Izvor: RTS, 17.Feb.2023, 13:50
NS prsten - odgovor na globalno zagrevanje
Institut za ratarstvo i povrtarstvo iz Novog Sada ponudio je model pod nazivom "NS prsten" kojim želi da poveže sve u lancu proizvodnje od ratara do vodoprivrednih preduzeća. Namera im je da savetima i naučnim rešenjima odgovore na globalno zagrevanje i nedostatak vlage u zemljištu.
Poljoprivrednik Dario Idvorean iz sela Jankov Most kod Zrenjanina obrađuje 110 jutara zemlje. Zbog suše, prazna mu je kotarka za kukuruz. Pošto >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << nema navodnjavanja na njivama, borbu protiv suše vodiće tako što će probati više načina rada.
"Možemo da probamo sa ranijom setvom i sa plodoredom i sa čistim njivama. Rane sorte", kaže Dario Idvorean.
Kada se ne poklope svojstva hibrida i vremenske prilike i mali procenti donose velike štete.
"Imamo smanjenje prinosa za tri posto, ne daj bože za pet posto. To je jako velika cifra u smislu konačnog prihoda koji možemo da ostvarimo u proizvodnji kukuruza. I tehnološkim rešenjima, ali i sortimentom mi pokušavamo da ublažimo ove klimatske ekstreme", smatra Goran Bekavac iz Odeljenja za kukuruz.
U Institutu za ratarstvo i povrtarstvo iz Novog Sada žele da pomognu svima u lancu proizvodnje - kako da rade za prinos, kvalitet i tržište.
"Proizvede se deset tona kukuruza, ali taj kukuruz stoka neće da jede. Pa onda zovu i pitaju u čemu je problem. Problem je u hemijskom sastavu. Tako da uvek treba voditi računa za koju namenu se taj hibrid gaji", objašnjava Dragana Latković iz Instituta za ratarstvo i povrtarstvo.
Među retkima u Evropi imamo uljanu repicu koja se seje u proleće, pa se izbegava suša tokom nicanja.
"Evropa je "gladna" biljnih proteina. Kada se raspisuju projekti, sada se uljana repica, suncokret i još neke biljne vrste, sve one koje imaju preko 15 odsto proteina, one se sad vode kao uljano-proteinske biljne vrste. I na taj aspekt sadržaja proteina jako se gleda", kaže Vladimir Miklič iz Odeljenja za uljane kulture.
U protekloj deceniji suša je prisutna skoro svake druge godine. U dve izrazito sušne sezone šteta se procenjuje na više od 5 milijardi dolara.
Pogledaj vesti o: Zrenjanin
