Izvor: Politika, 27.Okt.2015, 11:24 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vučić kod Putina u četvrtak
Rusija bi da Srbija nastavi sa svojom dosadašnjom uravnoteženom politikom „i EU i Rusija”
Premijer Aleksandar Vučić sastaće se prekosutra sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom. Iako je, uoči posete predsednika Vlade Srbije Moskvi Aleksandar Čepurin, ambasador Rusije u Beogradu, rekao da nema zvanične najave Vučićevog sastanka s Putinom – jer se „sastanci na takvom nivou najavljuju >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << svega dan ili dva unapred” – „Politici” je juče iz Vučićevog kabineta potvrđeno da je razgovor zakazan za četvrtak.
Prema ranijoj Čepurinovoj najavi, Rusija želi da odnose dve zemlje podigne na viši nivo, što uključuje napredak u ekonomskoj saradnji i nastavak podrške Srbiji u Unesku.
Rekavši da će poseta trajati tri dana i da se događa veoma retko da takve posete traju toliko dugo, kao i da bez ozbiljnih razloga ne bi došlo do tako velike posete (u srpskoj delegaciji je devet ministara i oko stotinu privrednika, pa su neki to opisali kao „desant” na Moskvu), Čepurin je naglasio da ruska strana ima „velika očekivanja od ove posete”.
S druge strane, premijer Srbije je pre dva dana izjavio i da će biti potpisani mnogi sporazumi i rešene mnoge nedoumice. „Mi smo zahvalni Rusiji na podršci u Savetu bezbednosti UN, u Unesku i svim međunarodnim organizacijama, gde su nam pomagali da odbranimo i sačuvamo naš integritet i našu državnu celovitost”, rekao je tom prilikom Vučić.
Prilikom prošlogodišnje posete Moskvi, u julu, premijer je posebno naglasio da Srbija želi da postane deo EU, ali da ne želi da narušava odnose sa Rusijom.
Koji su realni dometi ove posete?
Analitičari smatraju da se Srbija nada daljoj podršci Rusije u vezi sa članstvom Kosova i Metohije u međunarodnim organizacijama, ali i povećanju ekonomske saradnje. Rusija bi da Srbija nastavi sa svojom dosadašnjom izbalansiranom politikom „i EU i Rusija”.
Politički analitičar Dragomir Anđelković ocenjuje da to nisu veliki zahtevi.
„Oni od nas ne traže da se mi okrenemo leđa Zapadu i oni to nikada nisu tražili od nas, za razliku od Zapada”, naglašava Anđelković.
On misli da će poseta sa protokolarnog stanovišta proći izvanredno, jer će Vučić biti primljen na način na koji se retko primaju premijeri neke države. „Primiće ga Putin kao da je predsednik republike, a ne samo premijer”, ističe naš sagovornik, u uverenju da će poseta odlično proći i da je to je za Srbiju bitno.
„Takva poseta, na takav način dimenzionirana, nama diže međunarodni prestiž. Za nas je, recimo, bio veliki uspeh i što je Vučića primio potpredsednik SAD Džozef Bajden. Sada premijera Srbije prima predsednik jedne supersile, Rusije”, ističe on i podseća da Srbija od Rusije dobija ogromnu političku podršku pre svega u odbrani Kosova i Metohije, Republike Srpske i važno je da se ta podrška nastavi.
I Aleksandra Joksimović, direktorka Centra za spoljnu politiku, naglašava da je za Srbiju je od krucijalnog značaja pitanje veta Rusije u UN. Podsetivši da je to pomenuo i ruski ambasador pred odlazak Vučića u Rusiju, kao i spremnost Rusije da lobira u vezi sa članstvom Kosova u Unesku, ona ukazuje da snaga ruskog glasa u Unesku nije jednaka onom glasu u UN.
Da li bi, međutim, ruski veto u UN bio doveden u pitanje, ako bi, Srbija pristala na evropske zahteve i uvela sankcije Rusiji?
Juče je za B 92 britanski ambasador Denis Kif ponovio da se od Beograda očekuje da svoju spoljnu politiku uskladi sa EU.
„Znamo da Srbija ima posebne veze sa Rusijom, ali i da je na putu pristupanja EU, a to znači da treba da uskladi spoljnu politiku sa EU. O tome još razgovaramo”, rekao je Kif.
Anđelković smatra da bi, ako bi Srbija uvela sankcije Rusiji, to bilo kao da je sama sebi uvela sankcije.
„Ona bi time sebi nanela veliku ekonomsku štetu i gurnula bi od sebe ključnog partnera u zaštiti vitalnih srpskih nacionalnih interesa. Vlast koja bi to uradila učinila bi akt veleizdaje i izvršila udar na srpske nacionalne interese”, smatra on i dodaje da je uveren da se to sigurno neće desiti za vreme sadašnje političke garniture.
Aleksandra Joksimović ističe da se ne zna koliko će trajati proces integracije Srbije i koliko će trajati sankcije Rusiji, tako da o tome može samo da se spekuliše.
„Rusija je odavno izjavila da je principijelno na stanovištu da Kosovo ne treba da uđe u UN i da neće staviti veto samo u slučaju da se Srbija saglasi sa članstvom Kosova u toj organizaciji”, naglašava ona.
Direktor Centra za regionalizam Aleksandar Popov nema dilemu da će se u jednom trenutku pojaviti i taj zahtev EU, ali je, kako kaže, pitanje kada će Srbija morati da uskladi svoju spoljnu politiku sa politikom EU. Za sada je za Brisel u prvom planu rešavanje pitanja Kosova, ali se, kaže on, neće ni to odlagati unedogled.
Centralna tema razgovora Putina i Vučića biće i privredna i ekonomska saradnja, od energetike do industrije i poljoprivrede. Vlada Srbije je, prema našim nezvaničnim saznanjima, zainteresovana da ruske energetske kompanije kupe „Petrohemiju” i „Azotaru”, ali i da se poveća kvota za izvoz „Fijata” na rusko tržište.
Ukupan obim robne razmene između Srbije i Rusije u 2014. godini je dostigao oko 2,5 milijarde evra. U prvih sedam meseci ove godine, i pored aktuelnih svetskih dešavanja koja su negativno uticala na međunarodne trgovinske odnose, robna razmena između dve zemlje je već oko 1,3 milijarde evra, a sastanci u Moskvi namenjeni su između ostalog i traženju puteva da se poveća trgovina između dve zemlje.
„Imajući u vidu da Srbija nije uvela sankcije Rusiji, neobično važno bi bilo i da u oblasti ekonomije dođe do odgovarajućih rezultata, do značajnijeg povećanja izvoza u Rusiju”, misli Joksimović, tvrdeći da to dosad nije bio slučaj.
Pogledaj vesti o: Moskva, Ambasador Rusije
