Izvor: TvojPortal.com, 20.Maj.2011, 12:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

VIKILIKS – „KOŠTUNICA IZVOR BEZUSLOVNE POLITIČKE PODRŠKE R. SRPSKOJ“

20.05.2011.  Tvoj portal
Tadićevi komentari značajan su kontrast u odnosu na prošlu godinu, kada je predsednik Vlade Republike Srbije Vojislav Koštunica bio najpouzdaniji pristalica koga je premijer RS Milorad Dodik imao u Srbiji. U privatnom razgovoru s nama, 10. decembra, Lajčak je rekao da iako Dodika i Tadića vezuje blisko lično prijateljstvo, Koštunica ostaje pouzdaniji izvor bezuslovne političke podrške Republici Srpskoj. Lajčak je od različitih evropskih prestonica zatražio da izvrše pritisak na Tadića da obuzda Dodika i Tadić je tu poruku prihvatio. Prema nedavnim obaveštajnim izveštajima, rekao je Lajčak, Dodik se sa svoje novembarske posete Beogradu vratio razočaran zbog uskraćene podrške predsednika Tadića. Lajčak je optimista i veruje Tadićevom obećanju da će biti faktor stabilnosti u regionu, a pozdravlja i vest da će ministar inostranih poslova Srbije Vuk Jeremić otputovati u Sarajevo i Banja Luku do kraja godine, da bi potvrdio Tadićeve izjave u kojima se daje podrška teritorijalnom integritetu BiH i ustavnoj reformi zasnovanoj na konsenzusu. (Jeremić je posetio Sarajevo i Banja Luku 25. i 26. decembra). Lajčak, isto tako, tvrdi da je pravi problem Silajdžić, ali da Dodik pogoršava stvari jer ne ume da ćuti, već odgovara na svaku Silajdžićevu provokaciju.


SRBIJA NE PODSTIČE NESTABILNOST U BOSNI
1. Ovaj telegram zajednički su sastavile ambasade u Beogradu i Sarajevu.
Rezime
2. (C) Uprkos bliskim odnosima Beograda i Banja Luke, predsednik Boris Tadić  proteklih meseci zauzima jasan stav, kojim podstiče sve strane da poštuju teritorijalni integritet Bosne i Hercegovine (BiH) i podrže Dejtonski sporazum. Kada se o konkretnom delovanju radi, međutim, Srbija je više usredsređena na svoj odnos sa Republikom Srpskom (RS) nego na saradnju sa državnim institucijama Bosne i Hercegovine ili podršku tim institucijama. Zbog specijalnih veza sa RS i ostrašćene retorike bošnjačkog predstavnika u trojnom Predsedništvu BiH, Harisa Silajdžića, Srbija je i dalje obazriva kada se radi o državnom rukovodstvu BiH, ali Beograd ostaje  odgovoran sused sve dok očuvanje Dejtonskog sporazuma smatra neophodnim za regionalnu stabilnost i članstvo u Evropskoj uniji (EU).
Tadić javno podržava teritorijalni integritet Bosne i Hercegovine
3. (osetljivo, ali ne i poverljivo) Poseta Visokog predstavnika Miroslava Lajčaka Beogradu 10. decembra bila je i prilika za predsednika Tadića da još jednom naglasi protivljenje svoje vlade otcepljenju Republike Srpske i podrži Dejtonski sporazum. U saopštenju iz Tadićevog kabineta najavljuje se nesmanjena podrška Srbije teritorijalnom integritetu BiH, podržava principijelan pristup ustavnim reformama zasnovanim na konsenzusu sve tri strane i zalaže se za članstvo BiH u EU. U saopštenju se ponavljaju Tadićevi stavovi objavljeni početkom novembra, gde naglašava da saradnju između Srbije i RS ne treba tumačiti kao opasnost za integritet BiH i poziva sve zvaničnike BiH da dosledno sprovode Dejtonski sporazum kao garant stabilnosti.
4. (C) Tadićevi komentari značajan su kontrast u odnosu na prošlu godinu, kada je predsednik Vlade Republike Srbije Vojislav Koštunica bio najpouzdaniji pristalica koga je premijer RS Milorad Dodik imao u Srbiji. U privatnom razgovoru s nama, 10. decembra, Lajčak je rekao da iako Dodika i Tadića vezuje blisko lično prijateljstvo, Koštunica ostaje pouzdaniji izvor bezuslovne političke podrške Republici Srpskoj. Lajčak je od različitih evropskih prestonica zatražio da izvrše pritisak na Tadića da obuzda Dodika i Tadić je tu poruku prihvatio. Prema nedavnim obaveštajnim izveštajima, rekao je Lajčak, Dodik se sa svoje novembarske posete Beogradu vratio razočaran zbog uskraćene podrške predsednika Tadića. Lajčak je optimista i veruje Tadićevom obećanju da će biti faktor stabilnosti u regionu, a pozdravlja i vest da će ministar inostranih poslova Srbije Vuk Jeremić otputovati u Sarajevo i Banja Luku do kraja godine, da bi potvrdio Tadićeve izjave u kojima se daje podrška teritorijalnom integritetu BiH i ustavnoj reformi zasnovanoj na konsenzusu. (Jeremić je posetio Sarajevo i Banja Luku 25. i 26. decembra). Lajčak, isto tako, tvrdi da je pravi problem Silajdžić, ali da Dodik pogoršava stvari jer ne ume da ćuti, već odgovara na svaku Silajdžićevu provokaciju.
Ograničeni kontakti sa državnim institucijama BiH
5. (osetljivo, ali ne i poverljivo) Uprkos Tadićevim izjavama o podršci Dejtonskom sporazumu, Beograd bi mogao učiniti više da razvije veze sa državnim institucijama u Sarajevu, umesto što sprovodi jednostrani angažman sa Republikom Srpskom na račun državnih institucija. Naši sagovornici u Srbiji često ukazuju na dobre odnose sa RS i mlake, ali ipak sve bolje, veze sa Federacijom, naizgled ignorišući činjenicu da njihov prirodni  pandan nisu entiteti, već državne institucije u Sarajevu. Jedini izuzetak je bilateralna saradnja oko izbegličkih pitanja, gde Komesarijat za izbeglice u Beogradu sa Ministarstvom za izbeglice BiH blisko sarađuje u primeni Sarajevske deklaracije o preseljenju izbeglica iz 2005. godine. Obe strane redovno razmenjuju podatke i sarađuju bez većih primedaba. (U Bosni i Hercegovini se trenutno nalazi 27.000 srpskih izbeglica).
Naglašeni kontakti na nivou entiteta
6. (osetljivo, ali ne i poverljivo) Iako državna ministarstva BiH održavaju neophodne kontakte sa ministarstvima u Srbiji, činjenica da Beograd i dalje razvija bliske veze sa RS na osnovu bilateralnog Sporazuma o specijalnim i paralelnim vezama između Srbije i Republike Srpske iz 2006. godine može, zapravo, pomoći Republici Srpskoj u slabljenju legitimnih napora državnih institucija BiH da sprovode svoje isključive državne nadležnosti – naročito kada se radi o sprovođenju spoljne politike. Od formalne ratifikacije sporazuma prošle godine, zajednički Savet za saradnju zasedao je dva puta, a zasedanjima su prisustvovali predsednici i predsednici vlada Srbije i RS, koji su razmatrali različite oblasti saradnje u privredi, nauci, kulturi, turizmu i društvu. Na drugoj sednici Saveta u novembru, Tadić je konstatovao da je sporazum omogućio niz uspešnih, zajedničkih projekata u oblastima energetike, obrazovanja, zdravstva, infrastrukture i dvojnog državljanstva. Vladimir Odavić iz Direkcije za susedne zemlje u Ministarstvu inostranih poslova Republike Srbije rekao nam je sredinom novembra da se okvir paralelnih odnosa uglavnom svodi na kulturnu podršku koju Beograd pruža Banja Luci, jer ekonomski uspesi Banja Luke u priličnoj meri osporavaju potrebu za opsežnijom ekonomskom pomoći. Neuspeh Dejtonskog sporazuma ozbiljno bi naškodio i privredi Srbije i privredi Republike Srpske, dodao je Odavić.
7. (osetljivo, ali ne i poverljivo) U okviru specijalnih paralelnih odnosa, vlada Republike Srbije je u novembru dozvolila otvaranje predstavništva Republike Srpske u Beogradu, pod zvaničnim nazivom: Ustanova za unapređenje ekonomske, naučno-tehničke, kulturne i sportske saradnje sa Republikom Srbijom. (Republika Srpska ima slična predstavništva u Briselu i Podgorici). Tadić, predsednik RS Kuzmanović, Dodik i predsednik Vlade Republike Srbije Cvetković prisustvovali su svečanom otvaranju u Beogradu, 7. novembra. Predvođeni bivšim direktorom PKB banke Mlađenom Cicovićem, u predstavništvu RS u Beogradu rade još četiri eksperta, koji posreduju u kontaktima između organizacija RS i Srbije u oblastima privrede, kulture, nauke i sporta. Cicović nam je nedvosmisleno rekao u decembru da njegova kancelarija obezbeđuje isključivo tehničku podršku, nastojeći da umanji značaj svog poznavanja političkih pitanja u RS, tvrdeći da je apolitičan i da ne zna ništa o odnosima između Dodika i vlasti u Srbiji. Cicović je, međutim, prokomentarisao da iako je administrativni sistem utemeljen na Dejtonskom sporazumu prilično neefikasan, Srbi moraju da shvate da je to sistem u kome moraju da žive i da će između RS i Srbije uvek postojati granica.
8. (C) Vlasti u Srbiji smatraju da su veze sa Federacijom, drugim entitetom BiH, takođe poželjne, ali nije bilo sličnih napora da se promoviše saradnja sa državnim institucijama. Tadić je rekao u novembru da Srbija započinje inicijativu za unapređenje veza sa Federacijom, slično okviru specijalnih i paralelnih veza sa RS, mada potpredsednik Federacije Mirsad Kebo poriče da je Federacija tražila takav aranžman posle decembarske posete Jeremića Sarajevu. Odavić očekuje da će sporazum o kulturnoj saradnji Srbije i Federacije BiH biti potpisan u proleće 2009. godine, kao pokazatelj poboljšane atmosfere saradnje između Beograda i Sarajeva. Ni u jednom slučaju ne spominju se opsežniji kontakti na nivou država. Prema našim diplomatskim kontaktima, Jeremić voli da na svojim putovanjima u BiH spomene da je polu-Bošnjak i čini se da, zbog porodičnog porekla, ima lični interes da poboljša te bilateralne odnose.
Tetošiti Dodika, kritikovati Silajdžića
9. (C) To što je Beograd usredsređen na negovanje veza na entitetskom nivou, svakako će omesti razvoj konstruktivnih odnosa sa Sarajevom na državnom. Naši diplomatski kontakti ukazuju da su bliski odnosi Tadića i Dodika izgurali ambasadu BiH na bočni kolosek i da se stvara utisak da Tadić veća o de facto priznanju nezavisnosti RS. Kontakti u ambasadi se žale da se Tadić i Dodik na javnim dešavanjima u Beogradu pojavljuju kao ravnopravni – na primer, na otvaranju Parka „Republika Srpska“ na Novom Beogradu, 30. aprila – i da Beograd šalje svoje ministre u posetu Banja Luci ne obavestivši Sarajevo. Dodik često putuje u Beograd, a da ambasadu niti obavesti niti koristi njene usluge, kaže se u ambasadi, koja nije pozvana na otvaranje predstavništva RS u novembru. Zvaničnici Ministarstva inostranih poslova Srbije tvrde da je takav tretman isključivo posledica teškoća u koordinaciji sa Sarajevom, ali ovo ostaje konstantan izvor pritužbi.
10. (C) Zvaničnici Srbije navode neprekidnu, zapaljivu retoriku bošnjačkog predstavnika u Predsedništvu BiH Harisa Silajdžića kao objašnjenje za nastavak specijalnih veza sa Republikom Srpskom. Svi naši sagovornici spomenuli su Silajdžića kao ključnu prepreku jačanju odnosa sa Federacijom i državnim institucijama. Državni sekretar Ministarstva odbrane Dušan Spasojević, blizak predsedniku Tadiću, rekao je zameniku pomoćnika američkog državnog sekretara Stjuartu Džounsu tokom njegove posete u novembru da je Silajdžić sličan predsedniku Srpske radikalne stranke Vojislavu Šešelju, optuženom za ratne zločine, jer obojica zagovaraju zastareli politički okvir. Odavić kaže da Silajdžić namerno nastoji da spreči svaku inicijativu Beograda prema Sarajevu i da se još od 2006. godine trudi da oslabi srpski identitet u RS, što je pojačalo osećaj neizvesnosti kod Srba u RS. Dodik je vešto iskoristio Silajdžićeve komentare za političku dobit i povlači se čim uvidi da Republika Srpska nema međunarodnih saveznika u osudi Silajdžićeve retorike, kaže Odavić. Beograd ne misli da Silajdžićevi nedavni komentari predstavljaju gledište vlasti u Sarajevi, kaže, dalje, Odavić, naglasivši da Odžački sporazum pokazuje da svi entiteti mogu konstruktivno da sarađuju bez Silajdžića.
Pitanja koja traju: Granica i sporovi oko jugoslovenske svojine
11. (C) Nepostojanje angažmana između Beograda i Sarajeva onemogućava rešavanje tekućih sporova oko granice i raspodele svojine koja je pripadala državi Jugoslaviji. Otpravnica poslova Amira Arifović rekla nam je 30. decembra da su pregovori o granici dospeli u ćorsokak zbog nedostatka političke volje na visokom nivou vlasti obe strane. Objašnjavajući poziciju Srbije, ona kaže da je njen cilj razmena teritorije pre potpisivanja sporazuma, dok bosanska strana smatra da je potpisana izjava preduslov za razmenu. Po njenom mišljenju, ova situacija se ne može razrešiti bez pritiska visokog političkog vođstva obe strane.
12. (C) Arifović naglašava da je restitucija državne svojine bivše Jugoslavije drugo ključno pitanje u bilateralnim odnosima. Još od 2006. godine, primetno je odustvo napora na obe strane da se definišu i ponovo razmotre detalji Sporazuma o pitanjima sukcesije, što onemogućava napredak u restituciji. Ona dodaje da zastoj pogoršavaju nastojanja Srbije da, zapravo, preuzme kontrolu nad bosanskom društvenom svojinom u Srbiji, pozivajući se na nadležnost iz Aneksa G ovog Sporazuma, poslednji put u decembru 2008. godine. Ona se žali i na nepostojanje zaštite svojinskih prava za bosansku svojinu registrovanu u Jugoslaviji i navodi Unix Genex, BNT, Unis Promex, Zrak i Bosnalink kao najznačajnija bosanska preduzeća koja su još uvek u Srbiji. Ova i druga preduzeća od decembra su uključena u nekih 20 svojinskih parnica pred sudovima u Srbiji.
Koliko će snažno Tadić podržati Dejton?
13. (C)  Nedavni Tadićevi polemički komentari upućeni Hrvatskoj ukazuju da on nije imun od igranja na nacionalističku kartu u cilju političke celishodnosti. Većina posmatrača se slaže, međutim, da on sledeće godine neće podržati otcepljenje RS iz nekoliko razloga. Prvo, ekonomske teškoće u zemlji, dodatno produbljene ekonomskom krizom, svakako će suziti prostor za pružanje ekonomske pomoći u inostranstvu. Drugo, Tadića onemogućava i njegov stav prema Kosovu: priznanje otcepljenja RS dalo bi, naizgled, de facto letimitet nezavisnosti Kosova, što je ishod neprihvatljiv za Tadića. Konačno, Tadić bi za podršku Dodiku stekao vrlo malu političku prednost, jer položaj Srba u bilo kom delu Bosne svakako nije goruće pitanje kao kada se radi o Hrvatskoj, Kosovu ili, štaviše, Crnoj Gori. Čak je i bivše radikalsko rukovodstvo Srpske napredne stranke kritikovalo nastojanja da se RS odvoji od Bosne i Hercegovine. Shodno tome, Tadić će se verovatno držati linije podrške Dejtonu, osim ako se neko rapidno pogoršanje uslova života u Bosni i Hercegovini na štetu Srba ne veže za signale iz Brisela da su izgledi Srbije za članstvo u Evropskoj uniji oslabljeni.
Komentar
14. (C) Politika Srbije prema Bosni i Hercegovini snažno je obojena njenim evropskim aspiracijama i strahovanjem da bi regionalna nestabilnost mogla ugroziti srpske interese. Računajući da bi otcepljenje Republike Srpske moglo prouzrokovati nestabilnost i negativne ekonomske posledice, Tadić je spreman da iskoristi svoj lični i diplomatski uticaj da obuzda Dodika – ali, do izvesne mere. Stav Beograda je da je pravi problem, zapravo, Silajdžić, što je i gledište koje podržava i Lajčak, pa nije tajna ni gde leže njihove simpatije, ali činjenica je da su Dodikove izjave i postupci tokom protekle dve godine državi nanele više štete čak i od najflagrantnijih Silajdžićevih izjava. Svejedno, to što Beograd kontinuirano neguje odnose na entitetskom nivou ometa razvoj konstruktivnih odnosa sa državnim institucijama, što zauzvrat onemogućava rešavanje upornih bilateralnih sporova. Tadićeva politika predstavlja značajan napredak u odnosu na Koštuničinu, ali, na institucionalnom nivou, Srbija bi htela i jare i pare: podržava Dejton i teritorijalni integritet BiH, ali istovremeno daje kredibilitet, makar i posredno, Dodikovoj opasnoj retorici. Odgovor Beograda na zahteve iz BiH da se ponovo pokrene Međudržavni savet za saradnju između BiH i Srbije (koji nije zasedao od 2005. godine) pokazaće do koje mere je Beograd spreman da sprovodi regionalno vođstvo za koje se, kako tvrdi, zalaže i da počne da rešava komplikovanija bilateralna iritirajuća pitanja, kao što su granice i svojina.

Tadićrepublika srpskaMilorad Dodiklajcakvojislav kostunica
Pogledaj vesti o: Wikileaks,   Vojislav Koštunica

Nastavak na TvojPortal.com...

Radio Televizija Vojvodine: Lajčak: Dobar Dodikov dogovor sa Eštonovom