Izvor: Večernje novosti, 16.Feb.2020, 21:10   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Aleksandra Radović: Najvažnije je da pesma dopre do srca

Više nemam potrebu da se bilo kome dokazujem, sada mi je samo važno da uživam u svojoj muzici Najnoviji album Aleksandre Radović juče je predstavljen publici širom regiona, i bez obzira na to što beskompromisno ide utabanim stazama kvalitetne pop muzike, ova vanserijska pevačica svakom novom muzičkom pričom ljudima koji razumeju njen izraz, emociju i poruku otkrije i deo sebe koji je do tada bio skriven ćutanjem. Ovog puta je to „Predvorje života“, čiju >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << simboliku otkriva ekskluzivno za Novosti Online, u prvom intervjuu po objavljivanju novih pesama, otvarajući vrata predvorja svoje muzike, života i godina u kojima je pronašla pravu sebe. * Novi album „Predvorje života“ predstavili ste na Dan zaljubljenih. Da li i ova muzička priča, kao i sve prethodne, slavi ljubav i šta je još čini posebnom? Novi album je, kao i svi prethodni, vezan za ljubav. Verujem da svi mi često preispitujemo sebe i pokušavamo da shvatimo suštinu ljubavi i uopšte odnosa u ljubavi, tako da i moje nove pesme prenose razmišljanja na tu temu. Šta su dobre i prave, a šta loše i pogrešne stvari, gde smo, možda, pogrešili, šta smo ispravno uradili, za čim žalimo, a šta nas usrećuje. To su, zapravo, glasna preispitivanja u kojima svako može da pronađe delić sebe i svoje ljubavne priče. * Svi vaši albumi nose veoma autentične nazive koji simbolizuju mnogo toga. Šta opisuje “Predvorje života”? Predvorje života je mesto na kome se trenutno nalazim, a to je, zapravo, ovaj život u koji su sve nas, u stvari, doveli naši izbori, dobri i loši, pravi i pogrešni. U tom predvorju života se nalaze svi naši uspesi i neuspesi, tuge i radosti, svi ljudi koje volimo. I u tom predvorju konstantno pokušavam da popravim sebe, trudeći se da svakog dana budem bolja, jer sagledavajući sebe sagledavamo svoje mane i nedostatke i tražimo način da se promenimo, budemo bolji, da se popravimo ne bi li se potpuno iščistili od svake loše misli i loše želje i postigli radost i mir u srcu, težeći ka onom savršenom i čistom – ka ljubavi. foto: Teodora Grkinić* Iz albuma u album podižete lestvicu kvaliteta i pomerate granicu u pogledu još dubljih emocija. Šta je ovog puta, u tom smislu, bilo najinspirativnije? Mislim da je ovaj album teži od prethodnog, iako se stalno trudim da svaki naredni bude lakši, sa vedrijim i pozitivnijim notama, ali to ipak ne izlazi iz mene, jer se neke pesme same proguraju preko reda i dođu tamo gde, očigledno, treba da budu. Međutim, ovaj album je interpretacijski i aranžerski dosta jednostavniji. Sve je čisto i svedeno, produkcijski je divan, tako da jednostavnost i čistota oslikavaju sve pesme. Po tome se razlikuje od većine prethodnih. Sasvim je rasterećen, nema nikakvih vokalnih bravura, ispevavanja i prepevavanja, sve je veoma jednostavno, jer sam u fazi života kad mi to nije bitno. Više nemam potrebu da se bilo kome dokazujem, sada mi je samo važno da uživam u svojoj muzici. * Da li je u tome suština? Da je lepota upravo u toj jednostavnosti? Baš tako, i to me je vratilo na početak karijere, kada sam otpevala pesmu „Kao so u moru“ u kojoj nema ničeg specijalnog, ni u pogledu melodije, ni harmonski, ali je ona toliko iskrena, čista i lepa i primećujem da, s godinama, sve više težim estetici upravo te balade. Najlepše stvari u životu su uvek najednostavnije. * Pesma „Gde ćeš ovu noć“ je najavila album i naišla na veliki uspeh. Zašto ste baš nju odabrali da otvori vašu novu muzičku priču? Ta pesma energetski i muzički oslikava ono po čemu sam prepoznatljiva i slična je atmosferi prethodnog albuma. Želela sam da oslušnem da li su ljudi još uvek u emociji albuma „Carstvo“ i ispostavilo se da jesu, što je zaista lepo, pa verujem da će im se i novi album dopasti, jer ima zaista sjajnih, čak i boljih pesama od ove. foto: Andreja Damnjanović* Postoje li noći iz kojih ste morali da pobegnete iz mraka? Sopstvenog, tuđeg, životnog? I šta vam najviše pomaže da istrajete na putu do svetla? Pre svega sagledavanje mraka, jer čovek, dok god beži od toga da postoji mrak u njemu, taj mrak traži u drugima, i oni su razlog tame koja ga, pod znacima navoda, okružuje i čini nesrećnim. Sagledavanje sebe i svog ličnog mraka može da pomogne čoveku da bude bolji i da do njega prodre svetlost, jer kroz to preispitivanje popravljamo sami sebe i jedino tako izlazimo na pravi put. * Čime se kao profesionalac ali i izrazito emotivna žena rukovodite pri stvaranju ili odabiru novih pesama? Da li vam srce uvek pokaže put? Počela sam da se otvaram u pogledu mišljenja svojih saradnika. Ranije sam bila vrlo isključiva po pitanju pesama i pošto-poto stavljala na album one koje su se meni dopadale, iako su mi govorili da nisam u pravu. Sada sam već timski igrač, okružena sam ljudima kojima verujem i kada mi kažu da nisam objektivna nemam problem da ih poslušam, što ranije nije bio slučaj. Ipak, uvek mi je najvažnije da pesmu osetim, da ona dopre do mog srca i kad je otpevam s ljubavlju, sigurna sam da će je i publika doživeti na pravi način. * Šta ste kroz nove pesme i ovaj trenutak svoje karijere shvatili o sebi? U čemu još više sazreli, možda se i promenili, naučili? Na jedan način se vraćam sebi, suštini svog bića. Trudim se da živim jednostavno, što je čistije moguće i tako pronalazim mir. Ali, ponekad ostanem bez reči, jer sve ovo što se danas dešava, na svim nivoima, čoveka često obeshrabri. foto: Teodora Grkinić* Šta ipak daje istrajnost u toj borbi i veru da nije uzaludna? Sreća koju vidim kod ljudi kada pevam je razlog mog bavljenja muzikom. Ako ga ne vidim inače, u svakodnevnom životu, on se pojavi sa tim ljudima kroz njihove emocije, lica, poruke, pisma i obraćanje, kada mi kažu da su uz moju muziku prošli teške periode u životu, prevazišli ih, prežalili neke stare ljubavi i opet se zaljubili. To me vodi i mislim da je u tome suština bavljenja ovim poslom, umetnošću uopšte. Muzika kroz nas dodiruje srca drugih ljudi, svesno ili nesvesno, i predstavlja lek. Mene leči to što moja muzika leči druge. foto: Nemanja Novaković* Jeste li uspeli, posle toliko godina, da prihvatite svoju bol i tugu kao sastavni deo sebe i svojih pesama, da se oslobodite okova i nosite ih sa osmehom? Uspela sam i srećna sam zbog toga, jer svaki put kad čovek ide protiv sebe, to je ona priča s početka, i kad stalno misli da su drugi krivi zbog njegovog nezadovoljstva, izlaza nema. Ali, kad prihvatite sebe sa svim svojim greškama, manama, gresima i tugama koje svi imamo, onda polako počinjete da se okrećete sebi, da se preispitujete i, malo po malo, svesno i voljno, počinjete da se menjate. Prihvatiš da si takav kakav jesi i trudiš se svakog dana da budeš bolji. Mnogo puta ne uspe, ali u trenucima kada u malome uspeš, osetiš u srcu neizmernu zahvalnost Bogu i radost.
Pogledaj vesti o: Aleksandra Radović

Nastavak na Večernje novosti...