Izvor: Dzungla.org, 31.Dec.2013, 14:07   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Zdravko Čolić: Ne pišem domaći ćerkama

MEGA zvezda Zdravko Čolić (62) je u 2013. objavio 14. studijski album „Vatra i barut“ i publiku na prvu loptu osvojio sjajnom baladom „Što ti dadoh“. Najpopularniji pop pevač na Balkanu komponovao je čak devet numera na albumu, a u razgovoru za „Novosti“ otkriva da će se uskoro uputiti u Rio de Žaneiro, kako bi tamo, sa Darkom Bajićem i fudbalerom Dejanom Petkovićem Rambom, snimio spot za pesmu „Rio“. Ipak, Čola je najponosniji na pesmu „Sarajevo“, kroz >> Pročitaj celu vest na sajtu Dzungla.org << koju se provlači špica Zimskih olimpijskih igara koje su 1984. održane u glavnom gradu Bosne i Hercegovine. – Pre 30 godina Zoran Redžić i Nikola Borota su me našli u vikendici i otišli smo u studio da snimimo špicu Olimpijade – kaže nam Čolić. – Niko nije znao čiji je glas podvučen ispod crtanog filma o Vučku. Sarajevsko „Oslobođenje“ je tih dana objavilo da je na nekoj fešti u Majncu, pred 50.000 ljudi, na programu bila i imitacija Vučkovog zavijanja sa špice. Čak 40 najboljih takmičara dobilo je nagrade. Verovatno su to bili neki Grci, Turci ili Bosanci, koji znaju da zavijaju (smeh). Predložio sam pokojnom Đorđu Novkoviću da od teme napravimo pesmu, ali nemačka diskografska kuća nije bila zainteresovana. Kada smo Raka Marić i ja išli u Sarajevo na Bregin koncert, on mi kaže: „Kako ono ide, Čola, Sarajevooo!“ Pođe mi za rukom da komponujem muziku, novinar Peca Popović mi je našao stihove Duška Trifunovića „od čega se to sija, od dragih imena, sija od lepote sarajevskih žena“, a Bajaga ih je složio u pesmu. * A otkud tehno „Šok, šok“? – Hteo sam da to bude duet, ali mi nije vuklo na to. Dvoumio sam se između ove i pet-šest stvari koje sam izbacio, pa sam hteo da je dam nekom ko se bavi elektronskom muzikom. Na kraju sam nazvao Nikšu Bratoša, koji je uz pomoć Davida Vurdelja uradio aranžman drugačiji od svega. Ima taj etno foršpil. Legao mi je Bajagin tekst sa trošenjem para. Može to biti ćerka, žena, ljubavnica ili prijateljica koja troši novac, dok ti vraćaš dugove. Svakidašnja je priča. Starijoj ćerki Uni je „Šok“ najbolji. Voli kad ima više ritma. * Posle Novog Sada, Bara, Budve i Bora, kada ste za doček pevali na trgovima, 2014. ćete dočekati u hotelu u Petrovcu?“ARENA“ NAJPRISTOJNIJA * KAD krećete na turneju i gde ćete pevati u Beogradu? – Voleo bih da imam malo više koncerata u 2014. jer se najbolje osećam kad pevam. Verovatno ćemo sa koncertnim aktivnostima ozbiljnije krenuti na proleće, a što se tiče turneje po Srbiji i regionu, nastupi će uslediti na jesen. „Arena“ je najpristojnije mesto za beogradski koncert, jer ljudi mogu i da sede i da stoje. Nisam je radio od 2005, a od koncerta na Ušću već su prošle tri godine. – Biće to intimniji i opušteniji doček. Nije naporno, kao Las Vegas u malom. Verovatno će biti nekih političara i gostiju iz inostranstva. Kraće ću pevati nego na trgu, ali se veselim tome. A i šta bismo mi muzičari radili da ne pevamo za Novu godinu? Podrazumeva se, uđe ti u krv. Bolja je priča i manje odgovorna nego trg. * Kakva vam je bila 2013? – Prosečna. Snimio sam novi album, a najponosniji sam na nagradu grada Sarajeva „Isa-beg Isaković“ u oblasti umetnosti. To je vanstranačko priznanje. Konkurencija je malo nefer, ima tu divnih književnika, slikara, ljudi koji možda više zaslužuju nagradu od mene. Tri najznačajnija datuma u životu su mi vezana za Sarajevo – 1972. kada sam pobedio na „Šlageru sezone“, dan kada sam diplomirao i noć dodele nagrade mog rodnog grada. * Jeste li okitili jelku? – Pre nedelju dana, ćerke su kitile, a ja sam malo pomagao. Sada imamo veštačku jelku, a ranije smo kupovali one sa busenom. Pa kad prođe Nova godina, ja je posadim. Dve su mi se primile, pored trim-staze na Banovom brdu. * Čime će Deda Mraz obradovati vašu porodicu? – Una je naručila neke čizmice, a Lara igračku sa forom, tako da će Deda Mraz morati da im donese poklone. Građanima Srbije i sebi, osim zdravlja, želim mir koji je najvažniji na ovim prostorima. * U knjizi „Kako smo propevali“ Ivan Ivačković piše da je početkom sedamdesetih bila tolika pomama za vama, da ste postali četvrta samoupravno–socijalistička ikona, uz Tita, partiju i armiju? – Ha, ha, ha… Dobra je ilustracija, imao sam značajnih medijskih udaraca u tom periodu, prvi sam radio koncerte na stadionima… * I uvek je ritual isti – Čolić izađe na binu, a žene padnu u trans? – Taj muško-ženski odnos je nešto što ne prestaje i ima svoju energetsku priču. Nemam pojma zašto su žene baš mene izabrale. Ranije sam imao bolju komunikaciju sa fanovima, svi smo đuture izlazili i družili se na večerama i u diskotekama. Sada se to sve uozbiljilo. Organizatori ne dozvoljavaju nikom da mi priđe. Nekad mi zafali bliski kontakt sa publikom. Ta druženja se još jedino dešavaju u Dalmaciji i Makedoniji. * Šalju li vam obožavateljke i danas ljubavna pisma? – Imam više mobilnih, a neke obožavateljke znaju neke od brojeva. Nisu to izlivi ljubavi, više su čudne poruke koje me nekad obraduju, a nekad mi zasmetaju kad ih pročitam. Više niko ne piše pisma. Nekada sam ih dobijao u džakovima. Sećam se u vojsci, pa onda vojnici na straži kad im je dosadno uzmu i čitaju. Odgovarao sam na pisma kad god sam mogao. I tata je pomagao i slao moje slike i autograme. Danas niko ne traži autogram, sad je moderno slikanje uživo, pa odmah na „Fejsbuk“. Nemam svoj profil. Ima 50 Zdravka Čolića, ali nisam nijedan od njih. * Pomažete li ćerkama oko domaćih zadataka? – Mogu ti reći da deca sama rade, ja slabo, nema potrebe zasad. Una je šesti razred, a Lara drugi. Ne znam ni da li bih znao? Sad je bilo nešto oko muzičkog, pa je tata objašnjavao note, ritmiku i podele taktova. Uvek mogu da im pomognem oko istorije i geografije koje volim, ali matematiku i kojim postupkom da dođu OpširnijeVečernje Novosti

Nastavak na Dzungla.org...