Izvor: B92, 17.Mar.2011, 17:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Da li nam trebaju nuklearne elektrane?
Zemlje članice Evropske unije više od 30 procenata ukupno iskorišćene električne energije dobijaju iz nuklearnih elektrana.
Posle zemljotresa u Japanu i preteće nuklearne katastrofe, ovi su objekti ponovno došli u prvi plan - javnost strahuje, stručnjaci analiziraju, a političari moraju nešto da preduzmu.
Na evropskom kontinentu aktivno je ukupno 195 reaktora. Najviše ih ima >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << Francuska (58), Rusija (32), potom Velika Britanija (19), Nemačka 17 i Švedska 10, preneo je radio "Slobodna Evropa".
Interesantno je da su, nakon katastrofe u Černobilju pre 25 godina, nove reaktore gradile jedino Francuska i Britanija, Nemačka i Švedska su proglasile moratorijum na gradnju, a Italija je zatvorila sve nuklearne elektrane.
Nuklearna katastrofa u Japanu, čiji smo svedoci i čiji ishod još nije izvestan, izazvana je zemljotresom i cunamijem. Iako je malo verovatno da se takav potres može dogoditi na evropskom tlu, ova nesreća je ojačala anti-nuklearno raspoloženje u Evropi.
Francuska svoje nuklearne elektrane i prateću vojnu industriju smatra garantom svoje nezavisnosti i globalnog značaja. U Nemačkoj, s druge strane, nuklearke imaju negativnu konotaciju: što zbog skoro 50-godišnjeg straha da bi baš Nemačka mogla biti poprište eskalacije Hladnog rata, što zbog visoke svesti o očuvanju životne sredine.
Nakon Fukušime prvu političku štetu doživela je nemačka kancelarka Angela Merkel, koja je pritisnuta javnošću, naredila tromesečno zaustavljanje svih reaktora i potpuno zatvaranje nuklearki koje su građene pre 1980. godine.
Italija je jedna od prvih evropskih država koje su gradile nuklearke. Za razliku od drugih, nisu to radili zato da bi se dokazivali kao nuklearna sila, već su, nakon energetske krize 1973. godine hteli da sačuvaju rezerve svog prirodnog gasa. Kad je doneta odluka o zatvarnju svih reaktora, Italija se opredelila za uvoz energije zbog čega struja u toj zemlji košta više nego u ostalim zemljama EU.
U Velikoj Britaniji postoji sporazum između laburista i konzervativaca o tome da su nuklearne elektrane neophodne kako bi se očuvala energetska nezavisnost. Zato nema razlike u stavovima prema ovom pitanju bez obzira da li je na vlasti levica ili desnica.
U Švedskoj su, nakon japanske nesreće, zaključili da neće biti preispitivanja odluke o zabrani gradnje novih nuklearki, dok je u Francuskoj nuklearna industrija deo državnog prestiža i skoro pa glavna industrijska grana.
Ne samo da godišnje zvanični Pariz od izvoza struje zaradi tri milijarde evra, nego francuske kompanije Areva i Alston izvoze i nukleranu tehnologiju. U toj zemlji, ni nakon nesreće u Japanu, niko ne razmišlja o mogućnosti zatvaranja nuklearki jer Francuska nema alternativu za proizvodnju energije.
Pogledaj vesti o: Zemljotres
