Izvor: Politika, 09.Jul.2010, 00:38 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Noćni let iznad Alpa bez Zdravka Čolića
Prva solarna letelica u svetu, velika poput „boinga 747”, letela je i dan i noć bez sletanja, pogonjena snagom običnog skutera
Da li je Švajcarac Andre Boršberg (57 godina) znao veselu pesmicu Zdravka Čolića na stihove Branka Radičevića? Šteta je ako nije, mogao je radosno da pevuši „Letim danju, letim noću” nadlećući vrhove Alpa.
U svakom slučaju, to je prvi letač u istoriji koji je leteo na sunčani pogon, kada je na nebu jedino sijao mesec, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << u letelici jednosedu nazvanoj „solarni impuls”. Zar to nije dovoljan razlog da uđe u „Ginisovu knjigu rekorda”?
Ogledni avion s rasponom krila poput „boinga 747” (61 metar), na koja je načičkano 12.000 solarnih ćelija, prizemljio se juče u devet i minut posle preleta koji je potrajao 26 sati! A bilo je predviđeno da se spusti 120 minuta ranije.
Za 14 sati koliko je trajalo dnevno svetlo u solarnim ćelijama uskladišteno je dovoljno energije da letelica nalik jedrilici nastavi vazdušnu plovidbu po noći. Kolika je to snaga?
Nećete verovati, taman tolika da običan skuter dostigne brzinu od 45 kilometara na sat. I pored toga, nadmašio je sva očekivanja, objašnjava Klod Nikolije, bivši astronaut na „spejs šatlu”, sada u ulozi direktora leta.
Kako je grdosija velika kao super „džambo-džet” uspela da se vine u visine, iako nije premašila 2.000 metara?
Zato što je lagana, ne prekoračuje težinu od jedne i po tone, a toliko teži veća skupocena limuzina. Napravljena je od lakih ugljeničnih vlakana koja se odlikuju izvrsnom čvrstinom. Pre pomenutog, istorijskog podviga, prvi put je uzletela u decembru prošle godine. Nakon toga je imala nekoliko dnevnih kraćih letova, ne pokušavši da se uzdigne više od 60 santimetara iznad tla na razdaljini od 300 metara, što stručnjaci pomalo podsmešljivo zovu „buvljim skokovima”.
Tek sedmog aprila obavila je prvi dnevni let.
Neobično je još da „solarni impuls” nema automatskog pilota, tako da je iskusni Andre Boršberg neprekidno upravljao vazduhoplovom. Priznaćete da to nije nimalo lako izvesti.
U svakom slučaju, nade su raspaljene, uveliko se za 2013. najavljuje preletanje Atlantskog okeana. Ni manje, ni više nego nebeskom stazom koju je pre svih prevalio Amerikanac Čarls Lindberg 1927. godine. Od Njujorka do Pariza bez sletanja. Možda i obletanje oko naše planete, zašto da ne?
------------------------------------------------------
o Sunčeva energija koju za jedan sat primi Zemlja sasvim je dovoljna da pokrije jednogodišnje potrebe svih stanovnika.
o Arapski alhemičari su još u 16. stoleću koristili sunčeve prečistače (destilatori) da zagađenu vodu pretvore u pijaću.
o Prvi sakupljač sunčeve energije, nazvan „vruća kutija”, smislio je 1767. švajcarski naučnik Horacije de Sosir.
o Probni uzorak sunčane letelice „helios”, koju je osmislila NASA, dostiže brzinu nešto veću od 27 kilometara na sat.
o Godine 1981. kanal Lamanš preletela je prva solarna letelica „sunčev izazivač”.
Stanko Stojiljković
objavljeno: 09.07.2010.
