračkim instrumentima za decu, rad na razvoju govornog aparata kroz govorne vežbe i brzalice, razvoj ritma kroz ritmičke vežbe i sviranje na pomenutim instrumentima, razvoj sluha kroz pevanje i slušanje muzike... Na časovima se izvode i takozvani muzički instrumenti, na primer napune se čaše sa vodom ali nejednako tako da svaka proizvodi različiti ton kada se u staklo udari kašikom, pa se tako može čak i neka pesmica odsvirati.
– Kompozicije koje pišem za decu osmišljene su tako da svako
dete ima svoj odsek u kojem svira po tačnom ritmičkom modelu, i
peva, ili je muzička igra osmišljena sa pokretom kako bi se razvijala motorika. Pomoću govornih vežbi mnoga deca su ispravila nepravilan način izgovaranja pojedinih slova i reči uz stalno insistiranje na pravilnoj postavci govornih organa, usta, zuba , jezika i vilica, kaže naša sagovornica ističući da je jedan od velikih ciljeva radionice i taj da se na časovima deca druže, i da razvijaju osećaj za drugarstvo i timski rad... Kao jedan od primera kako se to postiže je sledeći: deca se postavljaju u krug i kao tim zajedno moraju da proizvedu zadati ritmički model. Čest slučaj je da je koncentracija slabija kod pojedinca, pa se prema takvoj deci primenjuju pedagoške mere koje ukazuju na značaj pojedinca u
timu.
– Dešavalo se da deca čačkaju nosiće ili grickaju nokte.
Napisala sam pesmu koja za temu ima upravo ovakve momente. Pesmicu smosnimili u studiju i pevali na našim nastupima i koncertima.... ubrzo sudeca prestala da to čine ili kada bi se desilo da se neko zaboravi, mi bismomu zajedno otpevali pesmicu i podsetili ga na to šta nije lepo – kaže Marija Marić-Marković, u muzičkom svetu poznatija kao Mari Mari, jedna od retkih sa estradne scene koja je diplomirala FMU, i to na odseku za muzičku pedagogiju. Profesorskim radom počela je da se bavi odmah po završetku
fakulteta, a u državnoj školi „Petar Konjović” radi kao profesor solfeđa i muzičke teorije već pet godina, dok u njenoj radionici ima oko 40 učenika od četiri do 10 godina.
-----------------------------------------------------------
Šta sa netalentovanima
Ne bi trebalo zanemariti i podatak da se u škole primaju i deca koja nisu talentovana. Mari Mari smatra da svako dete ima pravo, a trebalo bi da ima i mogućnost da se muzički obrazuje i razvija onoliko koliko ima prirodnih predispozicija, jer kako ističe muzika oplemenjuje svakog čoveka .
– Dodala bih da se kvalitet rada profesora ogleda najviše kroz napredak i razvoj dece koja u startu nisu imala zavidne muzičke sposobnosti. Po mojoj slobodnoj procentualnoj proceni rekla bih da trećina dece u Srbiji ima inicijalne muzičke sposobnosti tj. muzički talenat, dok se sa ostalima može raditi na razvoju muzičkih sposobnosti čiji bi napredak bio individualan, kaže Mari Mari.
Dok je princip rada Leontine Pat da se sa decom do sedam godina radi bez obzira da li su talentovana.
-----------------------------------------------------------
Pevanje se uči posle šesnaeste
Naši sagovornici posebno naglašavaju da je jako štetno učiti tehnike pevanja pre 16. pa čak i 17. godine. Sve do tog uzrasta mladi mogu da pevaju samostalno ili u horu, da uče pesmice, šlagere, ali ne i tehniku pevanja koja uključuje i disanje.
– Deca ne bi trebalo da rade nikakve tehničke vežbe da ne bi trošili glasnice. Vrlo je važno da se ne počne pre vremena, ali dete ne samo da može već je i poželjno da počne da uči neki instrument još sa pet-šest godina – kaže Merima Njegomir
Renomirane, tradicionalne muzičke škole ne uče decu pevanju u osnovnoškolskom uzrastu. Solo pevanje kao predmet izučava se samo u srednjim muzičkim školama, da bi se docnije moglo nastaviti sa obrazovanjem na muzičkim akademijama koje obrazuju operske pevače.
objavljeno: 03.10.2011
