Izvor: Politika, 11.Dec.2010, 01:18 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Depeše o Mladiću: Koštunica neće, Tadić hoće
Premijer Srbije nije ispunio svoja obećanja. – Aco Tomić i Branko Krga osumnjičeni da pomažu skrivanje generala
Sjedinjene Američke Države dostavile su jula 2006. godine vladi Vojislava Koštunice 11 preporuka kako bi se ubrzalo hapšenje Ratka Mladića, ali je američka ambasada u Beogradu posle tri meseca izrazila duboku zabrinutost zbog opstrukcije tih predloga, objavio je „Vikiliks >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ”.
Prvi predlog SAD-a bio je da Koštunica javno pozove da se Mladić što pre uhapsi, naloži svim zvaničnicima vlade da učine sve kako bi postigli ovaj cilj i upozori da će oni koji budu to sprečavali odmah biti uklonjeni sa položaja, kao i da zatraži pomoć građana.
Za tri meseca sprovođenja Akcionog plana, Koštunica je dva puta rekao da Mladić treba da bude „priveden i predat” Haškom tribunalu, a nijednom da on treba da bude „uhapšen”, iako je eksplicitno uveravao američkog ambasadora da će to učiniti, a u oba navrata je kritikovao Bosnu zbog „ruganja pravdi”, jer nije uhapsila generala Dudakovića zbog zločina nad Srbima, navodi se u objavljenoj depeši.
Koštunica, takođe, nijednom nije zatražio pomoć javnosti, nije pozvao tajne službe da ga nađu i uhapse, niti je zapretio da će kazniti pojedince koji mu budu pomagali, navodi se u ovom dokumentu.
U skladu sa drugim predlogom, Koštunica i ministar unutrašnjih poslova Dragan Jočić nisu dali javna uputstva svim bezbednosnim jedinicama u Srbiji da sva sredstva usmere na hapšenje Mladića.
Treći predlog SAD-a je bio da srpske snage bezbednosti počnu efikasnu potragu prema smernicama Američke šerifske službe, što takođe nije učinjeno niti planirano. Američki šerifi su 2005. godine dostavili detaljne informacije ministru Jočiću, uključujući posebne preporuke o strukturi i hijerarhiji efikasne jedinice za ovu akciju.
Četvrti predlog je bio da Koštunica privatno pozove Srpsku pravoslavnu crkvu da javno podrži hapšenje i izručenje Mladića, što nije učinjeno, niti planirano.
Peti predlog je bio da srpska Vojnobezbednosna agencija, sa premijerom i predsednikom Borisom Tadićem na čelu, podeli poverljive informacije koje su pre toga bile predstavljene Vrhovnom savetu odbrane sa američkim ambasadorom i odabranim ambasadorima zemalja EU, što nije učinjeno niti je planirano.
Prema šestom predlogu, tadašnji ministar pravde Zoran Stojković trebalo je da objavi otvaranje zvanične istrage o Mladićevim pomagačima, zasnovane delimično na nalazima Komisije Republike Srpske za utvrđivanje istine o Srebrenici, što nije učinjeno, niti je planirano, navodi se u depeši i ističe da su Stojkovićeva nastojanja u tribunalu od jula te godine u najvećoj meri bila kontraproduktivna.
Sedmi predlog je bio da se osumnjičeni za pomaganje Mladiću ili oni koji o mreži pomagača imaju informacije odmah privedu radi ispitivanja ili pritvore, a da se među njima nađu i bivši šef vojnoobaveštajne službe Aca Tomić, bivši načelnik generalštaba Branko Krga i Mladićev sin Darko, što nije učinjeno.
U okviru osmog predloga, Koštunica je trebalo da predloži parlamentu novi zakon kojim bi se uvele dodatne krivične kazne za svakoga ko na bilo koji način pomaže osobama optuženim za ratne zločine, što nije učinjeno.
Deveti predlog američke vlade odnosio se na to da Vlada Srbije treba da pripremi izveštaj o Mladiću, koji bi naročito obuhvatio informacije o ratnim zločinima za koje je optužen, i da taj izveštaj učini dostupnim za javnost, što takođe nije učinjeno, navodi se u depeši.
Deseti predlog je bio da Koštunica formira međuagencijski akcioni tim u Srbiji na čelu sa specijalnim tužiocem za ratne zločine, koji bi bio zadužen za lokaciju i hapšenje Mladića i drugih istaknutih optuženika, što je samo delimično sprovedeno.
Poslednji predlog američke vlade bio je da Srbija pomogne da se uspostavi regionalni akcioni tim i da aktivno učestvuje u njemu radi koordinisanja napora različitih policijskih i obaveštajnih službi u regionu kako bi se pronašle i uhapsile osobe optužene za ratne zločine.
U depeši iz maja 2009. godine Američka ambasada u Beogradu obavestila je Vašington da veruje da je srpsko rukovodstvo predvođeno Borisom Tadićem daleko spremnije da pomogne u potrazi za odbeglim generalom Ratkom Mladićem od svojih prethodnika.U depešama koje je objavio „Vikiliks”, a preneo list „Gardijan”, navodi se da Tadić i vlada nesumnjivo žele da pronađu Mladića, što je preduslov za dalje korake na polju evrointegracija.
„Premda je termin ’puna saradnja’ možda neuhvatljiv, važno je priznati napore sadašnje vlade, kako težak teret prošlosti ne bi zakočio srpsku budućnost”, rekao je bivši američki ambasador Kameron Manter u depeši od 6. maja 2009. godine.
U depešama se navodi i da je šef kancelarije tribunala u Beogradu Dejan Mihov 5. maja 2009. rekao da je sastanke Akcionog tima, kojima su zvanično predsedavali predsednik Nacionalnog saveta za saradnju s tribunalom Rasim Ljajić i tužilac za ratne zločine Vladimir Vukčević, zapravo vodio šef kabineta predsednika Srbije i sekretar Saveta za nacionalnu bezbednost Miki Rakić. Mihov je to shvatio kao jasan pokazatelj da potragu za Mladićem Boris Tadić shvata kao prioritet.
Po tvrdnjama tog predstavnika tribunala, potraga za Mladićem je aktivna i sadašnja vlada je veoma angažovana u saradnji sa Haškim sudom, što „predstavlja veliku promenu u odnosu na prošlost”.Prema rečima Mihova, saradnja BIA i VBA je unapređena. On je takođe kazao da je svake nedelje prisustvovao sastancima Akcionog tima kao posmatrač i dobijao detaljne operativne podatke i planove koji se tiču potrage za Mladićem i Hadžićem.Mihov je još rekao da je impresioniran time što Akcioni tim ulaže iste napore da pronađe i Hadžića.
U depešama se ističe i da je šef Službe za otkrivanje ratnih zločina MUP-a Srbije Aleksandar Kostić rekao predstavnici takve službe iz Sarajeva Džuli Vibul Džols, tokom njenog boravka u Beogradu 5. maja, da sadašnja vlada ima volju da pronađe Mladića i Hadžića, ali da je prošlo toliko vremena da je teško ući im u trag.Prema njegovim rečima, nema informacije koja bi potkrepila tvrdnju da je Mladić u Srbiji, ali takođe nema informacija koje bi pokazale da se on nalazi negde drugde.
Policija nastavlja da traga za njim, uključujući nadzor njegovih saradnika i članova porodice.Informacije koje dobijamo iz regiona su od koristi i omogućile su hapšenje Stojana Župljanina i Radovana Karadžića, rekao je Kostić, navodi se u jednoj od depeša.
U depešama se takođe ističe i značaj tehničke saradnje Srbije s tribunalom: Mihov potvrđuje da je ta saradnja gotovo stoprocentna i da nema većih problema kada je reč o dokumentaciji, što je takođe napredak u odnosu na prethodnu vladu.Takođe, Srbija je, kako se navodi, nastavila sa procesuiranjem optuženih za ratne zločine, a Specijalni sud je doneo presudu u dva veoma značajna slučaja – Suva Reka i Ovčara.
Tanjug
objavljeno: 11.12.2010.
Pogledaj vesti o: Wikileaks, Uhapšen Ratko Mladić, Vojislav Koštunica
