Izvor: Press, 30.Nov.2010, 01:43 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Radom lečim tugu
ZDRAVKO ČOLIĆ: Ova godina je bila veoma teška, izgubio sam i majku i oca. Supruga i ćerke su mi pomogle da prevaziđem krizu. Vratiću se koncertima da bih zaboravio loše stvari
Zdravko Čolić želi da što pre zaboravi 2010. godinu. Legendarni pop pevač, koji je za samo osam meseci ostao i bez majke i bez oca, za Press kaže da tugu leči radom i promocijom >> Pročitaj celu vest na sajtu Press << albuma „Kad pogledaš me preko ramena".- Ova godina je emotivno bila veoma teška za mene, jer sam za kratko vreme izgubio dvoje najdražih ljudi. Supruga i ćerke su mi pomogle da prevaziđem krizu - kaže legendarni Čola, i dodaje:
- Vratiću se koncertima da bih zaboravio loše stvari. Uželeo sam se svirki i kontakta sa publikom. Do Nove godine nastupiću u nekoliko evropskih gradova, a na proleće mogao bih da zapevam u Beogradu. Voleo bih da to bude na nekom otvorenom prostoru, i to možda u aprilu.
Intimni doček 2011.
Pop zvezda kaže da još nije ugovorio nastup za doček Nove godine.
- Ne bih voleo da pevam na velikoj svetkovini na trgu ili u hali. Više sam za intimniju atmosferu u nekom manjem prostoru. Moj menadžment trenutno razmatra ponude - kaže Zdravko.
Čola je nedavno snimio spot za „Poplavu", u kojem se pojavljuju i autori te pesme. Momčilo Bajagić Bajaga u spotu svira gitaru, Duško Kovačević kontrabas, a Peca Popović klavir.
- Najlepše je raditi sa prijateljima, to je moj moto u radu. Duško je u životu napisao četiri pesme: „Za Beograd", „Pada vlada", „Mesečina" i „Poplava" i sve su bile hitovi. Kada su mi on i Bajaga pustili pesmu, odmah mi je legla. Fale mi lepe i intimne pesme u karijeri, jer brzih i napadačkih ritmova imam i viška. Uz ovu pesmu sam se nekako šćućurio. Posebna je draž što su je radila dva velika umetnika - kaže on.
Neostvarene želje
Čola se u spotu pojavljuje u ulozi slikara.
- Jedan parapsiholog, koji mi je i drug, davno mi je rekao: „Tebi je suđeno da budeš slikar." Ne sećam se šta je bilo na drugom mestu mojih potencijalnih profesija, ali znam da mi je karijera pevača bila tek na trećem mestu. Rado se sećam njegove priče da u meni čuči slikar. Uvek sam imao dobru ocenu iz likovnog, naročito u šestom razredu, kada me je profesor naučio kako da slažem boje. Crtanje mi nikada nije išlo od ruke, ali sam boje uklapao fenomenalno - kaže Zdravko, i dodaje da bi želeo da se posveti likovnoj umetnosti.
- To je jedan od retkih poziva u kome ti niko ne smeta. Sam si svoj gazda, nemaš orkestar, firmu, probleme... Sedneš, napraviš svoju priču i, ako prođe, sam snosiš odgovornost. Možda jednog dana postanem slikar - kaže Čolić.
