Izvor: Večernje novosti, 29.Jun.2014, 23:10   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Japan Srbiju ne zaboravlja

KADA je marta 2011. godine razorni zemljotres pogodio Japan i teško oštetio nuklearnu elektranu Fukošima izazvavši ekološki incident ravan Černobilju, prva zemlja iz Evrope koje je uplatila novčanu pomoć posle katastrofe, bukvalno istog dana, bila je Srbija. Da čudo u Japanu bude veće, naknadno se ispostavilo da su i građani Srbije, mimo svoje vlade, uplaćivali pomoć koja je u konačnom iznosu bila veća od >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << državne pomoći. Mesecima posle nesreće u Japanu, kada se podvlačila crta ispod salda uplaćenog iz celog sveta ovoj zemlji, ispostavilo se da je Srbija na visokom devetom mestu po poslatim novčanim sredstvima. Tri godine kasnije, kada je 15. maja u vestima video potopljeni Obrenovac, IT inženjer Terujoši Adači je, kaže, „bol i strah ljudi iz poplavljene Srbije osetio u svojim grudima“. Prvo je pozvao prijatelje u Beogradu da pita kako su i kako su prošle njihove porodice u nesreći. Znao je da mora i da deluje. Prilika se ukazala već 28. maja kada je u Tokiju bio zakazan IT seminar: Saradnja japanskih kompanija sa IT sektorom u Srbiji. Raspitao se kod njegovih prijatelja koje japanske kompanije dolaze i njima je uputio pismo podsećanja ko je Japanu prvi pritekao u nevolji kada im se desila „Fukošima“. Na dan seminara, menadžeri i stručnjaci iz renomiranih japanskih kompanija, prilikom ulaska u salu, prvo su prilazili stolu za kojim je sedeo srpski ambasador Nenad Glišić. Predavali su čekove za pomoć Srbiji, a tek zatim zauzimali svoja mesta u sali. Inženjera Terujošija Adačija, u društvu prevodioca Emine Takahaši i srpskih poslovnih prijatelja, sreli smo u bašti jednog beogradskog restorana.O TOME SE NE GOVORI Koliko sredstava ste prikupili na vašem IT donatorskom skupu, upitali smo Adačija. - O tome Japanci ne govore - ljubazno nas je odbio. Možete li nabrojati japanske firme koje su pomogle, glasilo je drugo pitanje. - Nemam dozvolu tih kompanija ni da ih pominjem, ni da govorim šta su učinili - objasnio je Adači. - Kod nas u Japanu prirodne katastrofe su najučestalije na zemljaljskoj kugli i mi smo, moglo bi se reći, navikli bes prirode - kaže Adači. - Ipak, udar u martu 2011. godine i njegove posledice zabrinule su celu naciju. Kada mi je prijatelj, takođe IT stručnjak, ukazao da je Srbija prva čija je vlada uplatila novčanu pomoć mojoj zemlji, priznajem, bio sam zbunjen. Simpatični inžinjer iz Japana krajnje iskreno navodi da ni on, ni njegovi prijatelji nisu znali čak ni gde se Srbija nalazi. Objašnjenje o geografskom položaju potražio je na interenetu, a onda je usledio novi šok. U Srbiji prosečna plata iznosi 350 evra! „Zar je moguće?“, upitao se Japanac. Terujoši kaže da je odlučio da mora da dođe u Srbiju i da „vidi ljude“. Put je pripreman skoro dve godine. Grupa IT inženjera zatražila je od svoje ambasade da im organizuje nekoliko susreta sa kolegama iz Srbije, da ne dolaze samo turistički. - Beograd nam se odmah dopao. Ljubazni ljudi, hrana... Ali Srbi su nas još jednom iznenadili - nastavlja naš sagovornik. - Posle prvih susreta sa kolegama iz struke shvatili smo da imamo posla sa vrhunski obrazovanim IT svetom. Naš sagovornik navodi kako je sledeća stvar koju su uradili u Begradu bila „provera“ naših fakulteta. Zanimalo ih je gde su njihove srpske kolege učile škole, kada tako dobro barataju sa najsavremenijim IT alatima i kada pišu tako dobra softverska rešenja. - Vaši fakulteti su sjajni. Vi u korak pratite tehnička dostignuća - ističe Adači. - Još pre godinu dana smo znali da ćemo sarađivati. Osetio sam se obaveznim da učestvujem u pružanju pomoći Srbiji, jer ja, Terojuši Adači, predstavljam simbolično Japan kao zemlju. Hteo sam da dam primer i drugim mojim zemljacima. Na kraju razgovora Adači širi ruke i dodaje: - Ni mi Japanci, ni vi Srbi ne znate koliko su naša dva naroda slična. Ja i moje kolege smo zapanjeni. SAMOINICIJATIVA Emina Takahaši, od oca Japanca i majke iz Gornjeg Milanovca, prevodila je naš razgovor. Ona je ranije radila pri srpskoj amabasadi u Japanu, a posle Fukošime je došla u Srbiju i sada radi kao prevodilac u Beogradu. - U Beogradu i Srbiji trenutno živi i radi 132 Japanca - kaže Emina. - Kada su se dogodile poplave, svi ovi ljudi su bez ikakvog naređenja i saveta iz Tokija počeli da sakupljaju pomoć za postradale. Odneli smo je u Krupanj.
Pogledaj vesti o: Zemljotres u Japanu,   Zemljotres

Nastavak na Večernje novosti...