Izvor: Poznati.info, 11.Nov.2012, 17:31 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Više od legende: Zdravko Čolić
Sličan njemu ne postoji, a čini se da neće ni postojati. Biti večan, uvek na samom vrhu estradne piramide želja je svih koji se bave javnim poslom, a on to jeste. Biti mlad, lep, podjednako zavodljiv i poželjan, zgodan i fit, uprkos godinama koje prolaze pošlo je za rukom samo čuvenoj Barbiki i njemu. On je najveća muška zvezda, na prostorima bivše Jugoslavije, „vatra koja je davno zapaljena i još gori u nama“, zvezda koja se ne gasi, dobar izgled koji se ne menja, glas koji >> Pročitaj celu vest na sajtu Poznati.info << ne gubi jačinu. On je Zdravko Čolić- večiti Čola!
Država u kojoj se proslavio i stekao slavu davno ne postoji, izbrisana je sa svih geografskih karti, a on još uvek sa podjednakim, možda i većim uspehom, hara „od Vradara pa do Triglava“, peva, zabavlja, žene baca na kolena i živi je dokaz da muzika ne poznaje granice, ne pristaje na ratne i političke razmirice. Pored Lepe Brene koja je ženski simbol, on je najveća muška zvezda i najoriginalnija ličnost YU mitologije. Zdravko Čolić je sublimacija muzičkog talenta i fizičke lepote, kada tome dodate obavezni „X“ faktor dobijete zvezdu poput njega. Iako je muzička scena bivše Jugoslavije za sobom ostavila tri „večita dečaka“, Sašu Lošića, Borisa Novkovića i Zdravka Čolića, samo je Čola „obasjan“ večitim šarmom i sposoban da i dan danas zavodi, bude poželjan, da stiče nove obožavataljke a ljubav starih ne gubi i ljubomorno čuva samo za sebe.
Zdravko Čolić je verovatno jedina muška zvezda na koju se danas „lože“ tri generacije žena. Neke od onih koje su u njega bile zaljubljene na Marakani 1978.godine, i verovale da će baš njih oženiti, u međuvremenu su se udale, dobile ćerke koje su takođe volele Zdravka, a danas i ćerke njihovih ćerki se podjednakim žarom zaljubljuju u Ćolu. Nikome nije pošlo za rukom da poseduje takvu hordu obožavateljki, vernih i večito zaljubljenih. Ogromnu popularnost Zdravko Čolić duguje pre svega svom dobrom glasu i pesmama koje su gađale pravo u srce. U maniru svetskih zvezda uvek je delovao nedodirljivo, večito ekskluzivan i neuhvatljiv. Brojni tračevi, nikada demantovani, priče o njemu koje su dostizale nivo mita i urbanih legendi, samo su učvršćivale njegovu poziciju najveće jugoslovenske pop zvezde.
Stilski eksperimenti prolazili su bez kritike. Zdravku Čoliću je sve bilo dozvoljeno
U medijima se ne pojavljuje često, jedna je od retkih javnih ličnosti koja poseduje overen vlasnički list na sopstvenu privatnost koju ne deli sa javnošću. Na televiziji se gotovo uvek pojavljuje u specijalno, za njega režiranim šou programima, ne gostuje po emisijima magazinskog i porodičnog tipa, Čola ne otvara svoja vrata TV kamerama, ne peva karaoke, ne dinsta luk u nedeljnim popdnevima, ne okreće točkove sreće, ne vadi bingo kuglice iz providnog bubnja i ne vozi izlicitirani automobil na kućnu adresu dobitnika. To njemu nije potrebno, suviše je veliki da bi se bavio takvim stvarima. Sa druge strane često je na naslovnim stranama visoko-tiražnih „people“ magazina ali nikada bez povoda i ekskluzive. U izjavama odmeren, nije akter nameštenih paparaco fotografija, ne ogovara kolege, ne komentariše aktuelnu političku situaciju, ne ulazi u medijske ratove i ne učestvuje u skandalima čak i onda kada pokušaju da mu ih nametnu.
Čolić se ne obazire i samo radi ono u čemu je najbolji, puni hale i stadione, nikada prostore koji se mogu porediti sa birtijama, kafanama i dijasporskim restoranima. Iza njega je uvek kompletan bend, prateći vokali, dobra rasveta i ozvučenje, ništa se ne propušta slučaju jer sve što je manje od najboljeg i najprofesionalnijeg nije u njegovom maniru. Zdravko Čolić je svojim radom i ponašanjem na estradnom nebu uspeo da zaseni i nadživi mnoge svoje savremenike i saradnike. Kornelije Kovač, kompozitor njegovih najvećih hitova, gotovo da više i ne komponuje, Arsen Dedić bira sa kime će sarađivati, a mnoge i odbija, Lokice Stefanović i njene baletske trupe koja ga je pratila na turneji „Putujući zemljotres“ retko ko se seća. Grubo je reći ali činjenica je da su svi oni ostarili, zbabili se i zdedili, svi sem njega. Plejada kompozitora, tekstopisaca i aranžera dobila je svoje naslednike, svi sem njega.
Čini se da je mlađi i u nikada boljoj formi. I taman kada pomislimo da se povukao i da više neće pevati on se na scenu uvek vrati pompezno u stilu i maniru velike šou-biznis zvezde. Njegov poslednji album koji se pojavio 8.marta 2010.godine „Kad pogledaš me preko ramena“ je jednostavnog omota sa retuširanom fotografijom koja podseća na njegov izgled iz dobrih starih osamdesetih i uz sponzorstvo MTS-a, cd se mogao nabiviti na svim trafikama po simboličnoj ceni od 200 dinara uz koji ste mogli da dobijete i karticu sa 066 brojem i 200 dinara kredita, kao i besplatne razgovore sa tri prijateljska broja do kraja 2010.godine. Ali kako se sve menja, ništa sem omota ne podseća na Čolu iz sjajnih osamdesetih. Činjenica da je on toliko dobar pevač da može da peva i recepte za torte, kao da je prilikom realizacije ovog albuma bukvalno shvaćena.
Ispod čak deset kompozicija kao autor muzike potpisan je Čola, da li zbog krize autorstva ili iz potrebe da se uštedi nigde nije napisano. Fantastično pevanje ne može se osporiti ali melodije koje koketiraju sa etno muzikom i još više narodnjački tekstovi paraju uši, svima pa čak i onima koji se u Zdravka Čolića kunu. Album je sniman u Beogradu, Zagrebu i Londonu, široko nema šta. Ovoga puta kao saradnik izostao je Đorđe Balašević koji mu je na prošlom i predprošlom albumu napisao nekoliko hitova. Ipak uz obaveznu Marinu Tucaković kao tekstopisci pojavljuju se Bjaga, Bora Đorđević, Čuturilo i Duško Kovačević. Da Čola daje šansu svima dokaz je balada „Pamuk“ koju je napisala mlada i plodonosna Aleksandra Milutinović čije su pesme do sada pevale Goca Tržan, Marija Šerifović, Aleksandra Radović, Ivana Selakov i Nina Badrić. Zdravka Čolića već deceniju unazad bije glas kako je počeo da peva narodnjake, sevdalinke i pesme koje po svom žanru pre ulaze u kafanu nego u diskoteku gde su se nekada puštale. Album „Kad bi moja bila“ koji je radio sa Goranom Bregovićem kao da mu nikada neće biti oprošten. Sudeći po informacijama i tiraž ovog poslednjeg „narodnjačkog“ albuma planuo je preko noći.
Da li je publika još uvek slepo naklonjena Čolić ili je on počeo da se priklanja njoj više nije ni važno. Marakanu je napunio tri puta, pa je poslednji koncert održao na Ušću. Ipak postavlja se pitanje da li vlasnik najlepše ljubavne balade „Ti si mi u krvi“ sme sebi da dozvoli da otpeva „sjeva minjak puko ribnjak“? Pored ove postoji još mnogo pesama zbog kojih nam je Zdravko Čolić još uvek u krvi, i zbog kojih mu praštamo i ovakve blamaže. Energijom koju poseduje, u belom odelu sa mikrofonom u ruci, apsolutni je vladar svake scene na kojoj se pojavi i još uvek je sposoban da svojim delom zapuši usta svima koji misle suprotno. Već smo rekli da je „jedna Brena“, ali očigledno je da je Čola večit.
Izvor: wannabestars.rs
