Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 10.Okt.2015, 10:30   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Potrebno više davalaca organa

U Srbiji nema dovoljno davalaca organa, a skoro 600 pacijenata čeka transplantaciju bubrega, 65 njih nada se "novoj" jetri, dok je za 60 pacijenata presađivanje srca jedina šansa za preživljavanje.

To pokazuju podaci Uprave za biomedicinu, čiji direktor Nenad Milojičić u izjavi Tanjugu kaže da su ove godine urađene 22 transplantacije bubrega, četiri presađivajna jetre, a petoro bolesnika "dobilo" je srce i šansu za novi život.

Milojičić je, povodom Evropskog >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << dana davalaca organa, koji Srbija dočekuje na dnu liste po broju donora, ukazao i da je u Srbiji do danas potpisano oko 118.000 donorskih kartica.

Broj potpisanih donorskih kartica je indikator upoznatosti jedne nacije sa programom presađivanja organa, te se građani Srbije, koja broji oko sedam miliona stanovnika, ne mogu smatrati upoznatim sa značajem tog programa.

"U Srbiji je potrebno oko 1,5 do dva miliona donoskih kartica da bismo mogli da kažemo da je cela nacija upoznata sa procesom transplantacije", kaže Milojičić.

Na pitanje kako podići svest građana da davanjem organa, produžavaju život onome kome je transplantacija jedini vid lečenja, Milojičić kaže da je neophodan zajednički rad države, Ministarstva zdravlja, ali i medija i udruženja pacijenata.

"Zajednička kampanja i davanje na značaju programa transplantacije je ključ za veći broj donora, i samim tim i više transplantacija", naveo je Milojičić.

Takva kampanja koja promoviše davalaštvo organa, pod nazivom "Produži život", u Srbiji je pokrenuta 2009. godine, ali Milojičić ukazuje da se kampanja, i sam proces transplantacije nikad ne završava.

On je objasnio da se donorske kartice potpisuju dobrovoljno, ali je, nakon smrti pacijenta, i to samo posle moždane smrti, potreban pristanak porodice preminulog.

Potpisivanje donorske kartice je, ipak, vid promocije transplantacije a, iako nema zakonsku obavezu, veći broj kartica značio bi da je naše društvo svesno značaja presađivanja organa i povećalo bi broj spasenih života.

Transplantacije se obavljaju na Vojnomedicinskoj akademiji, u Kliničkom centru Srbije, Kliničkom centru Vojvodine, KC Niš, kao i na Univerzitetskoj klinici u Tiršovoj, gde se radi pedijatrijski program presađivanja.

U svih pet centara obavljaju se presađivanja bubrega, u tri transplantacije jetre, dok se samo u KCS vrše operacije na srcu.

U Urgentnom centru KCS-a, vrše se samo operacije presađivanja jetre, a doktorka Nataša Petrović, već dve godine je član tima koji pacijentima na taj način produžava život.

Kako kaže, tim je u stalnoj pripravnosti, a lekari uklapaju godišnje odmore kako bi uvek bili na raspolaganju ukoliko dođe do situacije da je moguće uraditi transplantaciju.

Ona je Tanjugu rekla i da je lista potencijalnih primalaca duga i svakog dana sve duža, a da je donora malo, ističući da je za devet meseci ove godine, u KCS, od 12 potencijalnih donora, na zaveštanje organa pristalo samo šest porodica.

"To je ono na čemu treba raditi - objašnjavati ljudima kolika je humanost programa transplantacije", kaže Petrović.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...